Vesti

Ugovoreni brakovi na Balkanu i u 21. veku (RTS, 30.03.2015)



U godinama kada se tek otkrivaju prve simpatije, neke devojčice u Srbiji stupaju u brak. Ne svojom voljom, već odlukom roditelja. A ta odluka obično je podstaknuta novcem. Kako je moguće da se u 21. veku na Balkanu i dalje ugovaraju brakovi, i to deci, i čija je dužnost da to spreči?

Sa samo trinaest i po godina vozom je došla u Beograd. Odlična učenica knjigu je morala da zameni šerpama i krpama kada su je udali bez pitanja.

"Ne postoji izbor za romsku devojčicu, za nju biraju roditelji. Ja kažem da hoću da idem u školu, a onda majka kaže: Pa ne možeš, prosto, eto mi smo odlučili", priča Svetlana.

Odlučili su da je prodaju ljudima koje nije poznavala. Postala je žena, snaha i njihovo vlasništvo. Kada bi se pobunila, dobila bi batine. Podršku roditelja da se vrati kući Svetlana je dobila tek posle sedam godina.

"Iako ih mnogo volim... Da, ta devojčica od trinaest i po godina još uvek krivi svoje roditelje", kaže Svetlana.

Svaku šestu Romkinju udaju pre 15. godine. Samo u jednoj beogradskoj opštini od početka godine otkriveno je pet takvih slučajeva. Centar za socijalni rad obično reaguje kasno, tek po prijavi.

"Mi ne možemo ljude na ulici presretati i pitati ih za njihove statuse. Mi samo, ukoliko vidimo da neko ispred nas čini nešto što spada u domen rada Centra za socijalni rad, možemo da se angažujemo", navodi Radmila Vulić Bojović iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.

To što dete prekida školovanje, za sistem nije dovoljan signal. Uprkos preporuci Ujedinjenih nacija, ugovoreni maloletnički brak u Srbiji nije postao krivično delo.

"Često se dešava da i centri za socijalni rad i drugi neki organi uprave znaju za ovakvu pojavu, ali ne reaguju, jednostavno smatrajući da se radi o tradiciji, kulturi kod Roma. Upravo je u tome i problem, i u pojedinim sudskim postupcima, gde sudovi često odmeravaju blage kazne", ističe Danilo Ćurčić iz Jukoma.

Rok da država unapredi mehanizme koji će štititi romsku decu od prisilnih brakova bio je kraj 2014. Iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava nismo dobili nikakav odgovor na pitanje da li se u vezi s tim išta radi. A strategija i akcioni plan za unapređenje položaja Roma u njihovoj su nadležnosti.

Svetlana se izborila za sebe. Završila je školu, zatim fakultet. Sada se bori za druge. Članica je Ženske romske mreže, koja se zalaže protiv prinudnih brakova.

"Tada, sa trinaest i po godina ja nisam znala šta je brak, ja uopšte nisam znala. Napravi se svadba koja traje tri dana, znate, i devojčica se raduje svadbi i nema pojma šta je čeka", priča Svetlana.

Ne čeka je bolja budućnost ni u Evropskoj uniji. U Bugarskoj, jednoj od članica, održava se Sajam supruga, pijaca na kojoj se za čednu devojčicu traži i hiljadu evra.




Izvor



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019