Vesti

Izveštaj sa Okruglog stola - Petogodišnjica prvog slučaja po Zakonu o zabrani diskriminacije - bez pravnosnažne presude



Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM je dana 14.07.2014. godine u prostorijama Kuće ljudskih prava i demokratije, u ulici Kneza Miloša 4, u Beogradu, održao okrugli sto pod nazivom “Petogodišnjica prvog slučaja po Zakonu o zabrani diskriminacije - bez pravnosnažne presude”.

Na okruglom stolu, učešće su uzeli Nevena Petrušić – Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, doc.iur. Vladimir Sekić i Natalija Šolić advokatica YUCOM-a, kao pravni tim Aleksandra Pfajfera, kao i advokatica Dejana Spasojević - Ivančić, dok je okrugli sto otvorio i moderirao Milan Antonijević – direktor Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM.

Učesnici okruglog stola razmenili su iskustva iz dosadašnjih strateških parnica za zaštitu od diskriminacije pred nacionalnim sudovima, koji mogu predstavljati prekretnicu u sudskoj praksi u borbi protiv diskriminacije. Takođe, učesnici su ukazali na postojeće nedostatke u pravnom okviru i postupanju učesnika u ovim postupcima, u cilju sagledavanja potreba i praćenja kvaliteta primene postojećih zakonskih rešenja.

Organizacijom okruglog stola otvoreno je pitanje znanja i spremnosti institucija, a pre svega sudova, da u okviru postojećih zakonskih rešenja, na efikasan način pruže neophodnu pravnu zaštitu žrtvama diskriminacije.

Najčešći nedostaci u pozitivno-pravnoj regulativi prikazani su i kroz analizu dosadašnjeg postupanja u slučaju Pfajfer, kao jednog od strateških slučajeva, koji je ušao u šestu kalendarsku godinu bez pravnosnažne presude.

Milan Antonijević otvorio je skup, pozdravio i uveo sve prisutne u problematiku diskriminacionih parnica koje se vode pred nacionalnim sudovima uopšteno, nakon čega je dao reč Neveni Petrušić.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti predstavila je položaj nezavisnih tela u borbi sa diskriminacijom, i dala statistički prikaz preporuka, odnosno generalno slučajeva koji se vode pred Poverenikom, pri čemu je naglasila da je u najvećem broju slučajeva u pitanju diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja i to u 34% slučajeva, zatim u 17,3% u vezi sa sprovođenjem propisa od strane organa javne vlasti, nakon čega slede slučajevi diskriminacije u obrazovanju, pružanju javnih usluga, zdravstvu, i tako dalje.

Natalija Šolić, advokatica Yucom-a kao član pravnog tima koji zastupa Aleksandra Pfajfera u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu, je prisutne bliže upoznala sa samim slučajem koji predstavlja prvi slučaj diskriminacije koji se vodi po stupanju na snagu Zakona o zabrani diskriminacije. Istakla je kako ovaj slučaj predstavlja slučaj loše prakse, što je kod nas na žalost pravilo. Pored zakona o zabrani diskriminacije, na ovaj slučaj primenjuju se i Zakon o radu i Zakon o mobingu, odnosno Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, a sva tri zakona predviđaju hitnost u postupanju u ovakvim slučajevima, odnosno da se ovakve parnice moraju pravnosnažno okončati u roku od 6 meseci. Slučaj Pfajfer je ušao u 6.godinu suđenja, bez pravnosnažne presude. Jedan od najvećih problema predstavlja i činjenica da naši sudovi ne prave razliku između zlostavljanja na radu (mobinga) i diskriminacije (pravljenja razlike). Takođe, sud ne poseduje određena znanja ni sa aspekta primene međunarodnih dokumenata i propisa, pa je tako u ukinutoj prvostepenoj presudi naveo da je odbacio deo tužbe za period od 2000.do 2006.godine, jer u tom periodu u Republici Srbiji nije postojao propis koji bi štitio od diskriminacije, iako su i pre stupanja na snagu Zakona o zabrani diskriminacije, i donošenja novog Ustava 2006.godine, uveliko postojala međunarodna pravila koja zabranjuju diskriminaciju u svakom obliku, a koje je Srbija ratifikovala, čime su ti međunarodni dokumenti postali pravno obavezujući i za naše sudove.

Doc Iur Vladimir Sekić, šef pravnog tima koji zastupa Pfajfera, upoznao je prisutne da je ovo prvi slučaj da osoba druge nacionalnosti tuži nacionalnu aviokompaniju, i da je pri tom, tokom celog trajanja postupka, tužilac zaposlen i radno angažovan u tuženoj aviokompaniji. Sekić je naveo da je u ovom predmetu podneto preko 150 pisanih dokaza od strane tužioca, što je u suprotnosti sa načelom tereta dokazivanja koji uvek pada na teret tuženog. Naveo je više radnji diskriminacije i mobinga kojima je kapetan Pfajfer bio izložen kako pre pokretanja samog postupka, tako i tokom trajanja istog, kao što su sprečavanje napredovanja, pogrdna imena kojima je Aleksandar Pfajfer nazivan na zvaničnim sastancima od strane svojih rukovodioca, dostavljanje upozorenja pred otkaz 3 sata pred let, česti uputi na doškolovavanje bez predavača, teme i plana, činjenice da su drugi piloti koji su po rezultatima i godinama staža lošije kotirani brže napredovali od njega, činjenice da je više od drugih bio upućivan na vanredne lekarske preglede kao i da je iste svaki put prolazio, kao i činjenice o nepostojanju zvaničnog broja kvarova na letovima kapetana Pfajfera, a za koga se zna da ih je imao više od ostalih pilota što upućuje na nejednake uslove rada, i još mnogo toga. Takođe, i nacionalistički ispadi koji su se događali i u samoj sudnici, a koje sudija kako kaže “nije primetio”, te ih nije ni uneo na zapisnik, upravo predstavljaju jedan od dokaza postojanja produžene i ponovljene diskriminacije tužioca od strane tuženog, ovde nacionalne aviokompanije. Vladimir Sekić je naveo kako ovaj slučaj predstavlja jasan pokazatelj da sudovi u Srbiji favorizuju diskriminatore.

Advokatica Dejana Spasojevič – Ivančić, predstavila je nekoliko slučajeva diskriminacije koji su vođeni pred Novosadskim sudovima, a koji su okončani pravnosnažnim presudama sa utvrđenim diskriminatornim ponašanjem. Ona je prikazala na koje načine su se ona i njene kolege u Novom Sadu dovijali da u periodu nepostojanja Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, uspeju da iznađu rešenja i sprovedu postupke u slučajevima postojanja diskriminacije. Istakla je bitnu razliku u postupanju sudova, a koja se ogleda u činjenici da sudovi u Novom Sadu vode veoma detaljne zapisnike, te da se u iste upisuju i najsitniji detalji , a sve u cilju kasnijeg lakšeg preispitivanja presude od strane suda više instance. Advokatica Spasojević – Ivančić dala je i nekoliko primera dobre prakse, nakon čega je usledila veoma produktivna diskusija svih prisutnih.

Kao zaključak ovog okruglog stola, može se izvući nada svih prisutnih da se sledeće godine neće slaviti “Šestogodišnjica prvog slučaja po Zakonu o zabrani diskriminacije - bez pravnosnažne presude”.



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019