Peticije i predlozi

Nedeljnk Svetlost: Pravo na peticije i predloge



Pravo na peticije i predloge
Politika

-ravo na peticiju
Predstavnici nevladinih organizacija i strukovnih udruženja Niša, Beograda, Preševa, Novog Sada i Kragujevca učestvovaće u realizaciji projekta Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM-a i Fondacije Hajnrih Bel „Uključenje građana i građanki u društveni i politički život kroz zastupanje prava na peticije i predloge“. Projekat je iniciran istraživanjem Komiteta pravnika koje se odnosi kako na zakonski okvir, tako i na praktičnu sudbinu podnetih peticija, narodnih i građanski inicijativa, a prošlog petka održana je i prva sesija u Kragujevcu. Cilj projekta je da građani, odnosno predstavnici udruženja u svojim sredinama, uz asistenciju i podršku YUCOM-a, sačine predloge peticija i upute ih predstavnicima lokalne vlasti. U drugom delu projekta, predviđeno je da predstavnici lokalne samouprave u saradnji sa podnosiocima zahteva pronađu najbolji način za ostvarivanje prava na peticiju. Krajnji cilj je predlog zakona o pravu na peticiju i predlog, koji bi definisao kompletnu proceduru i obaveze vlasti i državnih organa kako bi građani mogli i praktično da ostvare ovo pravo.

Suverenost građana

Pravo na peticiju je osnovno ljudsko pravo takozvane prve generacije i definisano je i Univerzalnom deklaracijom o pravima i slobodama čoveka i građanina. Iako je ovo pravo definisano i Ustavom Srbije, i to u delu ljudskih i manjinskih prava, suština prava građana na peticiju sadržana je u članu 2 Ustava Srbije koji kao građane tretira nosioce suverenosti. Dakle, suverenost potiče od građana i oni je mogu ostvarivati putem refernduma, narodne inicijative i preko svojih predstavnika izabranih na izborima. To praktično znači da građani mogu podneti zahtev bilo kom organu na svim nivoima vlasti. S druge strane, peticija je oblik grupnog obraćanja, odnosno građani se obraćaju lokalnoj samoupravi, javnom preduzeću, gradonačelniku ili predsednicima republičke i lokalne samouprave i traže da ti organi ili ustanove preduzmu meru ili radnju ili pokrenu postupak radi regulisanja pitanja ili problema koji su podržali građani svojim potpisima.
Peticije mogu pokrenuti i pravna lica, odnosno preduzeća i preduzetnici, dok se narodne inicijative i građanske inicijative odnose isključivo na pravo predlaganja zakona i skupštinskih odluka na različitim nivoima vlasti. Narodna inicijativa se podnosi predstavnicima republičke vlasti, a građanska organima autonomne pokrajine i lokalnim samoupravama. Preciznije, to podrazumeva da podnesete predlog zakona sa obrazloženjem, baš kao što to radi Vlada Republike Srbije, ili predlog odluke sa obrazloženjem isto onako kako je to predviđeno procedurom i statutima lokalnih samouprava. Dovoljno je da upotrebite samo jedan izraz koji nije u skladu sa pravnom praksom naše zemlje da Vlada, ili gradsko ili veće autonomne pokrajine vaš predlog odbaci.
Takođe, Zakon o referendumu poredviđa rigidnu proceduru, pa morate da formirate inicijativni odbor, zatim pododbore koji će prikupljati potpise, a lokalnoj policijskoj stanici morate prijavite vreme i mesto na kome ćete prikupljati potpise. Opet, imate samo sedam dana da prikupite 15.000 potpisa. Takođe, ovaj zakon nije usklađen sa Ustavom koji definiše da je za narodnu inicijativu ili referndum potrebno 30.000 potpisa birača.

Bez efekta

Broj potrebnih potpisa birača za građansku inicijativu definišu i statuti gradova, odnosno autonomne pokrajine. Međutim, ono što je poseban problem u samoj proceduri je činjenica da se od građana traži gomila podataka. Građani Srbije ne razlikuju se od građana bilo koje evropske države i u principu ne vole da ostavljaju ili dostavljaju podatke o sebi. U međuvremenu je donet i Zakon o zaštiti podataka, pa se postavlja pitanje da li je u skladu sa propisima i evropskim standardima da se od učesnika-potpisnika uzima matični broj ili da li je potreban lični potpis svakog građanina koji učestvuje u određenoj inicijativi s obzirom da su uvedena biometrijska dokumenta.
Srpska praksa pokazuje da se od građana koji podnose peticiju traži da ispune proceduru narodne ili građanske inicijative, što dodatno komplikuje i obesmišljava proces ostvarivanja prava na peticiju. Zvaničnih podataka koliko je peticija u Srbiji podneto, ili još važnije koliko je peticija dobilo zvaničan odgovor sa bilo kog nivoa vlasti nema. Možda je razlog i to što u našem zakonodavstvu ne postoji obaveza ni jednog državnog organa ili organa lokalne samouprave da u određenom roku odgovori na zahtev građana, niti je precizirano šta konkretno treba da uradi ukoliko mu se građani ili organizacije obrate peticijom.

