Vesti

Što na umu, to i na Tviteru ili na Fejsbuku!(RTS, 26.11.2014)



Da li ono što postavite na Fejsbuk ili Tviter svako može slobodno da citira? Šta moramo da znamo pre nego što se uključimo u društvene medije?

Nekada su kafane bile oaza slobodnog govora, uvek ste mogli da se izgovarate alkoholom. Kafane su nestale ili se promenile, a oni koji ne mogu da ćute preselili su se na društvene mreže. Ali, tamo važe neka drugačija pravila od kafanskih što mnogi shvate prekasno, po cenu ugašenog prijateljstva, izgubljenog posla, ali i krivičnog gonjenja.



Što na umu, to i na - Tviteru ili na Fejsbuku! Možda i ne bi bilo tako da pre tvitovanja ili postovanja razmislimo - da li bismo isto izgovorili glasno na stadionu pred, recimo, dvadeset hiljada ljudi?

"Ljudi se osećaju zaštićeno u poznatom okruženju, u svojoj sobi i sa prijateljima sa kojima šeruju, lajkuju. Oni ne percipiraju sebe kao medij, a nas su društvene mreže dovele u situaciju da je pojedinac medij", kaže Nikolina Ljepava, psihološkinja.

Dok 80 odsto tviteraša piše o sebi, tek petina uglavnom deli informacije i stavove o događajima. Među njima su često i novinari. Njima bi preporuke kako da se ponašaju na internetu trebalo da izbistre granicu između profesionalnog i ličnog.

Ono što kao novinar ne biste napisali ili objavili i što kao građanin ne biste rekli za novine ili za televiziju - nemojte da pišete ni na mrežama. Sve to se smatra javno izgovorenom reči.

Poziv na odgovornost nije isto što i cenzura javnog govora.

"To u stvari jeste znak slobode - da ja sam slobodan da govorim i ja sam svestan da za sve što izgovorim snosim odgovornost", kaže Vojislav Stevanović, novinar.

U Srbiji postoje dve presude za uvrede na internetu - za govor mržnje prema LGBT populaciji i za pretnje na zatvorenom forumu. Oba slučaja dokazuju - kada vaša sloboda govora ugrožava nekog drugog, prešli ste granicu. Čak i kada mislite da ste skriveni na internetu.

"Treba se kloniti pretnji i svega onoga što prelazi ivice krivičnog zakona i zakona koji regulišu i medije, proganjanje, diskriminacija i sve ono što inače ne biste radili u nekim drugim medijima, ne smete raditi ni na internetu i zbog toga možete biti pozvani na odgovornost", kaže Milan Antonijević iz Jukoma.

Oni koji koriste društvene medije više vole da dele savete nego da ih primaju. Ipak, preporuke o ponašanju valjalo bi da primene da zbog brzopletog komentara ne bi odgovarali, ako ne pred sudom, možda pred porodicom, prijateljima ili poslodavcem. A te kazne mogu da budu teže i dugoročnije.

Izvor



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019