Vesti

Pozoriste kao sredstvo za javnu debatu (LiceUlice br.21)



Umetnost je, vrlo često, najbrži i najubojitiji medij kroz koji se mogu plasirati određene ideje i stavovi. Sledstveno tome, umetnost predstavlja plodno tlo za aktivizam - umetnički diskurs često je prikladniji za ukazivanje na određene probleme i na određena rešenja. Vrlo ilustrativno o ovoj ulozi umetnosti govori projekat "Od kršenja do stvaranja zakona" o kome će biti reči u sledećem tekstu.

Da biste poslali neku poruku, treba da koristite sve moguće načine i ono što smo mi spoznali u YUCOM-u jeste da ovako, kao što ja sad razgovaram s vama, nećete uvek postići dobre rezultate i da taj pravnički jezik mora da se prevede na neki drugi, prijemčiviji jezik. Pokušali smo da, uvodeći taj aspekt kulture, teatra, taj dinamičniji aspekt, zapravo dopremo do zatvorenika, ali i do onih koji treba da primenjuju zakone. Kao što nekad koristite video spotove, tako smo ovde napravili kontakt s jednom organizacijom koja se bavi teatrom", uvodi nas u priču o projektu ,,Od kršenja do stvaranja zakona" Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za Ijudska prava YUCOM, koji je, zajedno s ApsArtom i Beogradskim centrom za ijudska prava pokretač ovog projekta.

Projekat je osmišljen tako da omogući zatvorenicima da utiču na izmene Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Međutim, način na koji se ostvaruje taj uticaj posveje neobičan, pogotovo u našoj sredini, koja se putem ovog projekta prvi put sreće s idejom legislativnog teatra. Šta ta ideja, zapravo, predstavlja? Legislativni teatar je nov način demokratskog učešća građana. Ovakva forma pozorišta najčešće se koristi u svrhu donošenja novih zakona, ali i zbog promene i preporučivanja novih načina rada u određenim institucijama i sistemima prema, na ovaj ili onaj način, potlačenim grupama. Širom Evrope su, u okviru ove forme, postavljene mnoge predstave koje su direktno govorile o problemima siromaštva, nacionalnih manjina, zaštite životne sredine i slično.

Međutim, u prvoj upotrebi ovog koncepta u Srbiji tema je bila položaj zatvorenika i mogućnost da se utiče na zakone koji njihov položaj regulišu. Pokretači projekta ušli su u zatvore, organizovali radionice u kojima su razgovarali sa zatvorenicima o njihovim problemima, a potom, kroz formu pozorišne predstave, obradile te probleme. ,,To je koncept koji već postoji, taj legislativni teatar nije nešto što smo mi izmislili. Ovo je prva predstava koja je rađena u Srbiji i to je zanimljiv način da ukažete na probleme s kojima se Ijudi suočavaju u zatvoru i da već, radeći samu predstavu, razmišljate koje bi to propise trebalo promeniti da se ti uslovi poboljšaju", kaže Antonijević.

Čini se da ovaj način ukazivanja na položaj zatvorenika može biti delotvorniji od nekakvih kiasičnih puteva koji su već postali opšte mesto u javnim debatama i raspravama. Ali kako je tekao sam proces rada na predstavi? ,,U svakom umetničkom procesu uvek postoji neizvesnost - stvaralačka, lična, društvena. Ona je neophodna. Međutim, ako polazite u zatvor s namerom da kroz dramske radionice s osuđenicima napravite pozorišnu predstavu, neizvesnost postaje prisutna kao vazduh, opipljiva kao strah u stomaku i sušenje grla, nadražena zbog otkrivanja. Našu malu trupu koja je ušla u zatvor činili su dramaturg, reditelj, glumac, dva bivša osuđenika, jedan bivši zavisnik i četiri člana pravnog tima", priča Aleksandra Krstić, rediteljka, ali i osnivačica i predsednica udruženja ApsArt.

Predstava „Banja robija" plod je ove neobične saradnje koju su sa zatvorenicima uspostavili, s jedne strane, profesionalci iz sveta pozorišta, a sa druge strane profesionalni pravnici. Predstava je izazvala veliko interesovanje, a do sada je igrana s obe strane zatvorskih zidova. Važno je naglasiti tu činjenicu jer je upravo time predstava postala i kanal putem koga se zatvorenici unutar zatvora obraćaju kako jedni drugima, tako i instancama vlasti koje reguliše odnose u zatvoru, ali i kanal kroz koji se šira javnost može obavestiti o problemima koje zatvorenici imaju.

„Mnogo je važan bio rad sa zatvorenicima. Tokom pripremanja predstave radili smo fokus grupe i radionice unutar zatvora, razgovarali smo s više od trista zatvorernika. Imali smo potpunu slobodu da unutar zidina zatvora, da u prostoru bez čuvara razgovaramo s njima, da shvatimo kako oni percepiraju svoje probleme, šta su im najveće brige. Kao advokati i pravnici razgovaramo s njima, a sve vreme razmišljamo i o tome kako će to biti utkano u predstavu, koje ćemo segmente kako uklopiti. Tako su se i iskristalisala ta neka četiri problema kojima se predstava bavi. Sami zatvorenici su govorili da je na prvom mestu problem torture i preterane upotrebe sile prema njima, a zatim su tu i zdravstvo, pa sam njihov tretman u zatvoru (u smislu, omogućavanja nekakvog posla i slično), te naposletku ih muči šta će se s njima desiti kada napuste zatvor", objašnjava Antonijević.

