Vesti

Завршена расправа о правосудним законима(РТВ,22.05.2014)



БЕОГРАД - Скупштина Србије завршила је данас расправу о амандманима на предложене законе о извршењу кривичних и ванзаводских санкција и на измене Законика о кривичном поступку.
У наставку рада посланици треба да размотре амандмане на још пет правосудних закона.

Изменама Законика о кривичном поступку предвиђено је да суд изгредницима који понављају насиље на спортским приредбама може да забрани присуство на стадионима.

Министар правде Србије Никола Селаковић је прошле седмице, образлажући те законе у парламенту, казао да су повод за измене тог законика учестали нереди на спортским приредбама у другој половини прошле године који су имали и кобне исходе.

Предвиђено је и да се подаци о оствареној електронској комуникацији прибављају само по налогу суда, а не као што је до сада био случај по налогу тужиоца, а тим решењем се спорне одредбе у постојећем закону усклађују са одлуком Уставног суда Србије.

Новина предложеног закона је и да се споразум о признању кривице може закључити до закључења главног претреса, а не до изјасњења оптуженог о кривици као што је сада случај.

Предлогим закона о извршењу ванзаводских санкција и мера предвиђено је да се осуђеницима којима је изречена казна кућног притвора даје право на боравак ван просторија стана највише два часа дневно, у периоду од 13 до 17 цасова.

Одредбама о извршењу казне рада у јавном интересу прецизирана је врста послова, као и права и обавезе осуђених, а новина у том законском предлогу је примена посебних мера за спречавање дела против полне слободе према малолетнику, уређењем права и обавеза осуђеника након извршене казне.

Закон о извршењу ванзаводских санкција и мера има за циљ уштеде, али и прилику да се осуђени на адекватнији начин одуже друштву.

Циљ је и растерећење затворских капацитета, што мањи број повратника у извршењу кривичних дела, а нова законска решења предвиђају и да сваки надлежни суд добије канцеларију за извршење ванзаводских санкција.

Нови правосудни закони имају за циљ заштиту права осуђених, поштовање највиших европских правних стандарда и уштеде.

Предлогом закона о извршењу кривичних санкција уводи се и нови институт судија за извршење кривичних санкција, а дефинисане су улога, надлежност и оквир за поступање.

ЈУКОМ тражи проверу уставности Закона о парничном поступку

Комитет правника за људска права (ЈУКОМ) позвао је данас посланике Скупштине Србије да се обрате Уставном суду ако предлог о ограничавању круга лица која могу да буду пуномоћници у парничном поступку прође контролу ресорних одбора у Народној скупштини.

ЈУКОМ је у саопштењу навео да је Уставни суд пре годину дана одлучио да је ограничавање круга правних заступника противуставно, у тренутку када не постоји функционалан систем бесплатне правне помоћи.

Предложена одредба закона о парничном поступку, поред тога што је противуставна, највише ће погодити најсиромашније делове становништва у општинама које немају формиране службе бесплатне правне помоћи или запослене правнике са правосудним испитом, нити имају могућности да плате адвоката, наводи се у саопштењу ЈУКОМ-а.

Додаје се да према подацима из истраживања које је ЈУКОМ спровео у септембру 2013. године, само 67 општина има формиране службе бесплатне правне помоћи.

"Оваква ограничења правне заштите, без претходних обезбеђења најугроженијих, не доприносе владавини права и социјалној правди у Србији", саопштио је ЈУКОМ.

Посланици питају за закон о раду

Посланик Српског покрета обнове (СПО) Мирко Чикириз рекао је данас да су уз све грађане који су претпели штету од поплава, и пољопривредници који су препуштени сами себи.

У делу седнице Скупштине Србије за постављање посланичких питања, Чикириз је зато питао Владу Србије када ће у скупштинску процедуру бити упућен закон о задругарству који је већ одавно написан, али због ванредних избора није достављен парламенту.

Он је рекао да је то питање поставио и пре две године и навео важност доношења тог закона, јер је, казао је, задругарство у Србији са традицијом дугом више од 170 година потпуно замрло.

Посланик Социјалистичке партије Србије Звонимир Стевић питао је министра привреде Душана Вујовића шта ће у оквиру економских мера бити предвиђено за решавање проблема незапослености на Косову који је, како је навео, један од највећих проблема уназад две деценије.

"Уз потпуно разумевање економске ситуације, уз жаљење због поплава, проблем незапослености је посебно изражен на Косову и Метохији", казао је Стевић и питао министра привреде да ли ће инвеститори бити доведени у српске енклаве на Косову.

Стевић је рекао да по службеној евиденцији, на Косову има 25.000 незапослених од чега је 5.000 у Штрпцу и навео да је Србима онемогућено запошљавање у привременим приштинским институцијама, електропривреди и другим великим предузећима.

Посланик Демократске странке Душан Милисављевић питао је када ће бити предложен закон који регулише лечење деце оболеле од ретких болести који предвиђа да у случају да лекар у Србији не може да постави дијагнозу у року од шест месеци, дете има право да о трошку фонда иде у иностранство, као и право оболеле деце на терапију.

Он је упозорио да у Србији деца оболела од ретких болести немају никаква права и да је у сарадњи са невладиним организацијама припремљен нацрт тог закона, а да је у прошлом скупштинском сазиву постојао договор о усвајању тог прописа.

Заменик шефа посланичке групе Нове демократске странке Јанко Веселиновић питао је Министарство државне управе и локалне самоуправе како је могуће да одборник у Зрењанину Драган Станишић, који је поднео оставку јер је Агенција за борбу против корупције утврдила да је у сукобу интереса, и даље одборник пошто је оставку повукао.

Он је казао да је Станишић најпре у априлу поднео оставку као одборник Демократске странке, затим је у мају повукао, а у међувремену је прешао у Српску напредну странку (СНС), која је у Зрењанину у владајућој коалицији.

Олгица Батић се одрекла плате

Посланица Скупштине Србије Олгица Батић саопштила је данас се одриче месечне посланичке плате за помоћ жртвама поплава у Србији и Обреновцу, позвала колеге да учине исто и нагласила да на тај начин 250 посланика може скупити 200 хиљада евра.

Батић је позвала колеге - посланике да учине исто и да се одрекну своје једномесечне зараде и уплате као помоћ настрадалом становништву.

На овај начин 250 народних посланика може скупити 200 хиљада евра што је довољно за изградњу кућа за четири породице у Крупњу, или за решавање проблема 10 до 15 породица у Обреновцу.

Она је позвала колеге да се одрекну плата.

"Будимо људи и помозимо онима због којих и постојимо. Наше мало, њима значи пуно! Будимо пример и другима у тренутку када је Србији солидарност најпотребнија", нагласила је Батић.

Она је упозорила да ће последице поплаве дотаћи сваког грађанина Србије.

Време је да схватимо да се људска величина не исказује функцијама него делима које чинимо за друге, поручила је Батић.

Izvor



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019