Vesti

NVO da pomogne na putu ka EU (B92, 02.02.2015.)



Beograd -- Kosovo, pravosuđe i vladavina prava poglavlja su u kojima država treba da iskoristi znanje i potencijal nevladinog sektora.

To su poručili predstavnici tih organizacija, a direktorka vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim sektorom Ivana Ćirković ističe da država sa njima ima partnerski odnos.

Osim implementacije Briselskog sporazuma, kako mediji prenose ovih dana, pred Srbijom će se naći i ispunjavanje dodatnih zadataka iz niza oblasti, među kojima je bolji tretman nevladinih organizacija, odnosno uključivanje civilnog sektora u pregovaracki proces.

Ćirković smatra da je država u ovoj početnoj fazi pregovora sa EU dosta uradila po pitanju uključivanja organizacija civilnog društva u pregovarački proces i da zbog toga dobija pohvale u Briselu.

"Vlada više nego dovoljno ispunjava uslove za njihovo inkluzivno uključivanje u ceo proces i mislim da smo uradili dosta toga", rekla je ona Tanjugu i istakla da je veoma bila značajna odluka Vlade da se nevladinim oranizacijama omogući praćenje eksplanatornih skrininga za sva poglavlja (tokom kojih se država upoznaje sa svojim obavezama) putem veb striminga.

Ovaj proces, kaže, ide znatno šire od praćenja skrininga, uključujući i upoznavanje sa tim ko čini sastav pregovaračkih grupa sa kojima organizacije kasnije mogu da ulaze u bliži kontakt.

Pružena je mogućnost, dodaje, da NVO utiču na pripremu dokumanata za Poglavlje 23 (pravosuđe, osnovna prava), a koje je srpska delegacija predstavila na bilateralnom skriningu.

Takođe im je bilo omogućeno, objašnjava, da daju "svoje impute preko Kancelarije za pripremu Akcionog plana za Poglavlje 23".

"Videćemo na koji način će se odvijati dalja mogućnost bliže intervencije i uključivanje organizacija civilnog društva, kada se budu definisale pregovaračke pozicije. To je ono mesto gde civilni sektor ima glavnu ulogu. Mislim da do tada imamo vremena da se pripremimo za njihovo potencijalno dublje uključivanje u taj proces", poručila je ona.

Naglašava i da je "uvedena praksa i debrifiga, sastanaka koji Pregovarački tim sa šefovima pregovaračkih grupa održava sa NVO, predstavljanjem onoga šta su zaključci eksplanatornih i bilateralnih skrininga".

Kaže da predloge državi šalje i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, koji postoji pri srpskom parlamentu, a koji se, ukazuje, sastoji od "brojnih najeminentnijih i najkapacitetnijih organizacija civilnog društva".

"Te NVO imaju dugogodišnje iskustvo ne samo u radu sa državnom upravom, već i institucijama EU. Odlični su poznavaoci prilika u Srbiji, ali i svih obaveza u određenim poglavljima i Vlada i šefovi pregovaračkih poglavlja i te kako prepoznaju Nacionalni konvent kao vrlo dobar mehanizam“, rekla je Ćirković.

Naglašava i da nezavisno od pregovora, NVO u velikoj meri učestvuju kao patneri u svim procesima ali služe kao korektivni faktor, sa svojim konstruktivnim kritikama.

Boljem odnosu države i ovog sektora doprineće, navodi, prva Nacionalna strategija za unapređenje saradnje dravnih organa i civilnog sektora, od koje, podvlači, dosta očekuje.

"Srbija po prvi put ulazi u definisanje prve Nacionalne strategije za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva za period 2015-2019 godine. Ovo je ozbiljan korak za Vladu da se strateški bavi onim merama i aktivnostima koje u fokusu imaju pre svega njenje obaveze", istakla je ona.

Na pitanje da li država u dovoljnoj meri u pregovarački proces uključuje nevladin sektor, osnivač Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić odgovara da se sada "otvara taj prostor".

"Mislim da NVO mogu dosta da pomognu kada je u pitanju poglavlje 35 (regionalna saradnja i Kosovo). Nevladine organizacije, osim po pitanju odnosa Kosova i Srbije mogu da pomognu i kada su u pitanju pravosuđe i vladavina prava", rekla je Kandić i dodala da u procesu evropskih integracija, posebno državi mogu da pomognu nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima.

Smatra i da usklađivanje srpskog sa evropskim zakonodavstvom ne može da se odvija bez učešća i civilnog sektora.

Ipak, kako kaže, u Srbiji nikada nije postojao odgovarajući odnos institucija vlasti prema NVO, a pre svega onima koje se bave dokumentovanjem kršenja ljudskih prava i ratnim zločinima.

Da država treba da poboljša tretman prema NVO, pogotovo onima koje se bave zaštitom ljudskih prava, mišljenja je direktor Komiteta pravnika za ljudska prava YUKOM Milan Antonijević.

"Tretman NVO je vrlo sličan tretmanu onih koji se zalažu za ljudska prava u Srbiji. U ovom trenutku imate oprečne poruke i vrlo često se čuju one koje vas vraćaju u retoriku 90-tih godina. Te poruke se mogu čuti od nekih poslanika u medijima. To su sve pokazatelji da još mnogo moramo da radimo na tome da se stanje popravi", kazao je Antonijević.

Kaže i da YUKOM ima komunikaciju sa brojnim ministarstvima, ali da sa pojedinima dijalog nije uvek prijatan.

Dijalog je pravo rešenje, poručuje, ali i dodaje da neki politicacri treba da prestanu da se ljute zbog kritika koje ta organizacija upućuje državi.

"Neka ljutnja zbog onoga što radimo i pojedinih pitanja koja otvaramo mislim da nije dovoljno zrela i nadam se da će se od toga u budućnost političari uzdržavati", zaključio je Antonijević.

Izvor



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019