Vesti

Čekajući operacije: Poigravanje države sa bolesnom Anitom (Radio Slobodna Evropa, 16.08.2013.)



Nakon što je letos izgubljen život male Tijane koja je prekasno otišla u Hjuston i nije dočekala transplantaciju srca koja je mesecima odlagana dok nije prikpljen novac, javnost u Srbiji je saznala za još jedan urgentan slučaj. 12-ogodišnjoj Aniti Balaž je hitno potrebna transplantacija srca i pluća. Država je, činilo se poučena tragičnim slučajem Tijane, najpre obećala da će vrlo brzo doneti potrebne odluke kako bi se omogućilo slanje devojčice u Beč o državnom trošku, da bi posle izvesnog vremena saopštila da to nije moguće.

Obećanje je, najpre, dala ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović da bi, posle jednog okruglog stola na kome je zaključeno da postoje zakonske prepreke da se ugroženoj deci da prvenstvo za transplantaciju organa u inostranstvu, saopštila da će roditelji ipak morati sami da skupljaju novac. Na pitanje da li im se neko iz Ministarstva obratio i objasnio zašto ne mogu da očekuju pomoć države, Anitina majka Ksenija Balaž za RSE je odgovorila:

“Ne, niko, ja sam zadnji put bila 30. jula u Ministarstvu zdravlja i posle toga se niko nije javljao. Kada sam krajem jula posle konzilijuma bila kod njih, razgovarala sam sa ministarkom i sekretarom Đukićem i oni su mi rekli da će taj pravilnik biti donet i da će deca krenuti na transplantacije o trošku države. Posle toga ništa. Prošao je šesti avgust, pa prebačeno na osmi avgust, pa pre neki dan okrugli sto, međutim nema od toga ništa definitivno. Otkad je država istupila u javnost sa informacijom da će deca ići na transplantaciju o trošku države, prikupljanje novca je stalo. Legne na račun hiljadu-dve dinara i to je to. Ništa, ništa. Po mnogim velikim firmama su akcije zaustavljene kada su čuli da će država snositi troškove. Samo su nam izgubili, potrošili vreme koga Anita nema... i tako.”

Na pitanje kakav je dalji plan porodice, Ksenija Balaž odgovara: ”Verujte da ne znam. Nastavljamo da se borimo, šaljemo dopise ponovo svim firmama, kukamo, molimo da nam pomognu. Valjda će se naći dobri ljudi da pomognu, kad od države pomoći nema.”

Pokušali smo da saznamo detaljnije šta sprečava državu da pomogne oboleloj deci, ali u Ministarstvu nismo uspeli da nađemo sagovornika. Ministarka je na odmoru a državni sekretar nije odgovarao na pozive. Dušan Milisavljević, predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu ogorčen je odbijanjem države da pomogne ugroženoj deci. Na transplantaciju srca u Srbiji trenutno čeka 6-oro dece, najugroženija je mala Anita.

“Skupštinski Odbor Srbije za zdravlje i porodicu je pre više meseci usvojio neke korake koje je potrebno uraditi kako bi se omogućilo našim mališanima to lečenje, imali smo i obećanje od Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda da će oni to sprovesti. Iz meseca u mesec su ta obećanja potvrđivana, a rokovi su se produžavali. Mislim da se ovde radi o jednom grubom igranju sa životima dece. Ljudi iz Republičkog fonda i Ministartsva kažu da postoji neki zakon koji ih sprečava da urade to, mislim da je to velika greška i poigravanje sa životima dece. Neću prihvatiti objašnjenja da nema para. Neću prihvatiti objašnjenje sa okruglog stola da postoje male šanse za preživljavanje dece kod transplantacije srca, da možda to nije ekonomska logika... Ja sam čuo takve komentare koji su me frapirali.”

Predstavnici Fonda saopštili su da bi obećana promena pomenutog pravilnika o slanju na lečenje u inostranstvo predstavljala diskriminaciju građana po starosti i da ne može da bude donet nijedan podzakonski akt koji ne bi bio u skladu sa zakonom i ustavom. Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava to opovrgava.

“Postoji odredba Ustava koja garantuje posebnu zaštitu dece. Ne može da se smatra diskriminacijom davanje prvenstva deci koja su ugrožena, jer i sam naš Ustav daje posebnu zaštitu deci. Tako da ima uslova u Ustavu da se takva odluka donese. Donošenje takvog pravilnika ne može se smatrati diskriminacijom”, kategorična je advokatica Golubović.

Dušan Milićević, predsednik skupštinskog Odbora iz redova opozicije, rekao je našem Radiju da se on lično ne miri sa odgovorom rodietljima bolesne dece “snađite se sami”, već da pokušava nešto i kao pojedinac da učini:

“Ja sam nepune dve godine proveo u Švajcarskoj, tamo sam radio doktorat, počeo sam da stupam u kontakt sa lekarima i profesorima iz Ciriha, Lozane i Ženeve, kontaktirao sam ambasadu Švajcarske... Ako oni ne žele da ostvare ili ne umeju takve kontakte, ja želim.”

U međuvremenu, Anita Balaž čeka poziv za Beč. Sada ponovo zavisi od solidarnosti građana i firmi.

”Nisam baš najbolje, smetaju mi ove vrućine. Rekli su da treba da nas pozovu, još malo pa da idem. Jedva čekam”, kaže Anita i priča da provodi vreme sa drugarima, čita, izlazi iz kuće tek predveče.

“Ne igram se napolju, pošto ne mogu da trčim, ni da skačem. Kad zahladi, izađem i sedim”, objašnjava Anita slabašnim glasom kako provodi dane čekajući poziv za Beč. Ako to dobri ljudi omoguće.


Izvor



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019