Vesti

Šta sve ne možeš kad si transrodna osoba u Srbiji (Vice, 18.03.2015.)



Nedavno smo vas vodili u operacionu salu i pokazali vam kako izgleda operacija korekcije pola. Upoznali smo vas sa Helenom, prvom prenzionisanom trans majorkom Vojske Srbije, koja je krivičnom prijavom protiv ministra odbrane ustala protiv diskriminacije i time, nadamo se, široj javnosti makar malo približila ko su trans ljudi i kako žive u Srbiji.

Helena je tužila Vojsku jer je u rešenju o penzionisanju pisalo da joj je ustanovljena dijagnoza "koja može imati štetne posledice po ugled Vojske Srbije".

Dijagnoza je transseksualnost.

Pre desetak dana, Više tužilaštvo odbacilo je njenu krivičnu prijavu. U rešenju su napisali da "ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno navedeno krivično delo niti bilo koje drugo delo koje se goni po službenoj dužnosti".
Sudeći po državi, nema diskriminacije.

Helena i trans ljudi koji žive u Srbiji ne misle tako. Ona je podnela žalbu na ovu odluku i trenutno čeka odgovor, a mi smo razgovarali sa direktorom Komiteta pravnika za ljudska prava Milanom Antonijevićem o tome zašto je njena borba važna i napravili listu stvari koje trans osobe ne mogu zbog toga ko su.

O svojim problemima ne govoriš javno

"Ovo je prvi put da se javno govori o transrodnim osobama u Vojsci Srbije i da je prokrenut postupak", rekao nam je Milan Antonijević. " Prvi put da vidimo da je država nesvesno u jedan dokument stavila elemente diskriminacije, poput rešenja o penzionisanju, koji je retki primer tvrdnje koji jeste diskriminacija".
Zato Heleni skidamo kapu.

Kada govoriš, retko kad te čuju

"Rešenje kojim je odbačena pritužba protiv ministra Gašića je šturo i tu praksu treba menjati, naročito u slučajevima poput ovoga, koji je graničan i koji može da kreira smernice za slične slučajeve", rekao nam je Antonijević.
Drugim rečima, kada progovoriš o svojim problemima, verovatno je da odgovora neće biti ili da će nadležni problem vratiti pod tepih, gde uglavnom i čuvamo probleme, ne samo trans osoba, već i čitave LGBT zajednice.

Možeš da voziš, ali u vozačkoj neće pisati da si to, ustvari, ti

Za razliku od nekih drugih zemalja, ovde je vožnja dozvoljena nezavisno od rodnog identiteta, ali ukoliko ste na početku, u sredini ili ste završili proces prilagođavanja, u vozačkoj dozvoli će vam stajati stara slika. A verovatno i ime. Naš zakon ne dozvoljava promenu pola i imena u ličnim dokumentima, pa kakvih god da ste primarnih ili sekundarnih seksualnih karakteristika, od lične karte do diplome sa fakulteta ili kreditne kartice – imaćete staru sliku i ime. Plati račune, podigni pare u banci, objasni pandurima kad te zaustave o čemu se radi - zajebano.

Vanja i Saša

Ali, bez bez obzira na predloge zakona o rodnom identitetu, koji još uvek nemamo, niti izmena drugih zakona koji bi na to mogli da utiču, imamo ustaljenu praksu da trans osobe jedino posle operacije mogu da promene ime - u rodno neutralno. To su uglavnom Vanja i Saša.

Bolestan si

Ne smatraš se baš mentalno bolesnom osobom, ali svakako imaš poremećaj. Poremećaj rodnog identieta. Tako ti država plaća dve trećine troškova operacije, ali samo kada to odobri Komisija za lečenje transrodnih poremećaja. Ne cepidlačimo, samo kažemo da trans ljudi nisu poremećeni u smislu u kome inače koristimo reč poremećen u srpskom jeziku.

Naućeš da sam sebi spremiš i nabaviš hormone

Možda mislite da trans osobe koja prelazi iz muškog u ženski grudi dobiju odlaskom na plastičnu operaciju, ali one do određene granice rastu zbog hormona. Hormone prepisuju endokrinolozi, a trans osobe iste kupuju o svom trošku do kraja života. Povremene nestašice hormona u domaćim apotekama,naučile su ih da se snađu.

Brak i deca su kompikovana stvar

Srbija je jedna od tri evropske zemlje koja po ustavu ne mogu da donesu zakon o istopolnim brakovima, što znači da ukoliko nakon korekcije pola želite da ostanete sa istim partnerom, to zakonski nije moguće. Ustvari, vaš pol ostaje isti u važećim dokumentima, tako da je možda i moguće... Oblast braka i starateljstva nad decom je oblast potpune konfuzije. Ako čitajući njih pokušate da shvatite bilo šta o svojim pravima u bračnoj zajednici, pazite da ne zaboravite da postajete – u njima vas nema.

Izvor



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019