Uspesi YUCOM-a

YUCOM dobio spor pred Komitetom UN za ljudska prava



I. HRONOLOGIJA SLUČAJA NOVINARA ŽELJKA BODROŽIĆA - POČETAK


U lokalnom nedeljniku „Kikindske“, 11. januara 2002, objavljen je tekst pod nazivom „ROĐENI ZA REFORME“ u kome je autor Željko Bodrožić opisao političku scenu koja je obeležila prvu godinu tranzicije u Kikindi. Rezigniran činjenicom da se posle demokratskih promena ništa značajno nije promenilo, jer su na čelu nove demokratske vlasti ostali čelnici stare, Bodrožić se indigniran dešavanjem u Kikindi, kritički osvrnuo na tadašnje stanje u ovom gradu. Između ostalih Kikinđana koje je „prozvao“ u svom autorskom tekstu, a koji su na ovaj ili onaj način bili povezani sa politikom i Miloševićevim režimom, Bodrožić je kao primer dešavanja na tadašnjoj političkoj sceni u Kikindi pomenuo i nekadašnjeg člana Sekretarijata Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije i direktora fabrike „Toza Marković“ Dmitra � egrta.

Samo dan kasnije, Dmitar � egrt je u svojstvu privatnog tužioca podneo Opštinskom sudu u Kikindi tužbu protiv Bodrožića, okrivljujući ga, da je u spornom tekstu o tužiocu izneo:: „..Nakon što je Tozine milione spisko na kampanju SPS-a i JUL-a i na druge partijske igrarije, nakon što mu je Sloba, pre nego što su ga „skembali“ u haški zatvor, tepao „moj drug Dmitar“, nakon što je sa � ešeljom organizovao proteste zbog „ćorkiranja“ druga Slobe, nakon zvezdanih partijskih trenutaka koje je doživeo u prvoj polovini prošle godine (postao šef Socijalista u saveznom parlamentu i član najužeg rukovodstva), uvidevši da „nema više trte-mrte“, odlučio je da „pokaže srednji prst“ svojoj partiji i postane „veliki pobornik“ reformi koje sprovodi Vlada druga, ops-gospodina kancelara Đinđića...“ te da je na opisan način, Bodrožić izvršio krivično delo uvrede i klevete iz čl. 92 st. 2 i 93 st. 2. u to vreme važećeg Krivičnog zakona Srbije i tražio od suda da ga za navedena dela oglase krivim.

Željko Bodrožić, povodom podnete tužbe obratio se Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), tražeći angažovanje.


II. PRESUDA OP� TINSKOG SUDA U KIKINDI


1) Sudija Opštinskog suda u Kikindi Smilja Sarić-Radin oglasila je Željka Bodrožića novinara iz Kikinde krivim za izvršeno krivično delo uvrede iz člana 93. stav 2. KZ Srbije i osudila ga na novčanu kaznu od 10.000,00 dinara (u to vreme Bodrožićeva plata iznosila je 11.000,00 din), kao i na plaćanje sudskog paušala od 2.000,00 dinara i troškove sudskog postupka privatnom tužiocu Dmitru � egrtu u dodatnom iznosu od 17.575,00.

2) Iako je sudija Smilja Sarić-Radin utvrdila da su svi navodi koje je Željko Bodrožić u svom kritičkom tekstu koji je predmet privatne tužbe o generalnom direktoru IGM Toza Marković, Dmitru � egrtu tačni i nesporni, kao npr. da je � egrt bio visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije, da je dok je bio u toj partiji, a nakon hapšenja Slobodana Miloševića učestvovao u mitinzima podrške Slobodanu Miloševiću, da je sam Slobodan Milošević pre hapšenja izjavio javno na televiziji da mu je Dmitar � egrt drug, da postoji izveštaj (koji je upućen anketnom odboru Skupštine Srbije) radnika fabrike Toza Marković (fabrike gde je � egrt direktor), kao i da postoji zahtev za sprovođenje istrage od strane OJ tužioca protiv � egrta, zaključila je da je Bodržić izvršio krivično delo uvrede.

