Vesti

Da li je Srbija zatočenik svojih zatvora(Politika, 03.01.2014)



Osuđenik košta državu 20 evra dnevno, ili 608 evra mesečno, što je više od prosečne plate u Srbiji. – Predstava „Banja robija”, izvedena prošlog vikenda u Beogradu, pokrenula mnoga pitanja

Srbija ima najpretrpanije zatvore u Evropi. Stopa prenaseljenosti kazneno popravnih ustanova u našoj zemlji je 152. Broj zatvorenika je udvostručen u roku od deset godina. Bilo ih je 6.200 u 2002. godini, a sredinom 2012. u srpskim zatvorima bilo je smešteno skoro 12.000 osuđenika i pritvorenika.

Čak 60 odsto njih su povratnici i izlaze iz zatvora da bi se u njega ponovo vratili. Osuđena osoba košta državu 20 evra dnevno, ili 608 evra mesečno, što je više od prosečne plate jednog zaposlenog u Srbiji. Na godišnjem nivou ovaj trošak iznosi 7.300 evra. To su podaci projekta pod nazivom „Od kršenja do stvaranja zakona”, koji sprovode Centar za pozorišna istraživanja „Aps art”, Komitet pravnika za ljudska prava Jukom i Beogradski centar za ljudska prava, uz podršku zaštitnika građana.

Da bi ukazali na problem, napravili su pozorišnu predstavu „Banja robija”, koja je izvedena ove jeseni u nekoliko zatvora, ali je dalje gostovanje obustavljeno posle izvođenja u Sremskoj Mitrovici, jer su osuđenici u publici burno reagovali, a prikazane su i neke „neprijatne istine”. Prošlog vikenda predstava je odigrana dva puta u prepunoj sali Doma omladine u Beogradu.

„Osuđene osobe žive u teškim uslovima u zatvorima, sa malim šansama za promenu i odatle izlaze kao formirani kriminalci koji nanose još više štete i državi i građanima. Ovi ljudi se ponovo vraćaju u zatvor, čime se problem produbljuje, a krug zatvara. Tako i Srbija i njeni građani postaju zatvorenici sopstvenog zatvorskog sistema, iz koga ne mogu da izađu. Ta situacija se obično gura pod tepih, a javnost se bavi time samo kad izbije neka afera. Ali, sve ono što se skriva, na kraju nam se vrati kao bumerang. Da li postoji rešenje?”, navodi se u vrlo upečatljivom promotivnom spotu za ovaj projekat i predstavu „Banja robija”.

– Odlučili smo da se suočimo sa problemom i ponudimo konkretna rešenja, putem pozorišta. Na osnovu priča 300 osuđenika, napravili smo dokumentarnu pozorišnu predstavu. Namera nam je bila da iz takve predstave proisteknu predlozi za izmenu zakona i prakse u kaznenom sistemu Srbije. Tako bi i osuđene osobe imale mogućnost da poboljšaju svoj položaj i šanse za rehabilitaciju tokom služenja kazne – kaže rediteljka predstave Aleksandra Jelić.

Zakon o amnestiji smanjio je broj osuđenih za tri hiljade, ali to je ipak bila jednokratna mera, jer je zakon primenjen samo na trenutno zatečeno stanje.

– Amnestija se nije bitno odrazila na velike kaznene ustanove, u kojima su problemi najveći. Alternativne sankcije su samo blago rasteretile sistem, a zakon o probaciji tek treba da razvije sistem podrške osuđenicima posle izlaska iz zatvora. Veliki je broj povratnika i zato je neophodno da i javnost shvati ovaj problem. Zato smo izveli predstavu i u centru Beograda, kojoj su prisustvovali i ljudi iz pravosuđa i zaposleni u zatvorima – kaže Jelićeva.

Neki od glumaca u predstavi su bivši osuđenici, a dugotrajan aplauz koji su dobili jeste dokaz, smatra rediteljka, da u javnosti postoji veliko interesovanje za pitanja položaja osuđenika. Posle predstave usledila je diskusija u kojoj su otvorena pitanja mogućnosti zaposlenja osuđenika posle izdržane kazne, zdravstvene zaštite i provera u krivičnoj evidenciji.

– S predstave niko nije izašao ravnodušan. Svi su shvatili da malo znamo o problemima osuđenika. Iako cilj predstave nije podstrekavanje nezadovoljstva osuđenika, već unapređenje njihovog položaja, dalje izvođenje u zatvorima je uslovljeno novom dozvolom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija – kaže Aleksandra Jelić.

Ona veruje da zatvori mogu biti mesta u kojima se nešto može promeniti nabolje, a ne samo tamnice i „akademije za kriminalce”.

Izvor



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019