Vesti

"Tužbe protiv medija" (Radio 021, 27.05.2014.)



Ako kriza ne ugrobari medije, tužbe će

Ekonomska kriza, posledice tranzicije, politička i društvena dubioza koja vlada u Srbiji više od 20 godina, zahvatile su sve sektore u Srbiji, pa ni novinarstvo nije ostalo imuno. Međutim, bavljenje ovim zanatom dodatno su otežale tužbe koje pljušte sa svih strana, a zbog kojih su pojedini mediji i novinari spali na prosjački štap.

Glavni i odgovorni urednik Radija 021 Slobodan Krajnović kaže da se broj tužbi drastično povećao sa pojavom i ekspanzijom interneta u Srbiji.
"Kada su mediji, jedan po jedan, shvatili značaj interneta i ojačali svoje portale, na taj način proširujući i uticaj, postali su daleko vidljiviji široj publici. S druge strane, sadržaj danas ima daleko veću težinu nego ranije. Dodatni problem su zakonski rokovi za podnošenje tužbe, pa tako elektronski medij ima rok od 30 dana da čuva audio materijal, dok sadržaj na internetu ostaje sačuvan na globalnoj mreži i onaj ko hoće da tuži ima mogućnost da pretraži arhivu, nađe šta mu treba i čak šest meseci za podnošenje tužbe. Nedavno se desilo da se tužba protiv jednog medija podnese ponovo posle 10 godina. Tužilac tvrdi da medij ima lošu nameru jer sadržaj ni posle 10 godina nije uklonio sa interneta, a sud tu tvrdnju uvažava. Kada govorimo o 021, broj tužbi je bio zanemarljivo mali dok su naše prioritetne aktivnosti bile usmerene na radio. Danas godišnje imamo po nekoliko tužbi, što je za jedan lokalni medij preveliko opterećenje. Ranije su tužbe bile isključivo na novinarske tekstove, ali su u poslednje vreme toliko raznolike, da ne znate šta vas čeka u budućnosti. Neverovatno je da smo tuženi za objavljeni komentar, čak i za nečiji komentar na našoj fejsbuk stranici", navodi Krajnović.
Prema rečima pravnog zastupnika Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Slobodana Kremenjaka, iako je dekriminalizovana kleveta, i očekivalo se da će se broj tužbi povećati, ne postoji tačna evidencija da li se to i dogodilo i u kojoj meri. Međutim, evidentno se povećao broj tužbi protiv medija za neovlašćeno korišćenje fotografija, iako mediji ne "kradu" fotografije ništa više nego pre. "Ono gde mi danas imamo više tužbi je za povrede autorskih prava, a to su tužbe koje podnose fotografi za neovlašćeno korišćenje fotografija. Ja lično ne smatram da sada imamo više zloupotrebe u medijima, verovatno su se fotografije neovlašćeno pre objavljivale u istoj meri kao i danas. Ono što se promenilo jeste da je standard pao, plate su manje, i fotografi su shvatili da im se više isplati da im fotografija bude neovlašćeno objavljena pa da traže odštetu preko suda nego da ona bude ovlašćeno objavljena, jer je sudska praksa kod nas takva da se dosuđuju iznosi koji su realno veći od jedne mesečne plate fotografa koji radi u nekom mediju", kaže Kremenjak za 021.

Poverenik za informacije, Rodoljub Šabić navodi da se kao problem često javlja to što novinari bivaju tuženi jer prenose dokument zvaničnog državnog organa.
"S jedne strane pojavio se kao problem relativno veliki broj tužbi protiv novinara jer su korektno preneli informaciju iz dokumenta koji je emitovao državni organ. I neretko novinar bude osuđen zbog toga. Mislim da je to anomalija koja nije dobra. Potpuno je logično da se novinar pouzda u dokument koji je proizveo organ vlasti, pa čak i da postoji neka greška u dokumentu, odnosno informaciji koju novinar prenese, odgovoran je taj organ vlasti", ističe Šabić.



Direktor komiteta pravnika za ljudska prava Jukom, Milan Anotnijević, kaže za 021 da novinari stvarno jesu na meti različitih pojedinaca, što predstavlja svojevrstan pritisak na njih, ali da je pre svega problem u tome što je sudska praksa u Srbiji neusklađena.
"Možete naći primere gde su sudovi adekvatno reagovali, gde su stali u odbranu novinara, ali s druge strane ima primera i gde su sudovi dozvolili šikaniranje novinara, gde su bez ikakvog osnova postupci bili dugo vođeni, a novinari iscrpljivani. Tu kad se unese i element politike, takva suđenja su i atraktivnija i presude su čudnije. Imali smo slučaj iz Vojvodine gde je novinarka koja je radila na radiju bila tužena zato što je pročitala vest koja je objavljena u štampi, i ona je osuđena zbog toga, što po svim evropskim standardima ne bi smelo da bude povod za osudu. Slični slučajevi se i dalje vode", kaže Antonijević.



