Peticije i predlozi

Šumadija press: Peticija odbrana od podništva



Često pominjana reč u našem jeziku, naročito u političkom životu zemlje je peticija,ali da li ste znali da, i pored toga što je pravo na peticiju zagaratovano članom 56 Ustava Republike Srbije, ne postoji jasna zakonska regulativa kojom se definiše ostvarivanje ovog prava?

Tim povodom, danas je u Kragujevcu, u organizaciji Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM  i Fondacije Hajnrih Bel, održana radionica pod nazivom „Uključenje građana i građanki u društveni i politički život kroz zastupanje prava na peticije i predloge“.
 
Pravo na peticiju kao jedno od osnovnih političkih, odnosno ljudskih prava i sloboda ima dugu demokratsku tradiciju, ali u Srbiji je njegovo ostvarivanje otežano. U prvom redu zbog nepreciznog definisanja pojmova koji se često koriste kao sinonimi za peticiju, a u prvom redu se misli na narodnu, odnosno građansku inicijativu koja je regulisana članom Ustava koji se tiče prava na narodnu suverenost.
 
Zbog ovih nejasnoća  pravo na peticiju i druge predloge u praksi nema onaj značaj koji mu daje Ustav. Postoji potreba za jasnim sadržinskim i terminološkim definisanjem ovih pojmova. Tako se, u prvom redu, mora odrediti karakter i vrsta podnesaka koji se upućuju nadležnim organima. Takođe je potrebno  utvrditi rokove za dostavljanje odgovora podnosiocu, ali i mere i aktivnosti koje su organi vlasti dužni da preduzmu u vezi sa podnetom peticijom ili predlogom. Između ostalog, trebalo bi utvrditi i prekršajne kazne za odgovorna lica u slučaju nepridržavanja obaveza i rokova utvrđenih zakonom.

- Zakon trenutno obavezuje nadležne da na peticiju odgovore, ako se to od njih traži, ali nisu utvrđeni ni rokovi, ni broj potpisa, ni procedura po kojoj organ postupa, kao ni obaveze organa u tom odgovoru -  ističe za „Šumadijapress“ dr Dejan Milenković iz YUCOM-a.

Peticija bi trebalo da bude mnogo „relaksiranija“ forma od narodne inicijative i trebalo bi da prati, između ostalog, i razvoj informacionih tehnologija. Jedan od predloga je i da se uvede internet portal preko kog bi mogle da se podnose peticije, kao što je to, primera radi, slučaj u SAD-u.  Na taj način bi se građani lakše i u što većem broju motivisali da učestvuju u kreiranju ali i sprovođenju javnih politika. Ovo je posebno važno ako se za cilj ima podizanje javne svesti da građanin u savremenom svetu nije podanik već aktivan učesnik društvenog procesa, naročito na nivou lokalne zajednice.



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019