Vesti

Kućni pritvor još uvek privilegija bogatih(Danas, 24.04.2014)



Kućni pritvor još uvek privilegija bogatih
AUTOR: BOBAN KAROVIĆ

Činjenica da danas u Srbiji u zatvorima ima ljudi koliko ih ima ukupno u zemljama bivše SFRJ pokazuje da je najveći problem zatvorskog sistema prenaseljenost. Ona ima mnoge uzroke i neke od njih je lakše otkloniti, a neke teže. Analizom strukture osuđenika može se uočiti da je jedna trećina u zatvoru zbog krađe ili razbojništva.
To pokazuje da je jedan od uzroka, svakako, nezaposlenost i teška ekonomska situacija u Srbiji. Ove uzroke porasta kriminala teško je otkloniti i oni postoje u svim zemljama. Ono što druge države redovno koriste, za razliku od naše, jeste smanjenje broja osuđenih putem izricanja alternativnih sankcija takozvanog kućnog pritvora ili rada u javnom interesu, koje su kod nas još uvek samo privilegija bogatih, i uslovnog otpusta, koji ne funkcioniše kao pre 20 godina. Moram da naglasim da su za ove mere u našoj državi nadležni sudovi koji bi morali da budu svesni stanja u srpskim zatvorima prilikom izricanja krivičnih sankcija, kaže za Danas Pravo Katarina Golubović, advokatica u Komitetu pravnika za ljudska prava (Jukom).

Kakve posledice za sobom povlači prenaseljenost zatvora?

- Prenaseljenost u srpskim zatvorima prati i manjak osoblja koje radi sa zatvorenicima, što, zbog održavanja bezbednosti, otežava ostvarivanja elementarnih prava - od boravka na vazduhu do drugih aktivnosti u zatvoru.

Kolike su šanse za rehabilitaciju tokom služenja kazne?

- Rehabilitacija u srpskom zatvoru najčešće zavisi isključivo od snažne volje pojedinca i podrške porodice. Država ima planove da se ovo stanje popravi kroz organizovanje podrške nakon odsluženja kazne, koja je takođe jako bitna za rehabilitaciju. Ovi planovi, nažalost, još uvek nisu ostvareni.

Da li zatvorenici izlaze iz zatvora kao, makar za nijansu, bolji ljudi?

- Ne postoji načelni odgovor na ovo pitanje, jer nisu svi ljudi isti. Neki zavisnici od psihoaktivnih supstanci su se izlečili u zatvoru, ali po njihovim svedočanstvima, to nije bio rezultat rada državnih struktura sa njima, već podrške porodice, verskih zajednica ili njihove snažne volje. S druge strane, mnoga osuđena lica su tokom odsluženja zatvorske kazne stekla jaka prijateljstva i našla svoja trajna mesta u kriminogenim strukturama.

Nedavno smo mogli čuti ocenu da Srbija i njeni građani postaju zatvorenici sopstvenog zatvorskog sistema. Naime, kako se moglo čuti, zatvorenici izlaze iz zatvora kao formirani kriminalci i tako nanose još veću štetu i državi i građanima, jer se neretko ponovo vraćaju u zatvore, čime se problem produbljuje, a krug zatvara. Koliko ima istine u ovoj tvrdnji?

- Ova tvrdnja je nastala u okviru kampanje Komiteta pravnika za ljudska prava, Beogradskog centra za ljudska prava i Centra za pozorišna istraživanja, koja ima za cilj da skrene pažnju na pomenuti problem u zatvorskom sistemu. Želimo da istaknemo da država već dugo vremena izdvaja veliku količinu novca za dan u zatvoru mnogih osuđenika, a da istovremeno ne primenjuje zakone koji omogućavaju da se zatvorski sistem rastereti, te da se isti novac usmeri na aktivnosti koje mogu doprineti rehabilitaciji.

Čak 60 odsto zatvorenika su povratnici. Zašto Srbija ima veliki broj povratnika?

- Nema adekvatnih procesa rehabilitacije. Postoje i drugi stavovi, kao na primer da je velika rezistentnost kriminalaca u Srbiji - 70 odsto osuđenih lica - na bilo kakav rad koji vodi rehabilitaciji, te da je iz tog razloga veliki stepen povrata u Srbiji.

U kom smeru bi trebalo da idu izmene zakona i prakse u kaznenom sistemu Srbije?

- Većina srpskih zakona, uključujući i one koji regulišu zatvorski sistem, jeste u skladu sa evropskim standardima. Ne bi trebalo zaboraviti da smo mi već 10 godina u Savetu Evrope i da smo kandidat za pristupanje Evropskoj uniji. Ipak, primena zakona je na nezavidnom nivou, što naročito beleži i Nacionalni mehanizam za prevenciju torture, koji vodi zaštitnik građana. Imajući u vidu da ovaj mehanizam na osnovu činjenica izrađuje preporuke, to bi nadležni organi - sudovi i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija - morali da uvaže. Ne bi trebalo zaboraviti da promene zahtevaju značajna finansijska sredstva, čiji bi utrošak, u ovom slučaju, mogao da umanji višestruke negativne posledice.

KOLIKO OSUĐENIK KOŠTA DRŽAVU

Jedno osuđeno lice državu dnevno košta 20 evra, ili 608 evra mesečno, odnosno 7.300 na godišnjem nivou. To praktično znači da se za jednu osuđenu osobu mesečno izdvaja više od prosečne plate jednog zaposlenog u Srbiji.

Izvor



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019