Vesti

Srpske nevladine organizacije i "strani agenti" (Politika, 13.09.2014.)



Srpske nevladine organizacije i "strani agenti"

Ovdašnje NVO smatraju da su zakoni u SAD i Rusiji koji regulišu finansiranje iz inostranstva neprihvatljivi za prilike u Srbiji

Veza američkih istraživačkih instituta sa vladama stranih zemalja je obelodanjena: prema najnovijem istraživanju "Njujork tajmsa" u poslednječetirigodine više odSrpske nevladine organizacije i "strani agenti"

Ovdašnje NVO smatraju da su zakoni u SAD i Rusiji koji regulišu finansiranje iz inostranstva neprihvatljivi za prilike u Srbiji

Veza američkih istraživačkih instituta sa vladama stranih zemalja je obelodanjena: prema najnovijem istraživanju "Njujork tajmsa" u poslednječetirigodine više od 90 miliona dolara uplaćeno je iz Norveške, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja na račune "nepristrasnih i objektivnih" američkih institucija kako bi lobirale u njihovu korist i upotrebivši svoj uticaj "isposlovale" da Bela kuća i Kongres finansiraju baš projekte ovih zemalja. Iz Norveške je stiglo priznanje da je od 2010. uplatila 24 miliona dolara vašingtosnim istraživačkim organizacijama kako bi zakazivale sastanke između zvaničnika dve zemlje i pisale studije o temama bitnim za Norvešku. A zaključci ovih studija, da li baš slučajno, najčešće se poklapaju sa interesima zemlje donatora.

Iako američki pravnici smatraju da je ovakav postupak kršenje federalnog zakona iz 1938. godine i da ovakve "akademske" grupe treba registrovati kao "strane agente", Srpske nevladine organizacije i "strani agenti"

Ovdašnje NVO smatraju da su zakoni u SAD i Rusiji koji regulišu finansiranje iz inostranstva neprihvatljivi za prilike u Srbiji

Veza američkih istraživačkih instituta sa vladama stranih zemalja je obelodanjena: prema najnovijem istraživanju "Njujork tajmsa" u poslednječetirigodine više od 90 miliona dolara uplaćeno je iz Norveške, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja na račune "nepristrasnih i objektivnih" američkih institucija kako bi lobirale u njihovu korist i upotrebivši svoj uticaj "isposlovale" da Bela kuća i Kongres finansiraju baš projekte ovih zemalja. Iz Norveške je stiglo priznanje da je od 2010. uplatila 24 miliona dolara vašingtosnim istraživačkim organizacijama kako bi zakazivale sastanke između zvaničnika dve zemlje i pisale studije o temama bitnim za Norvešku. A zaključci ovih studija, da li baš slučajno, najčešće se poklapaju sa interesima zemlje donatora.

Iako američki pravnici smatraju da je ovakav postupak kršenje federalnog zakona iz 1938. godine i da ovakve "akademske" grupe treba registrovati kao "strane agente", što pomenuti zakon i predviđa, čini se da političari baš i nisu spremni da priznaju spregu američki istraživački instituti – strane vlade, niti da ove očigledno moćne organizacije podvedu pod naziv "strani agenti". Da li se različiti aršini za, po mnogima, istu stvar – primanje novca od stranih institucija kako bi njihove interese promovisali u organima moći – mogu prevesti kao poruka svetu po pitanju nevladinig organizacija: ne treba da radite kao mi, već kako vam kažemo?

Protesti nevladinih (NVO) organizacija širom Evrope, nisu pre dve godine sprečili ruskog predsednika Vladimira Putina da usvoji zakon koji obavezuje sve politički aktivne NVO čiji su finansijeri – stranci, da se registruju kao "strani agenti". Ova odluka naišla je tada na osudu naših pobornika demokratije i ljudskih prava. Neki predstavnici naših nevladinih organizacija i dalje su mišljenja da je ovako deklarisanje neprofitnih organizacija – loš potez.

