Vesti

Srbija se trudi da unapredi zaštitu branitelja ljudskih prava (Setimes.com, 25.02.2014.)



Iako je Beograd postigao napredak u svojim nastojanjima da zaustavi aktivnosti radikalnih grupa usmerene protiv ugroženih članova društva, među kojima su branitelji ljudskih prava i manjine, neophodni su dodatni koraci kako bi se ostvarila njihova bezbednost i ispunili standardi EU, kažu eksperti.

„Mada pozdravljamo postignuti napredak, pretnje i nasilje ostaju značajan faktor. Ekstremne organizacije krajnje desnice objavile su 'crnu listu' medijskih organizacija, nevladinih organizacija i istaknutih branitelja ljudskih prava, i podstakle nasilje nad njima. Vlasti nisu preduzele odgovarajuće korake [kao odgovor na to]“, navodi se u pisanom saopštenju Delegacije EU u Srbiji prosleđenom SETimesu.

Jedan od značajnijih incidenata u poslednje vreme uključuje pretnje protiv Aide Ćorović, bivše predsednice nevladine organizacije Urban-In iz Novog Pazara, većinom muslimanskog regiona u Srbiji. Islamski ekstremisti su joj pretili zbog njenih kritičkih stavova o radikalnim tumačenjima islama.

Policija joj je dala celodnevnu zaštitu kada su ranije ove godine pretnje eskalirale.

„Potrebna je sistematska promena. Obrazovni sistem, medijski sistem, celokupan sistem treba da se unapredi ako želimo da se zaštitimo od ekstremizma“, rekla je Ćorović za SETimes.

Milan Antonijević, direktor beogradske organizacije Komitet pravnika za ljudska prava, kaže da će veća nastojanja vlasti koristiti celokupnoj zemlji.

„Rešenje za zaštitu branitelja ljudskih prava i borbu protiv ekstremističkih grupa mora da bude sistemsko i treba da se napravi strategija suprotstavljanja ekstremistickim grupama i naravno da će tako nešto doprineti procesu EU integracija“, kaže Antonijević.

On je dodao da će na putu pridruživanja EU Srbija morati da sprovede smernice Unije vezane za branitelje ljudskih prava.

„S obzirom da je u fazi priključenja, Srbija je u obavezi da se bori protiv napada na branitelje, protiv delovanja ekstremistickih grupa i da o tome izveštava. Srbija je dužna da sve više prihvata i usvaja EU propise kao svoje. Kada se budu otvorila poglavlja 23 i 24 otvoriće se i pitanje zaštite onih koji štite prava manjina“, rekao je Antonijević.

Cilj smernica EU je da se unapredi podrška i zaštita za branitelje ljudskih prava u zemljama koje nisu članice Unije, kako bi im se omogućilo da slobodno rade.

Branitelji ljudskih prava igraju ključnu ulogu u očuvanju osnovnih prava i zaštiti žrtava dokumentovanjem prekršaja, pružanjem pravne, psihološke i druge podrške žrtvama, borbom protiv nekažnjivosti onih koji krše zakon i podizanjem svesti o ljudskim pravima na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.

„Ovaj dokument na najbolji način objašnjava šta države treba da urade kako bi zaštitile branitelje ljudskih prava“, kaže Antonijević.

Stan Bobana Stojanovića, osnivača Queeria centra i vodećeg LGBT aktiviste u Srbiji, pre tri meseca je napala grupa pod nazivom Borba 18, lokalni ogranak evropske neonacističke mreže Combat 18.

„Nacrtali su mi veliki kukasti krst, bacili Molotovljev koktel na prozor, zalepili nalepnice sa natpisom 'Znamo gde živite! Znamo kada spavate'. Da sam se te noći našao u stanu, sigurno bih nastradao, jer bih izašao da vidim šta se dešava“, izjavio je Stojanović za SETimes.

Goran Miletić, programski direktor organizacije Branitelji ljudskih prava za zapadni Balkan, izjavio je da su na meti radikalnih grupa u Sbriji uglavnom LGBT populacija, Romi, male verske zajednice i Albanci, kao i oni koji ih štite.

On je rekao za SETimes da zemlja ima odgovarajuće standarde i zakonodavni okvir, ali je implementacija zakona nedovoljna.

Država je 2009. godine izmenila krivični zakon kako bi uvrstila krivična dela zasnovana na rasnoj pripadnosti i diskriminaciji. Zakon sada uključuje zaštitne mere za branitelje ljudskih prava.

„Glavni krivac je i dalje pravosuđe. Nadam se da će proces pridruživanja EU uticati da ovi postupci budu brži i efikasniji, pa će time i borba protiv ovih grupa biti bolja“, rekao je Miletić za SETimes.

Koje korake zemlje u regionu mogu da preduzmu kako bi osigurale zaštitu branitelja ljudskih prava? Dodajte svoj komentar ispod teksta.

Izvor



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019