Peticije i predlozi

Šumadija press: Peticijom lakše do ostvarivanja prava (29.05.2010.)



U Srbiji ne postoji pravni okvir kojim bi se regulisalo Ustavom zagarantovano pravo na peticije i predstavke, rečeno je juče u Kragujevcu, na panel diskusiji “Uključenje građana i građanki u društveni i politički život kroz zastupanje prava na peticije i predloge”, koju su organizovali YUKOM i Fondacija Hajnrih Bel. Diskusija je deo istoimenog projekta koji pomenute organizacije sprovode uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Ovo praktično znači da, s jedne strane, građani imaju pravo da podnesu peticiju, ali, s druge strane, ne postoji zakon koji onog kome je peticija podneta obavezuje ba bilo šta preduzme po tom pitanju i postupanje po ovim predmetima stvar je dobre volje predstavnika državnih institucija.

Nakon sprovedenog istraživanja i radionica, održanih sa predstavnicima sindikata, nevladinih organizacija i šire javnosti u Beogradu, Nišu, Preševu, Kragujevcu i Novom Sadu, uočen je veliki stepen ignorisanja ovog prava od strane organa javne vlasti.

YUKOM i Fondacija Hajnrih Bel se trude da ukažu na postojanje ovog problema, ali i da, nizom aktivnosti, “poguraju” usvajanje neophodne pravne regulative, a krajnji cilj je omogućavanje većeg učešća građana u procesu donošenja odluka na savim nivoima vlasti.

Pomak u rešavanju ovog problema predstavlja i reaktiviranje Odbora za predstavke i predloge koji će, na narednom sastanku, u Skupštini Srbije, razgovarati o neophodnosti donošenja posebnog Zakona o peticijama i predstavkama.

Nakon istraživanja koje je sprovođeno prethodnih meseci, na redu su panel diskusije koje se organizuju u gradovima Srbije s namerom da se dođe do konstruktivnog dijaloga između predstavnika javne vlasti i građana o načinima ostvarivanja ovog, Ustavom zagarantovanog, prava.

Diskusiji na ovu temu, održanoj juče u Kragujevcu, prisustvovao je i zamenik zaštitnika građana, Mihajlo Ignjatović. On je, govoreći o praksi podnošenja peticija i predloga u Kragujevcu, istakao da su u prethodnih pet godina, koliko postoji kancelarija zaštitnika građana u Kragujevcu, peticije činile oko pet odsto od ukupnog broja predmeta.

Peticije su se ticale različitih oblasti života – od zahteva za uvođenjem javne rasvete u pojedinim ulicama, preko ostvarivanja prava na dečiji dodatak, pa sve do problema koji stanari neke zgrade ili žitelji nekog naselja mogu imati sa jednim komšijom.

- Nakon što dobijemo peticiju koju je potpisao određeni broj građana, prvo što uradimo je izlazak na teren. Nakon uveravanja da problem postoji, pokušamo da ga rešimo posredovanjem i upravo na ovaj način rešeno je oko 80 odsto slučajeva kojima su se peticije bavile, a veoma mali broj je završio na sudu. - Rekao je Ignjatović.

Opšti zaključak je da su građani, u ovom slučaju, Kragujevca lakše rešavali svoje probleme u situacijama kada su se udruživali, kroz pisanje peticija, nego što je to bio slučaj kada su nastupali pojedinačno.

Međutim, nedavno sprovedeno istraživanje je pokazalo da građani nisu dovoljno upoznati sa ovim pravom, kao i da nisu sigurni kome mogu da se obrate i kome treba da podnesu peticiju ili predlog, pa se nameće potreba da se o ovome češće i više govori.

U cilju bolje obaveštenosti šire javnosti, napravljen je i internet portal https://www.uticaj.rs/ namenjen onima koji žele da postavljaju ili da potpisuju peticije (predloge, predstavke i pritužbe).

Portal pruža pomoć pri njihovom pisanju, ali i određivanju kome treba određenu peticiju poslati. Na njemu se nalazi i obilje informacija o pravu na peticiju u Srbiji, regionu, Evropskoj uniji i šire, kao i o direktnoj demokratiji koja je nezaobilazna tema kada je reč o peticijama.



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019