3) Po stavu sudije Smilje Sarić-Radin bez obzira što nema ni laži ni klevete, što su sve činjenice koje je Bodrožić izneo na račun � egrta tačne, CEO TEKST JE UVREDLJIV S OBZIROM DA SU REČI KOJE SU UPOTREBLJENE REČI KOJIMA SE � TETI ČASTI I UGLEDU TUŽIOCA � EGRTA. Sudija Sarić-Radin dalje smatra DA SE U OVOM SLUČAJU NE RADI O OZBILJNOJ KRITICI JER UPOTREBLJENI IZRAZI (KOJI SE POSEBNO NAGLA� AVAJU ZNAKOM NAVODA) NE PREDSTAVLJAJU IZRAZE KOJI SE UPOTREBLJAVAJU U OZBILJNOJ KRITICI.

4) Sudija Smilja Sarić-Radin nije prihvatila ni Bodrožićevu odbranu da je tekst pisan u sarkastičnom stilu, jer je okrivljeni Bodrožić UPOTREBIO REČI KOJE PREDSTAVLJAJU ŽARGON, A NE KNJIŽEVNI GOVOR KOJI BI BIO PRIMEREN KRITICI. Jednostavnije rečeno, Željko Bodrožić je osuđen za uvredu, iako je sve što je u kritičkom članku rekao o Dmitru � egrtu tačno, jer nije koristio književni govor.

5) Osim toga, sudija Smilja Sarić-Radin poučava u presudi novinara Željka Bodrožića da NIJE SMEO KORISTITI REČI kao što su SPISKO, SKEMBALI, TEPAO, ĆORKIRALI, TRTE–MRTE, SREDNJI PRST, OPS – GOSPODIN, SLOBIN PODUPIRAČ, a naročito da nije smeo posebno da ih naglašava KORISTEĆI ZNAKE INTERPUNKCIJE, ako je želeo da svom tekstu da ozbiljnost.

6) Sudija Smilja Sarić-Radin se posebno osvrće i na slobodu informisanja i zaključuje da ova sloboda predstavlja i obavezu novinara da se u vršenju svoje delatnosti pridržava načela profesionalne etike i društvene odgovornosti.


UKRATKO: IAKO ŽELJKO BODROŽIĆ U SVOM NOVINARSKOM IZVE� TAVANJU O DMITRU � EGRTU NIJE IZNOSIO LAŽNE ČINJENICE, NITI JE IZVR� IO KRIVIČNO DELO KLEVETE ZA KOJE JE TUŽEN, PO MI� LJENJU SUDIJE SMILJE SARIĆ RADIN IZVR� IO JE KRIVIČNO DELO UVREDE JER JE KORISTIO ŽARGON, A NE KNJIŽEVNI GOVOR KOJI BI BIO PRIMEREN KRITICI I KORISTIO JE ZNAKE INTERPUNKCIJE KOJE SU DODATNO OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI JER SU NAGLA� AVALE ŽARGON KOJI JE NOVINAR ŽELJKO BODROŽIĆ KORISTIO. TAKO SE DESILO DA JE ŽELJKO BODROŽIĆ PRVI NOVINAR U ISTORIJI SRPSKOG NOVINARSTVA KOJI JE TAČNO IZVE� TAVAJUĆI OSUĐEN ZBOG TOGA � TO NIJE KORISTIO KNJIŽEVNI JEZIK PO UKUSU SUDIJE SMILJE SARIĆ RADIN.


Na presudu Opštinskog suda u Kikindi, advokati YUCOM-a, kao punomoćnici tuženog Bodrožića, blagovremeno su izjavili žalbu Okružnom sudu u Zrenjaninu.


III. PRESUDA OKRUŽNOG SUDA U ZRENJANINU


Okružni sud u Zrenjaninu, u veću sastavljenom od predsednika veća, sudije Velimira Mijatovića, i sudija Miše Popovića i Kiš Petera, dana 20.11.2002:

1) Odbija kao neosnovane žalbe branioca i okrivljenog Željka Bodrožića i potvrđuje navedenu presudu Opštinskog suda u Kikindi.