Miljenko Dereta, osnivač Građanskih inicijativa, kaže za "Politiku" da registracija organizacija kao "stranih agenata" nije prihvatljiva, pogotovu što se taj termin kod nas ne koristi u osnovnom značenju – posrednik, poslovni zastupnik nego kao "tajni policajac", špijun. To otvara mogućnost različitih tumačenja, pa i političkih manipulacija pa bi tako "strani agent" bio sinonim za izdajnika, smatra Dereta.

- Mislim da je pravi cilj insistiranja na tom terminu kompromitacija nevladinog sektora. Američki pravni sistem nije isto što i naš pravni sistem. Mi pogrešno razumemo pojmove: agent se kod nas odmah povezuje sa špijunskom aferom, a tamo je reč o sukobu sa zakonom o lobiranju. Javni je podatak da mnoge nevladine organizacije, između ostalih i moja, dobijaju novac iz inostranstva. U ovom trenutku najveći donator je EU. Ali, to je za projekte namenjene veoma različitim ciljnim grupama. Ako vi promovišete određene vrednosti, recimo obrazovanje Roma da li to znači da "radite za nekoga", da ste nečiji agent? Ako se tako gleda, onda je naša država agent Evropske unije i svih onih koji je finansijski podržavaju – konstatuje Dereta.

Teško je razdvojiti granicu između politike i onoga što nije politika, smatra naš sagovornik i iznosi primer Mađarske koja je nedavno protestovala zato što Norveška pomaže ekološke projekte u ovoj zemlji. To je protumačeno kao podrška Norveške stranci Zelenih, odnosno kao direktno mešanje u politički život Mađarske iz inostranstva.

- Ako ja imam projekat iz obrazovanja, konkretno u vezi sa promovisanjem građanskog vaspitanja i ponudim ga donatorima i nekome od njih odgovara baš taj moj projekat, da li sam ja onda njegov agent? Ili je možda donator moj agent, jer sam ja njega pronašao – pita Dereta.

Devedesetih godina prošlog veka nevladin sektor najčešće je imenovan pogrdnim rečima "strani plaćenici – domaći izdajnici". Milan Antonijević, direktor Komiteta za ljudska prava Jukom nada se da se takve kampanje više nikada neće ponoviti i dodaje da termin "strani agent" ne treba povezivati sa nevladinim organizacijama.

- Organizacije koje su se bavile ljudskim pravima proganjane su od Miloševićevog vremena kako bi se ućutkala bilo kakva kritika ili mišljenje drugačije od tadašnje politike. Oni koji su drugačije govorili proglašavani su izdajnicima. Danas u Srbiji nije takva situacija – objašnjava Antonijević.

Trošenje novca koji organizacije dobijaju iz inostranstva je javno, a kada je reč o kontroli, nju treba da sprovodi onaj ko daje novac, smatra direktor Jukoma:

- Važno je razlikovati sredstva namenjena lobiranju i ona dobijena iz inostranstva za različite projekte. U ovom trenutku najveći korisnik sredstava Evropske unije je naša vlada, a samo mali deo ide onima koji se na stručan način bave pojedinim pitanjima od interesa za evropske integracije – navodi Antonijević.

Dejana Ivanovičšto pomenuti zakon i predviđa, čini se da političari baš i nisu spremni da priznaju spregu američki istraživački instituti – strane vlade, niti da ove očigledno moćne organizacije podvedu pod naziv "strani agenti". Da li se različiti aršini za, po mnogima, istu stvar – primanje novca od stranih institucija kako bi njihove interese promovisali u organima moći – mogu prevesti kao poruka svetu po pitanju nevladinig organizacija: ne treba da radite kao mi, već kako vam kažemo?

Protesti nevladinih (NVO) organizacija širom Evrope, nisu pre dve godine sprečili ruskog predsednika Vladimira Putina da usvoji zakon koji obavezuje sve politički aktivne NVO čiji su finansijeri – stranci, da se registruju kao "strani agenti". Ova odluka naišla je tada na osudu naših pobornika demokratije i ljudskih prava. Neki predstavnici naših nevladinih organizacija i dalje su mišljenja da je ovako deklarisanje neprofitnih organizacija – loš potez.

