Sloboda pristupa informacijama
Kampanja za implementaciju slobode pristupa informacijama u jugoistočnoj Evropi, podrazumevala je, pre svega, usvajanje zakona o slobodi pristupa informacijama u Hrvatskoj, Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori.
Ciljevi kampanje bili su i:
- unapređenje razumevanja osnovnih principa slobode pristupa informacijama I svrhe ove slobode od strane nevladinih organizacija I građanskog društva u navedenim zemljama;
- unapređenje razumevanja od strane novinara slobode pristupa informacija kao instrumenta za pristup relevantnim i proverljivim informacijama za svoje aktivnosti, i slobode pristupa informacijama kao predmeta od javnog interesa, koje mora imati medijsku pokrivenost od strane novinara.
- veliki stepen svesti u široj javnosti u zemljama zapadnog Balkana o načinima na koje zakonoska regulacija slobode pristupa informacijama može da utiče njihov svakodnevni život.
- unapređenje razumevanja obaveza državnih organa, organa lokalne samouprave, kao i ostalih organizacija koje vrše javna ovlašćenja u svim zemljama zapadnog Balkana kao i principa I praktične primene zakonodavstva o slobodi pristupa informacijama.
Održano je nekoliko treninga o primeni Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja za tri ciljne grupe u 6 opština u Srbiji (Beograd, Negotin, Bor, Niš, Leskovac i Novi Pazar.
Izdata je publikacija "Slobodan pristup informacijama", na srskom i engleskom jeziku. Publikacija predstavlja jednu od prvih koje su izdate u Srbiji tokom perioda promovisanja slobode pristupa informacija - u njoj su prikazani osnovni principi slobode pristupa informacijama, uloga ove slobode u demokratskom društvu, i uticaj na građane i unapređenja novinarskog poziva.
Praćena je primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama, kao deo regionalnog projekta koji je sproveden u Srbiji (YUCOM), Hrvatskoj (Helsinški odbor u Hrvatskoj) i Bosni i Hercegovini (Centar za slobodu pristupa informacijama). Rezultati ovog monitoringa predstavljeni su 27. septembra 2004., „ Dan prava da se zna”.
************************************************************************
Okrugli sto o implementaciji Zakona o slobodnom pristupu informacijama
28. septembra 2005. godine YUCOM je organizovao okrugli sto ’Sloboda pristupa informacijama’ kao deo regionalnog projekta ’Kampanja za Slobodu informacija i slobodnog pristupa službenim dokumentima kao najboljim sredstvom za suzbijanje korupcije’. YUKOMovi regionalni partneri, hrvatski Helsinški odbor i Centar za slobodan pristup informacijama, istovremeno su organizovali okrugle stolove u Sarajevu i Zagrebu, promovišući izveštaje iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Za datum organizovanja okruglog stola izabran je Dan prava da se zna, koji se istovremeno proslavlja u mnogim zemljama, promovišući građanska prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Na okruglom stolu u Beogradu govorili su Poverenik za informacije, predsednik nevladine organizacije Transparentnost Srbija, predstavnici Instituta za otvoreno društvo-Beograd, Beogradskog centra za ljudska prava i Komiteta pravnika za ljudska prava.
Narodna skupština Srbije je, najzad, usvojila Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja u novembru 2004. godine, posle dve godine kampanje, lobiranja i pritiska iz civilnog sektora.
Više od 50 lica iz vladinih kancelarija, Vrhovnog suda, Okružnog suda u Beogradu, ministarstava, Narodne skupštine Srbije, domaćih i stranih nevladinih organizacija učestvovalo je na okruglom stolu. Sve glavne televizijske i radio stanice i štampani mediji iz Srbije( kao i Glas Amerike, Oslobođenje iz Sarajeva, Novi list-Hrvatska i Radio Sarajevo) prisustvovali su okruglom stolu i napravili izveštaje koji su bili prikazani istog dana ili su objavljeni sledećeg dana( B92, Radio Beograd, ANEM, TV Studio B, RTV Pink, novine Politika, Danas, Večernje Novosti...).