Definisana zakonom
Peticija je pismena molba, pismena predstavka ili molba grupe građana organima vlasti ili predstavničkom telu - Skupštini grada ili Skupštini Srbije, ili svim nosiocima javne vlasti - gradonačelnicima, članovima Gradskog veća, predsedniku Skupštine grada ili direktorima javnih preduzeća. Ustav Srbije iz 2006. godine utvrđuje pravo na peticiju kao jedno od zajemčenih ljudskih prava. Ustavna odredba glasi: „Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokane samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži. Zbog upućivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice“ .Pravo na peticiju utvrđeno je i Zakonom o lokalnoj samoupravi, Poslovnikom Narodne skupštine, Zakonom o Vladi i Poslovnikom Vlade Republike Srbije, kao i Zakonom o državnoj upravi i Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. Prema Statutu grada Kragujevca građani mogu putem građanske inicijative predlagati da Skupština grada donese akta kojima se uređuju odrđena pitanja iz izvornog delokruga grada, ali mogu inicitari i promenu Statuta i raspisivanje refereduma. Za pokretanje građanske inicijative potrebno je obezbediti najmanje 25 posto potpisa građana koji imaji biračko pravo i prebivalište na području na kome se predlaže određena izmena.
Zakonom su definisane i narodna ili građanska inicijativa, ali ni jedna inicijativa koju su podneli predstavnici nevladinih organizacija ili drugih organizacija nikada nije razmatrana. Peticijama i predstavkama bavi se i Odbor za predstavke i predloge koji je poslednji put zasedao 18. decembra 2007. godine. To je, inače, bila četvrta sednica ovog skupštinskog tela i razmatran je šestomesečni izveštaj o zapažanju u radu članova Odbora. O dve narodne ili građanske inicijative vezane za Zakon o tajnosti podataka ličnosti i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje je podržalo svojim potpisima 70.000 građana Srbije, raspravljao je Odbor za informisanje Skupštine Srbije, ali se ni jedna nije našla ni na sednici Vlade, ni republičkog parlamenta.

Kragujevačke peticije
Kragujevčani su u poslednjih pet godina pokrenuli brojne peticije. Najpoznatije su ona o očuvanju knjižare Svetlost, za koju su pokrenuli i građansku inicijativu, ali prikupili i potpise odbornika za vanrednu sednicu Skupštine grada, kao i peticija kojom su građani koji se leče u Zdravstvenoj stanici broj 4 zahtevali da ona ostane u zgradi Ureda. O njoj su se izjašnjavali odbornici Skupštine grada, ali bez obzira na važeću odluku koja je doneta pre gotovo tri godine, oko 17.000 Kragujevčana na preglede i po terapiju odlaze u iznajmljenu zgradu u ulici Janka Veselinovića. Takođe, prošlu godinu obeležile su peticije za očuvanje dečijih i sportskih igrališta - kod Kraša i na Centralnoj radionici. Svojevremeno su peticijom tražili da određena prigradska naselja uđu u a zonu gradskog prevoza, a veoma brojne su bili i peticije kojima su građani tražili asfaltiranje određenih ulica, rešavanje komunalnih i ekoloških problema.
Samo na jednu organi lokalne vlasti zvanično su odgovorili. Preciznije, gradonačelnik Kragujevca obećao je stanovnicima centra da će popularno igralište kavez biti sačuvano, a potom je usledila i odgovarajuća odluka Gradskog veća.

Političke partije zloupotrebljavaju peticije
Pravo na peticiju i predlog u Srbiji najviše zloupotrebljavaju političke stranke, a posebno one koje su na vlasti. Ali i one koje pripadaju parlamentarnim poslaničkim i odborničkim grupama. Imali smo primer da pre dve godine članica tada vladajuće koalicije na republičkom nivou organizuje peticiju, umesto da pokrene pitanje ili rešenje bilo kog problema pred nadležnim ministarstvom ili na sednici Vlade. Još bolje, neka to pitanje pokrene poslanička grupa parlamentarne ili vladajuće partije. Posebno se zloupotrebljavaju instrumenti pritiska i kontrole koju građani sami ili udruženi mogu da realizuju kroz lobiranje ili zastupanje pred organima vlasti, kaže dr Dejan Milenković, profesor Fakulteta političkih nauka i ekspert YUCOM-a.
Na pitanje da li političke partije mogu da potroše ideje određenih peticija, poput peticije kragujevačkog ogranka Srpske napredne stranke o očuvanju Velikog parka, Milenković ističe da ukoliko političke partije pokrenu bilo koju peticiju, to automatski ne znači da je ideja o očuvanju na primer zelene površine ili parka istrošena.
-Posebno, jer građani imaju pravo da pokreću inicijative i zahtevaju od organa vlasti da menja određenu proceduru, rešava probleme ili da to učine nevladine organizacije u njihovo ime. To je deo suverenosti koji građanima pripada, dodaje dr Milenković.


Olivera ILIĆ



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019