Vesti

Širi se akcija protiv govora mržnje i diskriminacije (05.05.2009.)



Podošenje krivične prijave za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti i rasne diskriminacije od strane YUCOM-a i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji protiv Dobrice Ćosića, ne samo da je izazvalo javnu raspravu o rasizmu i govoru mržnje, već je motivisalo druge nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima na ovakav korak. Time je ostvaren jedan od osnovnih ciljeva za koje se YUCOM zalaže - najšira akcija protiv diskriminacije i rasizma.

Tako, početkom maja 2009. godine, Inicijativa mladih za ljudska prava, je iskoristila zakonske mogućnosti i podnela tužbu za govor mržnje po Zakonu o javnom informisanju.


*************************************************************************************************

Inicijativa mladih 5.5.2009. je izdala saopštenje:

Tužba zbog govora mržnje protiv Nove srpske političke misli
05.05.2009.

Inicijativa mladih za ljudska prava (u daljem tekstu Inicijativa) podnela je tužbu zbog govora mržnje protiv novinara Zorana Grbića i glavnog i odgovornog urednika časopisa Nova srpska politička misao (NSPM) Đorđa Vukadinovića. Tužba je podneta na osnovu Zakona o javnom informisanju koji zabranjuje govor mržnje u javnim glasilima. Tužbom se traži od suda da utvrdi da je pomenuti tekst govor mržnje i da naloži autorima da tekst skinu sa internet strane, kao i da se u budućnosti uzdrže od sličnog ponašanja.

Na internet izdanju časopisa NSPM objavljen je 27. aprila 2009. godine tekst Zorana Grbića pod naslovom „Očevi, oci i maćehe Srbije“. Tekst predstavlja pokušaj odbrane književnika Dobrice Ćosića, protiv koga je podneta krivična prijava za krivično delo izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Albanski narod se kroz tekst omalovažava i predstavlja kulturno i civilizacijski inferiornim u odnosu na druge evropske narode.

Autor osporava „civilizovanost“ Albanaca kroz reči: „Teško bi moglo da se kaže da su Albanci poznati po delima koje su stvorili. Pre bi moglo da se kaže da Albanci od svog dolaska na Balkan nisu uradili mnogo toga kreativnog. Zapravo, ne znam da su uradili išta kreativno, nešto po čemu bi ostali upamćeni u zajednici ljudi. Možda sam neupućen, ali ne znam ni jednog njihovog velikog naučnika, pisca, slikara, sportistu... Ne znam ni za jednu veliku građevinu u Albaniji, ni velikog arhitektu koji bi je podigao, osim nekoliko desetina hiljada bunkera, što je logičan sistemski nastavak visokih zidina kojim ksenofobično okružuju svoje kuće“

U nastavku teksta autor za Albance kaže i sledeće: „...teško da u sadašnjoj situaciji normalan čovek, neko ko nije robot ili internacionalista, može da istrpi a da ne prizna da su njihova najznačajnija, svetski poznata dela trgovina ljudima, proizvodnja i organizovana prodaja narkotika, trgovina ljudskim organima, a dostignuća krvna osveta, teroristički napadi, logori, ,,kuće“ i plemenski način života.“

Ovakvim tekstom, svi pripadnici jednog naroda označeni su kao trgovci ljudima, narkoticima i ljudskim organima čija su dostignuća krvna osveta, teroristički napadi, logori, “kuće” i plemenski način života. Albanci su u potpunosti obezljuđeni i predstavljeni kao kriminalna grupa kojoj se negira da može bilo šta konstruktivno ili kreativno da stvori.

Svako poređenje naroda i samim tim njihovo međusobno rangiranje, vodi u rasizam i neizostavan je pratilac ideologije koja zastupa tezu da postoje više i niže rase. Svoj tekst autor je i napisao u cilju da dokaže da Albanci jesu niža rasa, iz čega proizlazi da im ne pripadaju ista prava kao pripadnicima drugih naroda.

Podsećamo javnost da je prošle godine doneta prva prvostepena presuda po tužbi Inicijative zbog govora mržnje protiv lista Glas javnosti. Govor mržnje ne spada u slobodu informisanja već predstavlja njenu zloupotrebu. Novim Zakonom protiv diskriminacije ova pojava definisana je kao jedan od oblika diskriminacije. Inicijativa je uverena da samo striktnim poštovanjem zakona i jačanjem sudske prakse govor mržnje može biti iskorenjen u Srbiji.

Za više informacija možete se obratiti kancelariji Inicijative na telefon 011 337 07 47 ili na e-mail: office@yihr.org.


*************************************************************************************************

Uočljivo je da još uvek nijedna nevladina organizacija nije koristila zakonske mogućnosti predviđene novousvojenim Zakonom protiv diskriminacije. YUCOM će, kroz svoje aktivnosti, promovisati instrumente Zakona protiv diskriminacije u borbi za ostvarenja principa jednakosti.



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2018