2) Kao najbitniji razlog za odbijanje žalbi Željka Bodrožića i branioca Okružni sud u Zrenjaninu navodi da u ovom predmetu nije bilo potrebno da se odredi veštačenje (na okolnosti da li upotrebljene reči u tekstu Željka Bodrožića imaju uvredljivo značenje), jer je „JEDINO SUD OVLA� ĆEN DA OCENI DA LI REČI NAPISANE U NAVEDENOM TEKSTU OKRIVLJENOG IMAJU UVREDLJIVO ZNAČENJE I TO PRVENSTVENO SA ASPEKTA ZNAČENJA REČI U SVAKODNEVNOM GOVORU, TE JE OVDE SUVI� NO BILO KAKVO VE� TAČENJE STRUČNJAKA � TA JE SADRŽINA I SMISAO POJEDINIH REČI.“

3) Okružni sud zatim detaljno obrazlaže i zašto su pojedine reči koje je okrivljeni Bodrožić upotrebio uvredljive, pa tako: - „spisko“ jeste uvredljivo jer označava „neopravdano trošenje novca ili neracionalno trošenje novca – proćerdavanje“, a to vređa tužioca � egrta kao rukovodioca.

Deo teksta u kome okrivljeni Bodrožić konstatuje da je tužilac � egrt pokazao „srednji prst“ svojoj partiji (misli se na Miloševićevu Socijalističku partiju Srbije pošto je Milošević svrgnut sa vlasti), sud kvalifikuje kao „simbolično pokazivanje muškog polnog organa, kao nekulturan gest osobe koja to čini“. Sud dalje navodi da kada se za nekog kaže da pokazuje srednji prst, onda se ta osoba želi prikazati kao nekulturna i primitivna, a ako je osoba koja se optužuje da je pokazala srednji prst stvarno i pokazala srednji prst, onda je bilo „osnova za krivičnu odgovornost te osobe“, ali Željko Bodrožić i pored toga nema prava da takvu osobu prikazuje kao primitivnu i nekulturnu tako što će reči da je pokazao srednji prst.

Okružni sud posebno analizira reč „tepao“ i zaključuje da to što je Bodrožić rekao da je Sloba (misli se na Slobodana Miloševića) „tepao moj drug Dmitar“ znači da okrivljeni Bodrožić tužioca � egrta svodi na nivo deteta jer u svakodnevnom životi se samo deci tepa, a svođenje tužioca na uzrast deteta je nesumnjivo omalovažavanje jer je tužilac „zrela, odgovorna i odrasla osoba.“

4) Ukazivanje Bodrožića i njegovog branioca da je � egrt u svojim govorima koristio govor mržnje, po mišljenju žalbenog veća Okružnog suda u Kikindi je apsolutno irelevenatno, jer svi oni koji su povređeni govorom mržnje Dmitra � egrta mogli su da traže sudsku zaštitu, njegovi govori su mogli biti podvrgnuti kritici, „ali se ne mogu koristiti za omalovažavanje i vređanje privatnog tužioca, kao i vređanje njegovog dostojanstva, jer dostojanstvo i čast čoveka niko ne može oduzeti.“

5) Okružni sud u obrazloženju a povodom „srednjeg prsta“ izriče i ovu ocenu u odbranu časti i dostojanstva čoveka „..sve do nedavno osuđenima za zločin se mogla izreći i smrtna kazna, ali sve do trenutka lišavanja života osuđeni je imao pravo na ljudsko dostojanstvo.“

6) Okružni sud smatra da je NAMERA OMALOVAŽAVANJA vidljiva, što proizilazi iz izbora reči koje „IMAJU UVREDLJIVU SADRŽINU I KOJE SU U NOVINARSKOM TEKSTU POSEBNO STAVLJENE I POD ZNAKE NAVODA JASNO JE STAVLJEN NAGLASAK NA ZNAČENJE OVIH REČI KOJE SU IMALE UVREDLJIVO ZNAČENJE.“

7) Presudom Okružnog suda u Zrenjaninu odluka suda postaje pravosnažna i protiv nje se ne mogu izjavljivati redovni pravni lekovi.


