Vesti

Demokratski politički forum: Uloge i perspektive nevladinih organizacija (27.11.2009)



Nevladine organizacije (NVO) doprinose demokratskom razvoju i sprovođenju političkih, ekonomskih i društvenih reformi, ocenjeno je na debati "Uloge i perspektive nevladinih organizacija" koju je u okviru projekta Demokratski politički forum u petak, 27. novembra 2009. organizovao Centar za demokratiju u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.

Predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović istakao je da država i društvo treba da prepoznaju značaj i u većoj meri podrže nevladine organizacije kao mrežu koja može da pomogne ublažavanju problema sa kojima se svakodnevno susrećemo.

On je podsetio da je prvobitni zadatak nevladinih organizacija u društvima tranzicije bio da obezbede ljudska i politička prava, zbog čega su često dolazile u konflikte sa režimom.

Dragoljub Mićunović je ocenio da su NVO "osvetlile puteve društva u pomrčini", ukazujući na probleme marginalizovanih grupa i nasilja nad decom, naglasivši da je ovo problem sa kojim društvo mora da se suoči da bi stvorilo realne pretpostavke svoga postojanja.

"Nevladine organizacije su za više od 20 godina postojanja razvile ogromnu mrežu", ocenio je predsednik Centra za demokratiju i dodao da su one pokrenule mnoga politička pitanja i rešila mnoge probleme.

Državni sekretar za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić kazao je da je obaveza društva da ukaže na značaj NVO, posebno u oblastima gde se pojavljuju kao jedini nosioci posla, kao što su suočavanje sa prošlošću i prava žrtava.

On je podsetio da su nevladine organizacije veoma često brže reagovale na lokalnom nivou kada su u pitanju prava žena, dece, kao i osoba sa invaliditetom i dodao da država treba da poradi na mehanizmu zaštite boraca za ljudska prava.

Karadžić je najavio da će se Ministarstvo za ljudska i manjinska prava posvetiti ovom problemu i njegovom rešavanju koji je, kako je naveo, u interesu svih.

Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost kazala je da mnoga demokratska društva ne pokazuju razumevanje za nevladine organizacije, navodeći da "zaziru od toga da građani budu uključeni u određene sfere njegovog razvoja".

Ona je podsetila da je jedan od razloga za nerazumevanje NVO u Srbiji, nasleđen iz komunizma i partijskog društva, kada je postojao strah od organizovane pobune građana.

"Bez obzira što živimo u društvu tranzicije, strah od kritičke misli je prisutan", kazala je Sonja Liht ocenivši da "oni koji sebe doživljavaju kao demokrate, odbijaju da čuju kritički glas javnosti". (Tanjug)

U debati su učestvovali: Aleksandar Denda (Alijansa za lokalni održivi razvoj), Aleksandra Mitrović (Ministarstvo omladine i sporta), Anđelka Mihajlov (Ambasadori životne sredine), Angelina Radulović (Udruženje "Roditelj"), Biljana Kovačević-Vučo (YUKOM), Danilo Milić (Olof Palme Centar), Danijela Radić (Centar za omladinski rad), Danko Ćosić (Pro concept), Dina Dobrković (Beogradski centar za ljudska prava), Dragan Dobrašinović (Toplički centar za demokratiju i ljudska prava), Dragoslav Danilović (Centar modernih veština), Dušan Bogdanović (YUKOM), Edina Popov (Asocijacija potrošača Srbije), Goran Šehović (Agencija za saradnju sa NVO, Grad ), Isidora Orlović (Narodna banka Srbije, Globalni dogovor UN u Srbiji), Ivana Račić (FES), Ivana Stevanović (Centar za razvoj neprofitnog sektora), Ljiljana Bogavac (Incest trauma centar), Maja Bobić (Evropski pokret u Srbiji), Majda Sikošek (Felicitas), Marija Mihajlović (Pokret za zaštitu potrošača Beograd), Marina Jelić (Centar za mir i demokratiju), Marko Karadžić (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava), Marko Savić (Centar za monitoring i evaluaciju), Milan Kinđić (Ministarstvo ekologije), Miljenko Dereta (Građanske inicijative), Marinko Vučinić (BOŠ), Milosav Marinović (SMART kolektiv), Gordan Velev (Grupa 484), Nadežda Satarić (Amity), Nataša Savić-Janjić (Kancelarija za evropske integracije), Nataša Vučković (narodni poslanik), Nenad Belčević (Centar za aktivizam i neformalno obrazovanje), Petar Bogosavljević (Pokret za zaštitu potrošača Beograd), Slavica Mandić (Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu), Ljiljana Tekić-Gavrilov (Zajedno, zajedno), Sonja Drljević (Asocijacija za žensku inicijativu AŽIN), Sonja Licht (Beogradski fond za političku izuzetnost), Svetlana Vukomanović (Centar za demokratiju), Tanja Miščević (Evropski pokret, FPN), Tanja Petrović (Mladi istraživači Srbije), Vanja Lesić (Udruženje poslovnih žena), Vesna Đukić (BOŠ), Vlada Cvijan (Kabinet predsednika Republike), Žarko Petrović (ISAC fond), Zoran Zlatković (Organizacija kreativnog okupljanja).

