Vesti

Nevladine ili provladine organizacije(Politika, 31.08.2014)



Organizacije civilnog društva sve više se uključuju u politički život, rezultat je istraživanja Usaida. To se potkrepljuje podacima da su NVO nadgledale dijalog EU sa Srbijom i aktivno učestvovale u razgovoru o rekonstrukciji vlade, pa čak i doprinele da se smene dva ministra. Piter Vibler, v. d. direktora Misije Usaid u Srbiji, izjavio je na skupu na kome je predstavljen indeks održivosti civilnog sektora u 2013. godini da OCD treba više da se uključe u pregovore Srbije i EU i da bi političari mogli da obrate više pažnje i javno govore o dostignućima civilnog sektora.

Naše sagovornike pitali smo da li su primetili da se NVO više uključuju u politički život i šta misle o tome.

Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija, podseća da su se nevladine organizacije vratile na scenu posle 5. oktobra. „G17 plus postao je od nevladine organizacije politička stranka i, kako u državi nije bilo dovoljno kadrova, pojedinci su uvučeni u aparat vlasti. Mlađan Dinkić, Miroljub Labus i Milan Pajević otišli su u državne strukture, iako su one po prirodi zatvorene dvostrukom bravom. I neki iz Evropskog pokreta su ušli u vlast. I u TS ima dobrih stručnjaka, troje ljudi više zna o korupciji nego što o tome znaju u Vladi. Sada ne vidim nešto slično. SNS ima oko 150.000 članova ili više, ali nedovoljno kadrova, i zato su i u vrhu Vlade članovi DS-a. Vidim neku vrstu osmoze između SNS-a i stranaka koje imaju intelektualnu infrastrukturu. Cesid nije NVO, već pripada grupi privrednika, ali je njihov član Marko Blagojević direktor Kancelarije za obnovu.”

Goati kaže da je TS kao NVO stalno prisutan u političkom procesu. „Tri-četiri puta u parlamentu se raspravljalo o našim saopštenjima. To je normalan položaj civilnog sektora, a on je važan zato što je opozicija marginalizovana. Neka od naših saopštenja otišla su poslaničkim grupama. Civilni sektor svakako bi trebalo da bude aktivniji, ali u poslednjih nekoliko godina ništa se dramatično na tom planu nije dogodilo. Transparentnost je dobro zastupljena u medijima, ne možemo da se žalimo. O našim nalazima raspravlja se u javnosti i državnim institucijama.”

Milan Antonijević iz Jukoma veruje da najveća uloga civilnog sektora može biti u pregovorima s EU. „U pregovore bi mogle da se uključe organizacije koje imaju korisne podatke i to su pozitivni pomaci za civilni sektor. Jukom je, na primer ukazivao da se mnogi zakoni donose po hitnoj proceduri i to je vlast primila znanju, što je legitiman način da civilni sektor utiče na politiku. Ima dovoljno prostora da se utiče na politiku.”

Antonijević objašnjava da je pogrešna percepcija o NVO stvorena od Miloševićevog vremena i da se sada zato ne vidi veliki deo posla koji one obavljaju. „Jukom je zadovoljan kako je predstavljen u medijima, iako postoje određeni pritisci.”

Branko Radun, politički analitičar, drugačije razmišlja o učešću civilnog sektora u politici i kaže da to zavisi od situacije i problema kojim se bavi. „Ima dve vrste NVO: jedne se bave problemima u društvu a druge političkim mešetarenjem. Samo po sebi nije loše da učestvuju u političkom životu. Ali, neke su ideološki orijentisane, idu naruku stranim centrima moći i zato su se ogadile narodu. Mana je i to što se nije radilo s NVO da izrastu u ozbiljnije institucije, pa su bile prinuđene da traže pomoć iz stranih fondova, što je dovodilo do kompromisa. Mnoge su i zloupotrebljene, pa je ispalo da je pomirenje na Balkanu moguće tako što će se reći da su Srbi najveći krivci.”

Radun kaže da je na neki način crkva bila preteča civilnog sektora jer ima svoje ideje i stavove. „I za Kolo srpskih sestara, nastalo u 19. veku, može se reći da je preteča NVO. Međutim, sada postoji rizik politizacije NVO od neke stranke ili stranaca. Rizike je teško izbeći u vreme krize, jer manjak novca doprinosi da NVO postane instrument finansijera.” I Radun misli da treba uključiti civilni sektor u pregovore s EU, ali da se treba čuvati njihovog uticaja a naročito izmišljenih eksperata mašna-tašna, o kojima bi neka komisija trebalo da donese sud. „I u naša ministarstva došli su pojedini eksperti, a u stvari ih je doveo neki lobi. I tako se jedna pozitivna ideja obesmisli u praksi. Važno je da se NVO bavi socijalom, kulturom, ekologijom, ali učešće u politici je vrlo problematično, jer to nije transparentna i legitimna politička institucija, pa može da ispadne da bude provladina umesto nevladina. Iz EU dolazi predlog da se pojača delovanje NVO, što je pritisak na vlast i širenje uticaja onoga ko ih plaća.”



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019