Vesti

Zakoni po hitnoj proceduri(Danas, 25.07.2014)



O ljudskim pravima i osnovnim slobodama(2)

Ustav definiše podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, a ne treba zanemariti ni nezavisne institucije, koje se s pravom svrstavaju u četvrtu granu vlasti, uz napomenu da Ustav za sada poznaje samo instituciju zaštitnika građana, dok su ostale definisane zakonima.
Ujedno sa načelom podele vlasti, definiše se i pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka i time se ceo proces upravljanja državom spušta i do građana. Tako ćemo na ovom mestu pojasniti zakonodavni proces i hitnu proceduru pri donošenju zakona.

Od svog konstituisanja u aprilu, za nepuna četiri meseca, Narodna skupština Republike Srbije donela je 41 zakon i svi su doneti po hitnoj proceduri. Jednostavnije, zakoni su usvajani bez održavanja adekvatne i pravovremene javne rasprave pre upućivanja Narodnoj skupštini, a vidljivo je i odsustvo usvajanja amandmana koji se podnose u zakonodavnom telu, bez obzira na osnovanost argumenata. Ovakvom praksom ozbiljno se urušava načelo građanske demokratije proklamovano Ustavom Srbije, kao i čitav niz propisa koji regulišu rad Narodne skupštine. Poslovnik skupštine navodi da se po hitnom postupku može doneti zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, kao i rad na ispunjenju međunarodnih obaveza u usklađivanju propisa s propisima evropske unije.

Na listi zakona donetih prema hitnom postupku nalaze se i procesni zakoni, među kojima i Zakon o parničnom postupku, koji sadrži odredbu identičnu onoj koju je Ustavni sud 2013.godine proglasio neustavnom. Tu su i zakoni koji uređuju ekonomske odnose sa određenimi državama, naročito u oblasti odbrane, što može nekako i da se provuče kao hitno. Tako je u ovom periodu uređen odnos u oblasti odbrane sa Italijom, Azejberdžanom, Rusijom, Moldavijom i Poljskom.

Postoji opasnost od zloupotrebe hitnog postupka,da bi se izbegla javna rasprava o pojedinim zakonima i zakonskim rešenjima, kao i opasnost od ugrožavanja dostignutog nivoa ljudskih prava. Odgovore treba tražiti kroz dijalog sa nadležnim organima o zakonodavnom procesu. Pitanja o otvorenosti treba upućivati kako Narodnoj skupštini, tako i Vladi Srbije, kako bi se ova praksa prekinula i kako vi se propisi pripremali i usvajali u primerenom vremenu.

Građani imaju pravo da znaju kako će pojedini propisi uticati na njihov život, a izmene zakona poput zakona o poreskom sistemu i poreskoj administraciji, zakona o vanparničnom i zakona o parničnom postupku, koje smo dobili u hitnoj proceduri, zasigurno utiču na život velikog broja građana.

Izvor: Yucom



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019