PROF. DR DRAGOLJUB MIĆUNOVIĆ: Ogromno polje delovanja NVO danas su gladni i nezaštićeni

Dobar dan, drage kolege, prijatelji, sada smo verovatno u najjedinstvenijem sastavu ljudi koji su se bavili unapređenjem civilnog društva, dakle, borbom za ljudska prava. To su nevladine organizacije. Moja javna delatnost je povezana i počela je sa NVO i još nekim prvim forumom za ljudska prava u osamdesetim godinama, a kasnije se nastavila u različitim periodima.

Vi znate da su nevladine organizacije nailazile na velike otpore u raznim zemljama. Bilo je i ovde takvih otpora. Njihov prvobitni zadatak u društvima tranzicije bio je da obezbede ljudska, a pre svega politička prava. Zbog toga su dolazile u konflikt sa režimima i uz velike rizike su izborile tu borbu.

Međutim, u drugoj fazi dolazi ono što se obično zove drugom korpom tih ljudskih prava, problem socijalnih, kulturnih prava. Dakle, nevladine organizacije su bacale svetlo na one kutove društva koji su obično bili u pomrčini, a to su razne marginalne grupe, određeni problemi nevidljive ekspoloatacije drugih vrsta, pritisaka koji nisu direktno održavani i ne proizilaze iz zakonitih rešenja.


MARKO KARADŽIĆ: Potrebno je da NVO i država rade na mehanizmu zaštite boraca za ljudska prava

Dobar dan i hvala vam na pozivu. U potpunosti se slažem sa profesorom, baš sam tako i želeo da počnem i da kažem da većinu ljudi ovde poznajem iz onog vremena kada smo svi bili na jednoj strani, odnosno kada smo se borili za prava ljudi u ovoj zemlji bez i malo podrške države, gde nas je država videla kao neprijateljsku stranu i stalnom medijskom kampanjom je pokušavala da takvu sliku stvori o svima nama.

Sada mi je iskreno i čast zato što radim u Vladi Republike Srbije, u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava koje na jedan iskren način vidi NVO kao partnerske organizacije. Potpisali smo memorandum o saradnji sa organizacijama, a jedan od razloga jeste da se ukaže na značaj NVO i na značaj rada koje su imale u proteklih 20 godina u ovom društvu, a posebno u onim oblastima gde se NVO čak pojavljuju kao jedini nosioci posla, a to je suočavanje sa prošlošću, odnosno prava žrtava.

SONJA LIHT: NVO sektor treba da ide u susret potrebama građana, ali da radi i na razvijanju tih potreba

Želela bih, pre svega, da se iskreno i toplo zahvalim organizatorima na ideji da organizuju ovu debatu. Mislim da je ona u svakom trenutku neophodna, a verovatno u svakom trenutku razvoja društva, jer pitanje uloge nevladinih organizacija i civilnog društva uopšte nije pitanje koje je samo kod nas na dnevnom redu.