Sa ovim se slaže i Krajnović koji navodi da sudije ne znaju tačno kako da sude u određenim sporovima, pa donose presude koje će zadovoljiti obe strane.
"Sudije kada presude u korist tužioca rukovode se time da kazna, po njima, nije velika za medij i smatraju da će time obe strane biti zadovoljne. I zbog toga ne ulaze puno u objektivno sagledavanje činjenica. Ali za lokalne medije koji posluju u veoma otežanim uslovima sve kazne su drakonske. Jednostavno, nisam siguran koliko sudije umeju dobro da procene medijske sporove i kako da sude. Mi smo imali drastičan slučaj: tužili su nas dvojica kriminalaca koji su se pominjali u istoj vesti. Jedan predmet je išao kod jednog sudije, drugi kod drugog, a radi se o identičnom slučaju. Jedan sudija nas je oslobodio, drugi osudio. Pa smo tako plaćali okorelom kriminalcu za njegove "duševne" patnje u zatvoru. Gore od toga je što sudije u presudi, u onom delu da morate tu presudu i da objavite, kopiraju pravila koja važe za štampu. Dakle, nema pojašnjenja šta sa komentarima kada se presuda objavi, kakav se naslov stavlja jer on i te kako privlači pažnju publike, i na kraju gde se to tačno na internet stranici objavljuje presuda?! Imali smo i drastičan slučaj da nas je tužio član kriminalne grupe koji je u međuvremenu postao svedok-saradnik. Tužio je nas i jedan ovdašnji list. Nas je sudija oslobodio, a list osudio, za istu stvar", navodi Krajnović.
I pored zakona, sudova, i svih drugih pravnih sredstava kojima naša zemlja raspolaže, novinari odnosno mediji često moraju da traže pravdu van Srbije, odnosno pred međunarodnim sudovima. Da li novinar u Srbiji unapred mora da razmišlja o tome da će morati da se obraća ovim instancama ako želi pravdu jer je u svojoj zemlji neće naći?
Milan Antonijević iz Jukoma smatra da se, na žalost, šalje takva poruka. "Problem je što naši sudovi još ne primenjuju praksu Evropskog suda za ljudska prava, ioako na to imaju pravo i obavezu, već standarde pogrešno tumače, pa to kasnije dovodi do postupaka pred međunarodnim sudovima. Na taj način se država Srbija pokazuje kao zemlja koja ne može da zaštiti slobodu izražavanja", kaže Antonijević.



Preslušajte emisiju

I kolika je šteta koju pretrpi jedan lokalni medij?
"Tužbe nanose pre svega materijalnu štetu. Mediji danas posluju izuzetno otežano u uslovima ovakvog tržišta i sad, zamislite da po presudi treba da platite 350.000 dinara. Obično presude protiv medija budu između 100.000 i 200.000 dinara, ali su tu i sudski troškovi. Na kraju dođete do jedne prosečne godišnje novinarske plate. Onda morate dobro da izračunate šta ćete da radite, jer ste izgubili jednu godišnju platu, a i inače ste ograničeni sa radnom snagom i radite na minimumu. Nađete se u situaciji gde ste primorani da računate da li možete da zadržite novinara ili ćete pokušati da se "stisnete". Naravno, sve se pogoršava ako izgubite i drugi i treći spor... Setite se samo Apatinaca. A danas se čini kao da svako ima prava da tuži medije. Medijske kuće su svakodnevno tužene ili pod pretnjom tužbe. U Beogradu su konstantno na sudu. Valjda smo toliko siromašni da ljudi gledaju na svaki način da izvuku neki dinar, a jedan od najlakših načina im je da tuže", kaže Slobodan Krajnović.
Kada usledi tužba, u zaštitu novinara mogu stati organizacije koje se bave zaštitom slobode izražavanja i udruženja novinara, ali Milan Antonijević smatra da rešenje leži na drugoj strani.
"Mislim da je rešenje u tome da se sudije edukuju, da mnogo više primenjuju praksu Evropskog suda za ljudska prava, i da se na taj način skine pritisak sa novinara. Nažalost, ono što je evidentno je da mladi novinari kada ulaze u novinarstvo imaju potpuno nesigurnu poziciju, i preko tužbi se od početka vrši pritisak na njih. Na kraju se veoma teško dolazi do novinara koji ima tu hrabrost da istupi iako zna da će zbog proverene informacije kasnije biti tužen", navodi Antonijević.
Šta su još kazali sagovornici 021 na ovu temu poslušajte više u kompletnoj emisiji iz ciklusa "Sigurnost za budućnost".



Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije. (Jelena Radić)

Izvor



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019