Miljenko Dereta, osnivač Građanskih inicijativa, kaže za "Politiku" da registracija organizacija kao "stranih agenata" nije prihvatljiva, pogotovu što se taj termin kod nas ne koristi u osnovnom značenju – posrednik, poslovni zastupnik nego kao "tajni policajac", špijun. To otvara mogućnost različitih tumačenja, pa i političkih manipulacija pa bi tako "strani agent" bio sinonim za izdajnika, smatra Dereta.

- Mislim da je pravi cilj insistiranja na tom terminu kompromitacija nevladinog sektora. Američki pravni sistem nije isto što i naš pravni sistem. Mi pogrešno razumemo pojmove: agent se kod nas odmah povezuje sa špijunskom aferom, a tamo je reč o sukobu sa zakonom o lobiranju. Javni je podatak da mnoge nevladine organizacije, između ostalih i moja, dobijaju novac iz inostranstva. U ovom trenutku najveći donator je EU. Ali, to je za projekte namenjene veoma različitim ciljnim grupama. Ako vi promovišete određene vrednosti, recimo obrazovanje Roma da li to znači da "radite za nekoga", da ste nečiji agent? Ako se tako gleda, onda je naša država agent Evropske unije i svih onih koji je finansijski podržavaju – konstatuje Dereta.

Teško je razdvojiti granicu između politike i onoga što nije politika, smatra naš sagovornik i iznosi primer Mađarske koja je nedavno protestovala zato što Norveška pomaže ekološke projekte u ovoj zemlji. To je protumačeno kao podrška Norveške stranci Zelenih, odnosno kao direktno mešanje u politički život Mađarske iz inostranstva.

- Ako ja imam projekat iz obrazovanja, konkretno u vezi sa promovisanjem građanskog vaspitanja i ponudim ga donatorima i nekome od njih odgovara baš taj moj projekat, da li sam ja onda njegov agent? Ili je možda donator moj agent, jer sam ja njega pronašao – pita Dereta.

Devedesetih godina prošlog veka nevladin sektor najčešće je imenovan pogrdnim rečima "strani plaćenici – domaći izdajnici". Milan Antonijević, direktor Komiteta za ljudska prava Jukom nada se da se takve kampanje više nikada neće ponoviti i dodaje da termin "strani agent" ne treba povezivati sa nevladinim organizacijama.

- Organizacije koje su se bavile ljudskim pravima proganjane su od Miloševićevog vremena kako bi se ućutkala bilo kakva kritika ili mišljenje drugačije od tadašnje politike. Oni koji su drugačije govorili proglašavani su izdajnicima. Danas u Srbiji nije takva situacija – objašnjava Antonijević.

Trošenje novca koji organizacije dobijaju iz inostranstva je javno, a kada je reč o kontroli, nju treba da sprovodi onaj ko daje novac, smatra direktor Jukoma:

- Važno je razlikovati sredstva namenjena lobiranju i ona dobijena iz inostranstva za različite projekte. U ovom trenutku najveći korisnik sredstava Evropske unije je naša vlada, a samo mali deo ide onima koji se na stručan način bave pojedinim pitanjima od interesa za evropske integracije – navodi Antonijević.

Dejana Ivanovič 90 miliona dolara uplaćeno je iz Norveške, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja na račune "nepristrasnih i objektivnih" američkih institucija kako bi lobirale u njihovu korist i upotrebivši svoj uticaj "isposlovale" da Bela kuća i Kongres finansiraju baš projekte ovih zemalja. Iz Norveške je stiglo priznanje da je od 2010. uplatila 24 miliona dolara vašingtosnim istraživačkim organizacijama kako bi zakazivale sastanke između zvaničnika dve zemlje i pisale studije o temama bitnim za Norvešku. A zaključci ovih studija, da li baš slučajno, najčešće se poklapaju sa interesima zemlje donatora.

