Vesti

Strah od ebole, između karantina i prava (RTS, 04.11.2014.)



Oni koji su zbog nepoštovanja propisa doveli druge u opasnost od zarazne bolesti mogu da odgovaraju pred sudom. Tužbe po ovom osnovu u Srbiji su retke. Putnicima koji dolaze iz zemalja gde je registrovana ebola meri se temperatura i njihovo stanje se prati tri nedelje. Ipak, odluku o karantinu može da donese samo ministar zdravlja.

Jedna američka medicinska sestra iz države Mejn, koja se vratila iz Afrike, tužila je sudu guvernera koji je doneo uredbu o obaveznom tronedeljnom karantinu. Sud je presudio u njenu korist, ocenjujući da su joj ograničena ljudska prava, odnosno pravo na slobodno kretanje.

Da je građanka Srbije, a ne Mejna, Kejsi Hikoks ne bi morala u tronedeljni karantin samo zato što je doputovala iz zemlje u kojoj je epidemija ebole.

"Takva situacija teško da može da se dogodi u Srbiji obzirom da imamo jasne procedure, da postoji na strani ministra ovlašćenje da donese procenu, uputi predlog Vladi i da se onda donese mera o obaveznom karantinu", kaže Milan Antonijević iz Jukoma.

Budući da ne postoji prava pretnja, u Srbiji su trenutno na snazi mere zdravstvenog nadzora. Putnicima iz zemalja gde je ebola registrovana meri se temperatura i moraju da se javaljaju najbližem zavodu za javno zdravlje tri nedelje, koliko traje inkubacija virusa. Šta bi bilo ako bi neko to odbio jer tvrdi da je zdrav?

"U suštini tu neka vrsta odbijanja ne bi došla u obzir i svakako da bi odbijanje pratila sankcija predviđena zakonom", kaže Hajrija Mujović Zornić iz Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo.

A kazna je vrlo opipljiva - 20 do 50 hiljada dinara. Mnogo ozbiljnija mera je ograničavanje slobode kretanja i može da je donese samo ministar zdravlja, a ne, recimo, gradonačelnik.

"Niko ne bi mogao iz lokalnih jedinica vlasti da samovoljno preduzima mere. Građani nisu ugroženi i ne treba da brinu", objašnjava Hajrija Mujović Zornić.

Karantin može da traje samo koliko i period inkubacije bolesti. Određuje se zdravim osobama koje su bile u neposrednom kontaktu sa obolelima i za koje postoji sumnja da su zaražene.

"Tu je i taj stepen obaveznosti i prinude koji se praktikuje nad pojedincem. Ne bi se prihvatila nikakva vrsta odbijanja ali primereno je da se uđe u sam slučaj, da se osoba razume i da se mera karantina prilagodi", ističe Hajrija Mujović Zornić.

Nije svako prenošenje zarazne bolesti krivično delo. Pred sudom odgovaraju samo oni koji su u opasnost doveli druge ne poštujući propise.

Ni kazne nisu za šalu, 3-8 godina zatvora ukoliko se zbog toga neko ozbiljno razboli, čak 12 godina ako umre. Tužbe po ovom osnovu u Srbiji su veoma retke. Presude još ređe.

Izvor




















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019