Poverenik za informacije je istakao konstruktivnu ulogu relevantnih nevladinih organizacija. On se zahvalio na objavljivanju Vodiča kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama i Slobodan pristup informacijama i javna uprava .
Komitet pravnika za ljudska prava je pokazao na posebnim slučajevima kako Zakon može biti implementiran i prezentovao kampanju koja je otpočela kao reakcija na zahteve za pristup informacijama koje je YUCOM podneo.
Na okruglom stolu YUCOM je prezentovao Konačni izveštaj Srbija- Slobodan pristup informacijama. Sprovedeno istraživanje je bilo deo uporedne regionalne aktivnosti na monitoringu primene Zakona u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji.
Konačni izveštaj-Srbija, izrađen od strane YUCOMovih eksperata, prikazuje istraživanje bazirano na YUCOMovoj koordinisanoj akciji i saradnji sa građanima, lokalnim nevladinim organizacijama, predstavnicima manjina i novinarima tokom juna 2005. godine, u slanju preko 100 zahteva za pristup informacijama različitim organima javnih vlasti u Srbiji.
U sve tri zemlje zahtevi su podneti institucijama javnih vlasti. U Srbiji, zahtevi su podneti:Vladi Republike Srbije, Predsedniku Republike Srbije, Narodnoj skupštini Republike Srbije, Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu privrede, Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravde, Ministarstvu trgovine,turizma i usluga, Ministarstvu finansija, Okružnom sudu u Beogradu, Vrhovnom sudu Srbije, Ustavnom sudu Srbije, Pravnom fakultetu u Beogradu, Gradonačelniku, Skupštini, i Savetu Grada Beograda, administraciji gradova Požarevac, Niš i Zaječar, Savetu za radio-difuziju, republičkoj Agenciji za privatizaciju, JAT-u i Ministarstvu odbrane Srbije i Crne gore.
Prvi rezultati su pokazali da Vlada Republike Srbije, Ministarstvo privrede, Okružni sud u Beogradu, Vrhovni sud Srbije, Ustavni sud Srbije, uprava Grada Beograda, JAT, i Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore nisu odgovorili ni na jedan zahtev u okviru zakonskog roka, što jasno ukazuje na nedostatak znanja i operativnog kapaciteta ili na nedostatak želje za primenom koja bi vodila punoj implementaciji Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Ova konstatacija je specijalno alarmantna u slučaju Vlade Republike Srbije, s obzirom da je jedna od njenih osnovnih ustavnih uloga da asistira u primeni zakona. U ovom slučaju može se zaključiti da se nastavlja prepoznatljiv trend sadašnje vlasti da negira svoje obaveze vezane za svoje otvaranje javnosti. Činjenica da nijedan od adresiranih sudova nije odgovorio čak ni na najjednostavnija pitanja( kao, npr, ko predstavlja Vrhovni sud u javnosti) je uznemiravajuća.
Konačno, Predsednik Narodne skupštine Srbije je odgovorio na samo jedan od poslatih zahteva( i to na onaj koji je poslat od strane novinara) što ukazuje na mogućnost diskriminacije prema građanima i nevladinim organizacijama, što je u suprotnosti sa Zakonom koji jasno utvrđuje da je sloboda pristupa informacijama pravo koje je zagarantovano svima.
S druge strane, po primljenom broju i kvalitetu odgovora, izdvajaju se sledeći organi i institucije- Predsednik Republike Srbije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Pravni fakultet u Beogradu, koji su uglavnom odgovorili na sve podnete zahteve, bez razlikovanja različitih tipova pitanja( jednostavnih, kompleksnih i osetljivih )
Ostale institucije koje su bile predmet istraživanja su odgovorile selektivno, i to samo na određene tipove pitanja.
Zaključci sa okruglog stola:
1. Zakon se parcijalno primenjuje i mora biti predmet dalje kampanje za unapređenje implementacije
2. Neophodne su izmene Zakona kao bi se isti efikasnije primenjivao
3. Građani moraju biti svesni sredstava koji su utvrđeni Zakonom i privilegija koje su im Zakonom date
4. Zakon je savršeno sredstvo za suzbijanje korupcije
Izveštaj, septembar, 2005. godine
Download
