Vesti

Scenario vraćanja Šešelja u Hag (Politika, 03.04.2015.)



Pretresno veće treba da pošalje poziv Šešelju da se vrati, a Hag će se obratiti državnim organima Srbije tek kada on taj poziv odbije

Mediji na Balkanu objavili su stotine tekstova o lideru radikala i pitanju da li će se on vratiti u Hag, ali je ostalo nejasno kako bi izgledala pravna procedura za povratak Vojislava Šešelja u haški zatvor.

Pravni stručnjaci za „Politiku” objašnjavaju da bi Pretresno veće moralo da pošalje poziv i obrazloženje da se Šešelj vrati u Hag na adresu SRS-a, jer je Šešelj adresu sedišta stranke ostavio kao kontakt. Pretpostavlja se da će on takav poziv javno ismejati, kao što je učinio i sa odlukom Žalbenog veća.

U tom nalogu trebalo bi da budu navedeni datumi, rokovi i način njegovog povratka u Hag. Ukoliko on to odbije, a očekuje se da će odbiti jer se već tako izjasnio, po Zakonu o saradnji sa tribunalom pretresno veće može da ga tretira kao odbeglog i da potom, preko našeg ministarstva spoljnih poslova, uputi zahtev nadležnom sudu u Beogradu da ga privede, identifikuje i ekspeduje po utvrđenoj zakonskoj proceduri, kakva je bila u slučaju hapšenja Ratka Mladića, Radovana Karadžića i drugih optuženika koji nisu hteli dobrovoljno da se predaju Hagu. Taj postupak, prema zakonu, predviđa da se zahtev za predaju optuženog dostavlja Ministarstvu spoljnih poslova, koje se zatim obraća nadležnom sudu. Zatim, sud izvršava naredbu, naređuje policiji da uhapsi optuženog i određuje mu pritvor. Optuženi u tom postupku mora imati branioca, a ako odbije dodeljuje mu se advokat po službenoj dužnosti. Sud u toj proceduri treba prvo da identifikuje pa da sasluša optuženog, a odbrana ima pravo da uloži žalbu na pritvor u roku od tri dana.

Pravnici ističu da se Srbija ni na šta nije obavezala u slučaju Šešelja, osim da mu ne izda pasoš, što je svuda u svetu uslov da ostane u zemlji u koju je poslat. Uobičajeno je u Hagu da se država u koju se vraća optuženi pita o garancijama. U prvom rešenju za Šešelja Srbija je odgovorila da će ispoštovati haške uslove ukoliko se on saglasi. Do sada Hag nije bio u situaciji da na slobodu pušta nekog ko ne prihvata garancije, niti je naša zemlja morala da garantuje za nekog protiv njegove volje. Šešeljev slučaj pun je presedana, pa je i ova situacija do sada neviđena.

U tribunalu juče nismo mogli da dobijemo precizan odgovor na pitanje da li je Pretresno veće uputilo poziv Vojislavu Šešelju da se vrati u Sheveningen, a ako nije kada će, kakva je procedura ukoliko se on ne odazove, kao ni kakve korake taj sud može preduzeti u toj situaciji.

Žalbeno veće naložilo je Pretresnom veću da odmah ukine odluku o privremenom puštanju i da zatraži da se on vrati u Pritvorsku jedinicu. O svim narednim koracima odlučiće Pretresno veće. Odluka ne navodi konkretan rok za povratak optuženog, ali nalaže Pretresnom veću da odmah ukine odluku o privremenom puštanju na slobodu i naloži da se on vrati, odgovorio nam je juče Nenad Golčevski, portparol tribunala.

Upitan o tome kakva je situacija sa donošenjem presude Šešelju, portparol je naveo da se očekuje da sudija Nijang nastavi da se upoznaje sa predmetom do sredine 2015. godine, nakon čega se očekuje da sudsko veće počne većanje o presudi.

Statut tribunala predviđa i takvu mogućnost da se od naše vlade tajno zatraži da Šešelja prebaci u Hag. U tom slučaju javnost bi to saznala tek kada Šešelja vidi u haškoj sudnici. Premijer Aleksandar Vučić se već izjasnio rekavši da Vlada Srbije nikoga neće hapsiti na prepad i dodao: „To se neće desiti.”

------------------------------------------------------------------

Antonijević: Hag će tretirati Šešelja kao begunca

Milan Antonijević, direktor „Jukoma”, očekuje da će Haški tribunal tretirati Vojislava Šešelja kao begunca, s obzirom na izjavu da neće da se preda i da će u njegovom slučaju biti primenjena procedura koja uključuje i Ministarstvo spoljnih poslova.

– Šešelj je izjavio da ne želi da se dobrovoljno odazove i nema treće varijante za njegovo izručenje. Nema ni mnogo prostora za široka pravnička tumačenja, ali situacija kakva je Šešeljeva nije detaljno zakonski uređena. Ključna stvar je politička volja da se saradnja sa Hagom nastavi i na ovom primeru i nadam se da neće biti izgubljeno mnogo vremena – navodi Antonijević.

On podseća da naš zakon propisuje da se nalog posredstvom ministarstva dostavlja nadležnom sudu koji sprovodi istu proceduru kao i u slučajevima izručivanja drugih haških begunaca.

Dorotea Čarnić

Izvor



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019