Vesti

„Vraćanje poslovne sposobnosti Z.N.“ (09.05.2014)



Br. predmeta: R238/2012
Sud: Osnovni sud u Novom Sadu (Vanparnično odeljenje)
Sudija: Gordana Keser
Predlagač: N.Z, smešten u Domu za decu i omladinu Veternik
Protivnik predlagača: Centar za socijalni rad Novi Sad(CSR NS)
Zastupnica predlagača: adv. Kristina Todorović (YUCOM)


U petak 9. maja,pred novosadskim osnovnim sudom, zaključena je glavna rasprava u vanparničnom postupku za vraćanje poslovne sposobnosti Z.N. u kojem predlagača zastupa YUCOM.

Z.N. ima 31 godinu i živi u Domu za decu i omladinu Veternik kod Novog Sada od svoje sedme godine, kada ga je Komisija za pregled dece ometene u psihofizičkom razvoju „kategorisala“ kao „UMNR“ (umereno mentalno nedovoljno razvijenu) osobu. Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu mu je u potpunosti oduzeta poslovna sposobnost u septembru 2004. godine, nakon čega je stavljen pod neposredno starateljstvo Centra za saocijalni rad i smešten u dom. Z.N. je sam pokrenuo postupak za vraćanje poslovne sposobnosti krajem 2006. godine, o čemu je isti sud odlučio u februaru 2007. godine, vraćajući mu poslovnu sposobnost samo delimično. Januara 2008. Z.N. je u vanparničnom postupku sampredložio vraćanje poslovne sposobnosti u celosti,ali je njegov zahtev odbijen kao neosnovan krajem 2009. godine. U ponovnom postupku se 2012. godine u zastupanje uključuje YUCOM, na predlog predstavnica službi Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana, kojima se Z.N. obratio za pravnu pomoć i sa kojima on povremeno komunicira u težnji da se izbori za status ravnopravnog građanina.

Na današnjem ročištu obavljeno je neposredno, dopunsko veštačenje na okolnost sposobnosti predlagača za rasuđivanje. Veštačenje su u prisustvu stranaka izvršile dve sudske veštakinje, specijalistkinje psihijatrije, a čiji su nalaz i mišljenje prethodno u celosti oporeni od strane adv. YUCOMA iz razloga što je isto urađeno neprofesionalno i bez potpune dokumentacije i argumentacije. Upravo na današnjem ročištu pokazali su se svi nedostaci postupka i prakse lišavanja poslovne sposobnosti za čijeunapređenje se zalaže YUCOM, kao i veći broj organizacija civilnog društva i nezavisnih tela za zaštitu ljudskih prava.

Naime, iz današnjih izjava veštakinja, kaoi iz njihovog pisanog nalaza i mišljenja, zaključuje se da je predmet njihovog veštačenja bilaposlovna sposobnost predlagača, što je pravna, a ne medicinska kategorija,čime su one sebe stavile u ulogu sudije u ovom složenom i osetljivom postupku koji ima implikacije na osnovna ljudska prava. Tako, umesto da stanje intelektualnih kapaciteta predlagača doveduu vezu sa radnjama koje bi mogle biti štetne po njegova i tuđa prava i interese, one su insistirale isključivo na elementima koji bi potvrdili kategoriju („dijagnozu“) koja je Z.N. određena još kao detetu od strane Komisije za kategorizaciju dece sa smetnjama u razvoju, što je, nažalost u praksi sudova u Srbiji najčešće dovoljan razlog za ograničavanje poslovne sposobnosti (mogućnosti odlučivanja o svojim pravima i obavezama).

Na pitanje sudije predstavnicima CSR NS šta bi praktično značilo ako bi Z.N. bila u potpunosti vraćena poslovna sposobnost, oni su odgovorili da bi to značilo da štićenik napušta dom, istučući da Z.N. „to očigledno ne želi“.Ovakva izjava jeparadoksalna jer sva istraživanja i neposredni razgovori sa korisnicima usluga socijalnih ustanova pokazuju izuzetno loše životne ulsove i njihova ograničena osnovna prava u ovim institucijama.Takođe, sam predlagač je na današnjem ročištu iskazao želju da napusti dom, zasnuje radni odnos i osnuje porodicu. Da podsetimo, zbog nezadovoljstva uslovima života u domu u Veterniku i sputavanja od staratelja Z.N. je želeo da se preseli u Beograd, kada se sam obraćao i Centru za socijalni rad u Beogradu za podršku.