Pre neki dan sam prisustvovala jednom skupu u Madridu o pitanjima bezbednosti na evropskom kontinentu i na pitanju da li je neophodno izgraditi novi pristup bezbednosti mogla sam, nažalost, da se suočim sa činjenicom da jako ima mnogo nerazumevanja o ulozi civilnog društva, nevladih organizacija, čak i među onima koji se zovu starim demokratijama, koji i dalje na neki način zaziru od toga da građani budu uključeni u određene sfere razvoja društva i funkcionisanja društva kao što je recimo sistem organizovanja kolektivne bezbednosti.

Naravno, kod nas je situacija malo složenija. Mi smo jedna mlada demokratija. Kod nas još uvek postoji i to mi znamo, ogroman odijum prema nevladinim organizacijama i pokušala sam, razmišljajući o ovom današnjem skupu, u stvari da još jednom sebi tražim odgovor, za sebe i sve nas, zašto je to tako. Ponudiću vam nešto što je moje viđenje.

MILJEKO DERETA: NVO doprinose i ekonomiji države, u novcu ali i u znanju i veštinama

Moja uloga je ovde da predstavim nešto što smo mi u Građanskim inicijativama pokrenuli kao pokušaj da jednu apstraktnu priču civilnog društva svedemo u neke merljive kategorije.

Kada se govori o civilnom društvu govori se o doprinosu ljudskih prava, o vrednostima, itd, a pod tim vrednostima se vrlo retko ili skoro nikad ne podrazumeva i ekonomska snaga civilnog društva i doprinos civilnog društva ekonomiji ove zemlje, ne samo u smislu kao novac, nego i u onom soft smislu, kao znanje koje je stečeno kroz volonterski rad, itd.

Mi smo pokrenuli projekat koji treba da istraži nekoliko stvari. To su recimo, ukupni prihodi i rashodi udruženja, učešće u ukupnom nacionalnom dohotku, zapošljavanje, koliki je broj zaposlenih, kakva je struktura zaposlenih, plate i strukture tih plata, volonterski doprinos, analiza davanja državi. Ova studija je pokazala samo jedan mali detalj, da je od ovog malog broja ispitanika, a to je ispitivanje rađeno na osnovu završnih računa organizacija, jer je to jedini relevantni izvor u ovom trenutku, više od milijardu dinara vraćeno državi kroz poreze u jednom relativno malom broju organizacija, relativno malom broju. To nije zanemarljivo kada se govori o tome da država uvek daje, daje, daje, a nikad ne računa koliko dobija nazad. Dakle, jedan doprinos ekonomiji kroz trošenje sredstava u državi, doprinos povećanju znanja i veština i doprinos civilnom društvu u privlačenju IPA fondova i korišćenju i trošenju IPA fondova u zemlji. To je takođe još u jednoj fazi dogovora.

BILJANA KOVAČEVIĆ-VUČO: Pronaći način da država finansira NVO koje se bave ljudskim pravima i značajne su za razvoj demokratije u Srbiji

Neću da otvaram nikakvu debatu u smislu ovih bačenih koskica u pogledu odnosa prema državi, nego ću dati jedan kratak pregled šta su nevladine radile u ovom periodu baš po postavljenim pitanjima.

Osnovna delatnost NVO koje se bave ljudskih pravima, jer i tu ima različitih organizacija branilaca ljudskih prava i nisu sve organizacije koje se bave ljudskim pravima i branitelji ljudskih prava, jeste unapređenje i zaštita ljudskih prava, promovisanje vladavine prava, borba za vladavinu prava, tranziciona pravda. To u našoj državi spada u delovanje organizacija koje se bave ljudskim pravima, a tu je, naravno i promovisanje svih onih vrednosti prihvaćenih u međunarodnim dokumentima, međunarodnim konvencijama, naročito u Evropskoj povelji o ljudskim pravima i jedan pritisak na državu da se ti standardi ljudskih prava uspostave i poštuju.

Uloga NVO u polju dosadašnjeg delovanja je i posmatranje primene prihvaćenih standarda i referisanje o poštovanju ljudskih prava kod nas. Tu spadaju i slučajevi odbrane ljudskih prava, strateški slučajevi odbrane ljudskih prava, preko kojih se detektuju, tako da kažem, greške u sistemu, implementaciji, naročito u sistemu podele vlasti i sudskom sistemu, uticaj politike na rešavanje određenih sudskih slučajeva i sl.



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019