IV. INICIJATIVA ZA ZA� TITU ZAKONITOSTI
PODNETA REPUBLIČKOM JAVNOM TUŽIOCU


Mesec dana kasnije, 30.12.2002. godine, Željko Bodrožić, preko svojih punomoćnika - advokata YUCOM-a, pokreće inicijativu da Republički javni tužilac protiv navedenih presuda podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, ali njegov predlog zamenik Republičkog državnog tužioca dr Ljubomir Prelić odbija 22. aprila 2003.godine (KTZ br.987/02 od 24. februara 2003) s kratkim obrazloženjem da nije pronađen osnov za pokretanje zahteva za zaštitu zakonitosti ni protiv presude Opštinskog suda u Kikindi, ni protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu kojima je Željko Bodrožić oglašen krivim.

Međutim, Bodrožić sa advokatima YUCOM-a, nastavlja borbu za pravdu.


V. PREDSTAVKA KOMITETU ZA LJUDSKA PRAVA UN


Nakon što su sva pravna sredstva za zaštitu prava iscrpljena, 11.05.2003 godine advokat Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) u ime Željka Bodrožića, podnosi predstavku Komitetu za ljudska prava UN na osnovu Fakultativnog protokola Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima kojom se traži da Komitet utvrdi da je Srbija (tada Srbija i Crna Gora) ugrozila slobodu izražavanja koja je garantovana članom 19. Međunarodnog Pakta o građanskim i političkim pravima. Predmet pred Komitetom UN za ljudska prava je zaveden pod brojem 1180/2003.


VI. ODLUKA KOMITETA ZA LJUDSKA PRAVA UN


Komitet za ljudska prava UN na 85. zasedanju od 17. oktobra do 3. novembra 2005. godine usvaja Stav od 31.10.2005. povodom predstavke Željka Bodrožića:

1) da država (Srbija i Crna Gora) nije dala dovoljno argumenata da je bio potreban krivični progon i osuda za krivično delo uvrede kao neophodne mere za zaštitu prava i ugleda g � egrta, da u članku Željka Bodrožića prilikom izražavanja njegovog mišljenja nije došlo do neopravdanog narušavanja prava i ugleda g � egrta, a pogotovo ne za primenu krivične sankcije.

2) Komitet posebno konstatuje da U USLOVIMA JAVNIH RASPRAVA U DEMOKRATSKOM DRU� TVU, A POGOTOVO U MEDIJIMA, KOJE SE ODNOSE NA LIČNOSTI IZ POLITIČKOG ŽIVOTA, PAKT POSEBNU VREDNOST PRIDAJE NEOMETANOM IZRAŽAVANJU. IZ TOGA SLEDI STAV DA OSUDA AUTORA, I NA NJOJ ZASNOVANA PRESUDA NA PREDMETNOM SLUČAJU, PREDSTAVLJAJU KR� ENJE ČLANA 19, STAV 2 PAKTA.

3) U SKLADU SA ČLANOM 2, STAV 3 PAKTA, DRŽAVA JE DUŽNA DA AUTORU OBEZBEDI DELOTVORAN PRAVNI LEK, uključujući i: a) UKIDANJE OSUDE, b) RESTITUCIJU KAZNE NA KOJU JE AUTOR BIO PRIMORAN, c) NAKNADU SUDSKIH TRO� KOVA KOJE JE AUTOR PLATIO, kao i d) KOMPENAZACIJU ZA KR� ENJE PRAVA UTVRĐENIH PAKTOM.

4) Komitet za ljudska prava UN podseća da je potisivanjem Fakultativnog protokola država priznala nadležnost Komiteta, te da tako ima obavezu da svim pojedincima na svojoj teritoriji obezbedi prava priznata Paktom, ali i da Komitet za ljudska prava UN očekuje da: a) U ROKU OD 90 DANA DRŽAVA POTPISNICA DA INFORMACIJE O MERAMA KOJE JE PREDUZELA DA SE OVI STAVOVI SPROVEDU U DELO, b) KAO I DA SE DRŽAVA OBAVEŽE DA OVE STAVOVE KOMITETA OBJAVI.



U prilogu: Odluka Komiteta UN za ljudska prava u slučaju Bodrožić - PREUZMITE



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019