Vesti

Smeju li Srbi da budu nacionalisti?



Nacionalizam je odbrana vitalnih nacionalnih interesa. Svaka suverena zemlja ima svoje nacionalne interese, zar ne? I kada zapadne zemlje, u ime svog nacionalnog interesa (nacionalizma) krenu da napadaju druge zemlje širom sveta, od Iraka, Afganistana, Libije, Sirije do Srbije, tada nas to, eto, ne podseća na ono doba od pre Drugog svetskog rata. Ali je zato veliki problem kada Srbi propagiraju svoj nacionalizam (pokušavaju da nekako saberu naciju) unutar svoje države. Tada se protiv takvog nacionalnog osvešćivanja diže i vrana i ala. U Srbiji se odavno nacionalizam izjednačava s nacizmom i šovinizmom, što je svojevrstan apsurd. Zapad, na primer, uopšte ne reaguje na očigledni fašizam i nacističku ideologiju, koja se otvoreno propagira u susednoj Hrvatskoj; ali mu odmah smeta bilo kakav pokret u Srbiji, koji nije uperen ni protiv koga, i koji za cilj ima buđenje srpske nacionalne svesti i vraćanje dostojanstva naciji i državi.

Ispod vam prenosimo članak sa Radija Slobodna Evropa, koji pitanje srpskog nacionalizma obrađuje na svoj prepoznatljiv način.

Teretana koja promoviše nacionalizam

U jednom beogradskom parku ovih dana osvanula je teretana na otvorenom u kojoj se uz sport i zdravlje promoviše i – nacionalizam. Teretanu je, kako piše na tabli, omladini Voždovca darovao desničarski pokret 1389. odavno u Srbiji poznat po ekstremnim stavovima.

„Telo sledi duh – Sport, zdravlje, nacionalizam“, ispisano je na tabli u teretani na otvorenom, koju su u jednom parku u beogradskoj opštini Voždovac postavili aktivisti desničarskog pokreta „1389“.

Komšijama, stanovnicima okolnih zgrada, ovakvo isticanje nacionalizma prilično međutim, bode oči:

Dok desničari najavljuju nove slične akcije čeka se reakcija nadležnih.

Javno komunalno preduzeće “Zelenilo Beograd” je, kako je potvrđeno našem radiju, podnelo prijavu protiv pokreta „1389.“ zbog uzurpacije zelene površine, prijava je trenutno u rukama Sekretarijata za inspekcijske poslove grada Beograda. Zoran Marković, pomoćnik sekretara, rekao je da će, ako se ispostavi da su sprave ilegalne, doneti rešenje o njihovom uklanjanju. Ali šta je sa tablom čiji natpis promoviše nacionalizam i koja je zapravo izazvala revolt?

U pokretu 1389. tvrde da im je motiv bio, citiramo „poboljšanje i buđenje svesti kod mladih ljudi, da se okanu droge i interneta i da se okrenu zdravom životu“, kraj citata. Međutim, zašto je noseća poruka nacionalizam? „Zašto ne? Zašto je danas u Srbiji sve dozvoljeno osim biti nacionalista?“, odgovorila nam je Nikolina Gligorić iz „1389.“, koja, na našu konstataciju da komšije ne raguju blagonaklono kaže:

„Znate kako, za 1389. su se uvek vezali ti loši, ružni komentari jer su nas mediji godinama predstavljali kao nekakve ulične huligane i nazivali nas svakakvim imenima. Međutim, koliko god da postoji tih negativnih komentara, mogu vam tvrditi da postoji mnogo više pozitivnih“

RSE: Kritike su više bile vezane za poruku nego za pokret…

„Dobro. A da li je iko od tih građana vama obrazložio zašto im smeta nacionalizam? Šta je to što tu smeta? Šta je to što je neprimereno? Mislim, eto, ja ću im postaviti pitanje šta je tu neprimereno!“, rekla nam je Nikolina Gligorić.

Opasnost poruka

No, ova tema postala je i predmet rasprave na društvenim mrežama. Dejan Restak, bloger i poznati IT stručnjak, uputio je pismo predsedniku opštine Voždovac. Postavio je pitanje i legalnosti postavljanja teretane, ali pre svega poruke koja je upućena.

„Ja ne želim da kada idem sa svojom decom u parkić, da se rekreiram, gledam političke poruke, a posebno ne političke poruke koje nas vrlo jasno asociraju na poruke koje su ljudi gledali’30-tih godina u Evropi i širom sveta. Svi znamo o čemu pričam“, kaže Restak koji do sada nije dobio odgovor predsednika opštine.

Dok se stav nadležnih čeka, nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima ukazuju na opasnost takvih poruka, pre svega na mlade. Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević smatra da je cilj predstavljanje nametanje neprihvatljivog načina razmišljanja.

„Vi ne možete s jedne strane promovisati zdrav život i kulturu, a s druge mržnju i nasilje i zaklanjati se iza nekih porodičnih vrednosti, vrednosti zdravog života, sporta i svega onoga što, priznaćete, jeste pozitivno“, rekao je Antonijević.

Inače, pokret „1389“ predao je i listu za učešće na predstojećim lokalnim izborima u opštini Voždovac. Nikolinu Gligorić iz ovog pokreta smo pitali da li je teretana deo predizborne kampanje? „Sve se sada vezuje za tu predizbornu kampanju, tako da šta god da uradimo sada nas vežu nas za tu kampanju… Mi smo tu teretanu otvorili i pre nego što smo predli listu na Voždovcu, tako da sve što radimo, a radićemo i na još par lokacija, nije vezano samo za Voždovac“, kaže Gligorić

Podsetimo da je Republičko tužilaštvo u aprilu 2012. godine od Ustavnog suda zatražilo zabranu registrovane organizacije SNP 1389 koju predstavlja Miša Vacić, kao i zabranu neregistrovanih organizacija SNP Naši iz Aranđelovca i SNP Naši 1389. Kao razlog navedeno je da je delovanje tih organizacija usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje Ustavom zajamčenih prava i izazivanje nacionalne, verske, rasne i seksualne mržnje i diskriminacije.

Ustavni sud je odbio da zabrani ove grupe. Miša Vacić je potom optužen za širenje mržnje, nedozvoljeno držanje oružja i sprečavanje službenog lica u obavljanju posla. Osuđen je na godinu dana uslovne kazne i četiri godine praćenja, što su nevladine organizacije žestoko osudile kao preblagu kaznu.

Milan Antonijević iz JUKOM-a, smatra da je cilj kandidature pokreta „1389“ na loklanim izborima privlačenje medijske pažnje, ali, dodaje da „tu treba voditi računa o kvalitetu, o porukama koje se šalju, o njihovoj dozvoljenosti ili nedozovljenosti i to je nešto o čemu bi i zakonodavci i pravosuđe trebalo da daju konačan sud. Da se vidi na koji su način vrednosti mržnje i netolerancije spojive sa Srbijom 2013. godine, a koliko su to neke poruke sa kojima država mora da na jedan adekvatan način izađe na kraj“, kaže Antonijević.

Ognjen Zorić

Izvor



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019