Veštakinje, najpre, ni na jedno pitanje advokatice nisu dale konkretan odgovor na koji način bi Z.N. mogao da naškodi svojim ili tuđim pravima i interesima, što je jedan od kumulativnih uslova koje Zakon o vanparničnom postupku (ZVP) predviđa kao osnov za lišavanje poslovne sposobnosti. Suprotno standardima ljudskih prava dostignutim usvajanjem Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i izrečenim presudama Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) njihova ocena nije išla u pravcu individualizacije nalaza u konkretnom slučaju, odnosno ocene uticaja stanja mentalnog zdravlja(intelektualnih kapaciteta) predlagača na njegovo ponašanje, s obzirom da su uporno koristile opšti pojam „neko pod starateljstvom“. Na sve ove činjenice sudija nije upozorila veštakinje.Da podsetimo, lišavanje poslovne sposobnosti jedne osobe ima efekte ograničavanja ili ukidanja osnovnih ljudskih prava, odnosno nemogućnost zaključivanja pravnih poslova kao što su sklapanje ugovora, davanje pristanka na lečenje, donošenje odluke o tome gde će živeti, raspolaganje svojom imovinom, podnošenje tužbi i žalbi, sklapanje braka, donošenje odluke o priznanju majčinstva ili očinstva, podizanje dece, biranje na izborima ili glasanje na referendumu, zapošljavanje, volontiranje, podizanje kredita i dr.Dodatno, ove osobe su u najvećem broju slučajeva lišene slobode kretanja, nevoljnim smeštanjem u socijalne ili zdravstvene ustanove „zatvorenog tipa“.Stoga je vrlo važno uzeti u obzir sve okolnosti pojedinačnog slučaja prilikom odlučivanja o osnovnim pravima građana.

Veštakinje su,tako, na insistiranje advokatice Z.N. da navedu konkretne štetne radnje,označile„nepoštovanje autoriteta i institucija koje su prema njemu dobronamerne“, predlažući tako nelojalnost sistemu kao osnov za ograničavanje osnovnih ljudskih prava pojedinca.
Iako su na današnjem ročištu istikle da „ne mogu da se bave prognozama i predviđanjima“, veštakinje upravo to čine procenjujući da bi Z.N. „nerazumevajući odnose u društvu mogao preduzimati rizične radnje i dovoditi sebe u opasnost da bude zloupotrebljen i da počini krivično delo ne svojom voljom“. Jedno od pitanja Z.N. koje su veštakinje smatrale da bi moglo da ukaže na njegovu „nesposobnost za rasuđivanje“ je i pitanje „šta je to poslovna sposobnost“, što većinaposlovno sposobnih građanki i građana, smatramo, ne bi umela da definiše.
Sud jeodbio predlog advokatice predlagača da se na okolnost života i ponašanja Z.N. saslušaju predstavnice Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, kao lica koja raspolažu takvim saznanjima, iako član 37 ZVP predviđa ovakvu mogućnost. Time je zaključena glavna rasprava u ovom predmetu, akonačna odluka suda o poslovnoj sposobnosti Z.N. se očekuje.

U postupanju sudije, predstavnika organa starateljstva i stalnih sudskih veštaka je oslikan još uvek aktuelan stav većine društva da su osobe sa intelektualnim smetnjama nesposobne da se staraju o sebi, te da je u njihovom najboljem interesu da budu smešteni u institucije. Ovakvi stavovi odgovornih osobapotvrđuju postojeće stereotipe i umesto neophodne podrške vode daljoj stigmatizaciji i segregaciji osoba sa mentalnim i intelektualnim smetnjama.Suprotno suštini savremenog koncepta ljudskih prava osoba sa invaliditetom, u ovom postupku je jasno vidljiv anahroni „medicinski“ pristup ovoj problematici, odnosno lišavanje osnovnih prava isključivo na osnovu medicinske dokumentacije i procene.


9.5.2014.



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019