Međutim, zašto je tu važna sama forma pozorišne predstave? Čini se da su pravnici mogli da razgovore u kojima će zatvorenici predočiti svoje probleme organizuju i bez ovog teatarskog apekta, ali Aleksandra Jelić daje sasvim dobre argumente zašto je taj proces estetizacije ove problematike važan u njenoj javnoj percepciji. „Pozorište je za mene i zagrljaj i šamar gledaocu. Kao život. Ako to nije, onda je takvo pozorište bljutavo brčkanje po površini stvari, po bari kvazidogađaja i poluistina nekih umetnika. Mi smo predstavom „Banja robija", nastaloj po osuđeničkim pričama u izvođenju bivših osuđenika, pokušali da progovorimo o životu u zatvoru i pojavama o kojima se uglavnom ćuti ili se govori natabloidan način. Ova tema se tiče svih nas.

Dokle god je stopa povratništva preko šezdeset posto i dokle god su zatvori akademije za kriminal, mesto koje ne nudi šansu za promenu već je ogledalo istih s jedne i druge strane, mesto u kome se ne poštuje zakon - dotle se ova tema tiče svih građana. Jer zatvor je, ma koliko zatvoren bio, ipak javna institucija, ona na koju odlaze pare poreskih obveznika", kaže Jelićeva, i dodaje: „Pozorište može i treba da generiše promene.

Naša je ideja bila da predstavom dobijemo odgovor od samih osuđenika, ali i od stručne i šire javnosti -šta treba da se promeni u kaznenom sitemu Srbije, konkretno i konstruktivno. U tom smislu je predstava moćan medij. Ona živo prikazuje stvari, a u formi forum teatra, kako smo je mi izvodili, omogućava i da publika uzme aktivnog učešća u promeni, da proba na licu mesta da primeni neki predlog, pravni ili bilo kakav drugi. Tako neke zakonske, suvoparne odredbe odjednom postaju vidljive i jasne - bilo da su moguće ili nemoguće. Svaki zakon, iako je slovo na papiru, odnosi se na živog čoveka. Ovo što smo mi radili zove se legislativno pozorište, dakle pozorište koje postaje sredstvo za javnu debatu, za zagovaranje promena, za konkretnu izmenu nekog zakona ili unapređenje podzakonskih akata."

Umetnost je odavno prestala da ' bude zatvoren prostor ograđen okoštalim zabranama. Ona ne može biti - ili barem ne samo to - nekakav svojevrsni eskapistički okvir koji pruža utočište od svakodnevnih problema. Forma iegislativnog teatra i predstava napravljena u okviru projekta ,,Od kršenja do stvaranja zakona" upravo je odličan primer umetnosti koja se bavi svakodnevnim problemima - i to svakodnevnim problemima onih Ijudi koje „puritanski čisto" društvo tako iako zaboravlja i tako lako | obeležava kao Druge, čiji problemi nisu dovoljno važni.

Naravno, ono što te strukture ne shvataju jeste činjenica da zatvori ne treba da budu nekakav kontejner za društveno neprilagođene i nepogodne pojednice - zatvori upravo treba da budu institucije koje će Ijudima pomoći da se resocijalizuju i postanu odgovorni kreatori društvene stvarnosti jedne zajednice. Upravo je zato ovaj projekat važan - on ne dozvoljava društvu da zaboravi na one koji se tako lako zaboravljaju.


Od osnivanja 1997. godine do danas, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, postao je međunarodno priznata stručna organizacija koja aktivizmom u oblasti Ijudskih prava uživa status organizacije koja pruža podršku kako „običnim" Ijudima (žrtvama torture, diskriminacije i nasilja u porodici, interno raseljenim licima i izbeglicama...), tako i institucijama (zaštita nezavisnosti univerziteta, slobode medija, itd).
Advokati i pravnici YUC0M-a pokrenuli su u poslednjih deset godina nekoliko zakonodavnih inicijativa, uticali na donošenje mnogih zakonskih propisa i izmena zakona. Permanentno realizuju kampanje za usvajanje zakona i pravnih propisa, vrše pritisak na državu da poštuje obaveze preuzete iz nacionalnih i međunarodnih propisa. Konstruktivno kritikuju vlast, kontrolišu javni rad političara i zalažu se za nezavisno pravosuđe.
Grupa stručnjaka i volontera zalaže se za unapređenje i poštovanje Ijudskih i građanskih prava i sloboda, infor-misanje građana o pravima, razvija saradnju s udruženjima i organizacijama koje se bave unapređenjem građan-skih, političkih, Ijudskih i sindikalnih sloboda i prava. Aktivnosti YUC0M-a u oblasti Ijudskih prava predstavljaju realizaciju prava koja proizlaze iz Deklaracije o braniteljima/kama Ijudskih prava Ujedinjenih nacija.




Izvor: Magazin LiceUlice



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019