Iako američki pravnici smatraju da je ovakav postupak kršenje federalnog zakona iz 1938. godine i da ovakve "akademske" grupe treba registrovati kao "strane agente", što pomenuti zakon i predviđa, čini se da političari baš i nisu spremni da priznaju spregu američki istraživački instituti – strane vlade, niti da ove očigledno moćne organizacije podvedu pod naziv "strani agenti". Da li se različiti aršini za, po mnogima, istu stvar – primanje novca od stranih institucija kako bi njihove interese promovisali u organima moći – mogu prevesti kao poruka svetu po pitanju nevladinig organizacija: ne treba da radite kao mi, već kako vam kažemo?

Protesti nevladinih (NVO) organizacija širom Evrope, nisu pre dve godine sprečili ruskog predsednika Vladimira Putina da usvoji zakon koji obavezuje sve politički aktivne NVO čiji su finansijeri – stranci, da se registruju kao "strani agenti". Ova odluka naišla je tada na osudu naših pobornika demokratije i ljudskih prava. Neki predstavnici naših nevladinih organizacija i dalje su mišljenja da je ovako deklarisanje neprofitnih organizacija – loš potez.

Miljenko Dereta, osnivač Građanskih inicijativa, kaže za "Politiku" da registracija organizacija kao "stranih agenata" nije prihvatljiva, pogotovu što se taj termin kod nas ne koristi u osnovnom značenju – posrednik, poslovni zastupnik nego kao "tajni policajac", špijun. To otvara mogućnost različitih tumačenja, pa i političkih manipulacija pa bi tako "strani agent" bio sinonim za izdajnika, smatra Dereta.

- Mislim da je pravi cilj insistiranja na tom terminu kompromitacija nevladinog sektora. Američki pravni sistem nije isto što i naš pravni sistem. Mi pogrešno razumemo pojmove: agent se kod nas odmah povezuje sa špijunskom aferom, a tamo je reč o sukobu sa zakonom o lobiranju. Javni je podatak da mnoge nevladine organizacije, između ostalih i moja, dobijaju novac iz inostranstva. U ovom trenutku najveći donator je EU. Ali, to je za projekte namenjene veoma različitim ciljnim grupama. Ako vi promovišete određene vrednosti, recimo obrazovanje Roma da li to znači da "radite za nekoga", da ste nečiji agent? Ako se tako gleda, onda je naša država agent Evropske unije i svih onih koji je finansijski podržavaju – konstatuje Dereta.

Teško je razdvojiti granicu između politike i onoga što nije politika, smatra naš sagovornik i iznosi primer Mađarske koja je nedavno protestovala zato što Norveška pomaže ekološke projekte u ovoj zemlji. To je protumačeno kao podrška Norveške stranci Zelenih, odnosno kao direktno mešanje u politički život Mađarske iz inostranstva.

- Ako ja imam projekat iz obrazovanja, konkretno u vezi sa promovisanjem građanskog vaspitanja i ponudim ga donatorima i nekome od njih odgovara baš taj moj projekat, da li sam ja onda njegov agent? Ili je možda donator moj agent, jer sam ja njega pronašao – pita Dereta.

Devedesetih godina prošlog veka nevladin sektor najčešće je imenovan pogrdnim rečima "strani plaćenici – domaći izdajnici". Milan Antonijević, direktor Komiteta za ljudska prava Jukom nada se da se takve kampanje više nikada neće ponoviti i dodaje da termin "strani agent" ne treba povezivati sa nevladinim organizacijama.

- Organizacije koje su se bavile ljudskim pravima proganjane su od Miloševićevog vremena kako bi se ućutkala bilo kakva kritika ili mišljenje drugačije od tadašnje politike. Oni koji su drugačije govorili proglašavani su izdajnicima. Danas u Srbiji nije takva situacija – objašnjava Antonijević.

Trošenje novca koji organizacije dobijaju iz inostranstva je javno, a kada je reč o kontroli, nju treba da sprovodi onaj ko daje novac, smatra direktor Jukoma:

- Važno je razlikovati sredstva namenjena lobiranju i ona dobijena iz inostranstva za različite projekte. U ovom trenutku najveći korisnik sredstava Evropske unije je naša vlada, a samo mali deo ide onima koji se na stručan način bave pojedinim pitanjima od interesa za evropske integracije – navodi Antonijević.

Dejana Ivanovič



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019