Vesti

Odrzana debata o odnosu drzave, drustva i verskih zajednica (30.03.2009)



Odrzana debata o odnosu drzave, drustva i verskih zajednica

"Naravno da svako ima prava da se usprotivi donošenju nekog zakona koji mu se čini loš ili ga ugrožava, ima prava da ga kritikuje, ali ne može reći da ima pravo veta jer to pravo veta nema niko. To pravo imaju samo građani izraženi kroz svoj parlament i svoju državu. Ako to pitanje uspemo da definišemo, da se ne može ulaziti u neka polja vođenja politike u ime nacije, onda mislim da više nećemo imati nijedan problem."

BILJANA KOVAČEVIĆ-VUČO: Ateistička manjina je diskriminisana

Biću kratka i osvrnuću se na ono što je trebalo da bude glavni pokretač ovog razgovora, a to su izlaganja profesora Milana Vukomanovića i profesor Bigovića. U svakom slučaju, mislim da su oni otvorili neka pitanja koja ustvari i jesu tema današnje rasprave i shvatila sam celu raspravu kao odnos države, društva i verskih zajednica i pretpostavljam da je osnovni povod za to bio poslednji Zakon protiv diskriminacije koji je usvojen u Skupštini i zato ću se vratiti na to.

Za razliku od nekog stereotipa, jedna sam od onih koja smatram da je u raspravi o Zakonu protiv diskriminacije zaista izostalo mišljenje crkve na jedan način koji bi bio primeren snazi i uticaju crkve koja ona u društvu ima. Mislim da je u toj javnom raspravi o Zakonu protiv diskriminacije u takmičenju dva modela zakona, a jedno je bilo Ministarsvo za ljudska i manjinska prava, a drugo je bilo nevladinih organizacija i Koalicije protiv diskriminacije, promakao jedan koji nije formalno pravni aspekt te javne rasprave, posebna rasprava sa crkvom, pre onog nemilog događaja kada je zapravo protivzakonito i protivustavno zakon povučen iz proceduje, koji je već pred Skupštini, kada je to već bilo kasno. Naknadno smo čuli da crkva nikada posebno nije pozvana na tu raspravu, a što zaista mislim da je u jednom društvu koje pledira za jedan demokratski dijalog ovog puta izostalo.

Odmah da se zna, država, odnosno predlagači zakona jesu pogrešili. Ne može crkva da se pozove opštim pozivom. Mislim da sam uticaj crkve u državi i u društvu zahteva poseban poziv za crkvu i da se vidi kakav je stav crkve, bez obzira da li se on meni ne dopada, a verovatno mi se ne bi dopao. Međutim, ono što je urađeno na kraju je zaista nedopustivo i ta odgovornost nije na crkvi. Crkva je pokušala i prošla. Odgovornost je na državi i na vladi koja povukla taj zakon i koja je zapravo dozvolila pravo veta crkvi i bez obzira da li je ona izmenila taj zakon ili nije, to što je urađeno načinilo je zaista veliku štetu i poslalo je jednu pogrešnu poruku društvu da je crkva zapravo jača od države. U tom smislu, bez obzira što su odredbe manje više ostale iste, mislim da to pada ne teret vlade i da to spada, pre svega, u odgovornost vlade. Toliko o vladi.

Što se tiče same crkve, mislim da bi u razgovoru o crkvi trebalo govoriti o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, o ostalim tradicionalnim verskim zajednicama i drugim verskim zajednicama i da tu postoji bitna razlika između njih. Sa stanovišta organizacije koja se bavi ljudskim pravima, zaista smatram da su organizacije koje se bave ljudskim pravima baš organizacije koje se bave, ne svim organizacijama civilnog društva i ne svim nevladinim organizacijama. Govorim o onim organizacijama čija je pozicija da budu kritične u odnosu na neki main stream, u odnosu na državu i na postupke, koji nisu nikad, skoro nikad u parnerskom odnosu sa državom. Priroda našeg delovanja jeste takva da smo mi kritični uglavnom u odnosu na ono što radi vlast i pokušavamo da legitimnim pritiskom nametnemo određene standarde koji postoje i koje smo mi dužni da prihvatimo, pre svega, zato što smo članica Saveta Evrope, a nakon toga i ukoliko želimo da uđemo u EU. U tom smislu, ne slažem se sa profesorom Mićunovićem da niko nema pravo veta. Ukoliko smo u Savetu Evrope postoji pravo veta, postoji granica ispod koje ne možemo da idemo sa stanovišta ljudskih prava. Određena prava moramo da poštujemo.

Sada ću završiti slaganjem sa profesorom Bigovićem kada je kazao da suprotstavljanje građanskog i veronauke zaista jeste, za mene, potpuno nezamislivo. Mi smo ona organizacija za ljudska prava koja je bila maltene anatemisana zato što smo pokrenuli predlog za ocenu ustavnosti Uredbe o uvođenju veronauke u školu. Taj naše predlog je odbijen od strane Ustavnog suda, bez ikakvog ustavnog obrazloženja, nego je to bio ideološki i politički stav Ustavnog suda, što takođe smatram nedopustivim. S druge strane, mi nismo osporavali samo uvođenje veronauke, nego i građanskog vaspitanja, upravo kao uvođenje dve suprotstavljene ideologije. Zato postoji čitav niz nerazumevanja, tu se zaista slažem sa vama, ne može se suprotstavljati građansko vaspitanje veronauci, jer to nisu odvojene stvari.

Četvrta stvar na koju bih želela da ukažem i mislim da je veoma veliki problem za jednu veoma malu manjinu. Imamo situaciju kada je dominacija crkve na svakom koraku vidljiva i da se od predsednika države, predsednika Vlade i od svih članova Vlade, svi trude da pokažu svoje versko opredeljenje i samim tim to postaje javna stvar. Mi, kao jedna mala manjina ateista smo do te mere diskriminsatni, da ja, na primer, pre mogu da zamislim da pripadnik gej populacije bude član vlade i da se javno izjasni da je gej, nego da to može da uradi jedan ateista, a da ne bude užasno satanizovan, demonizovan, žigosan u društvu kao neko ko ne prihvata univerzalne etičke vrednosti i to je onaj problem sa kojim, takođe, moramo da se nosimo u ovom trenutku u društvu.



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019