Ka transparentnom i efektivnom mehanizmu neposrednog učešća građana u procesu stvaranja i usvajanja zakona u Srbiji
Naziv projekta : Jačanje građanja u shvatanju prava na slobodan pristup informacijama i zaštiti podataka kroz javno zastupanje za usvajanje izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i usvajanja Zakona o tajnosti podataka.
Vreme trajanja projekta: 2010 - 2011
Donator: Britanska ambasada u Beogradu
Sastanak članova YUCOM-ovog ekspertskog tima sa načelnikom Odeljenja za zakonodavno-pravne poslove Narodne skupštine Republike Srbije
YUCOM-ovi predstavnici, Milan Antonijević i Katarina Golubović održali su sastanak sa načelnikom Odeljenja za zakonodavno-pravne poslove Narodne skupštine Republike Srbije dr Novicom Kulićem u decembru 2010. godine u zgradi Narodne skupštine na kome su ga upoznali sa ciljem projekta. Dr Kulić je istakao da je projekat od velike važnosti za Narodnu skupštinu i da se uklapa u strategiju otvaranja skupštine ka građanima.
U tom smislu, identifikovano je nekoliko ključnih tema za razmatranje:
TEMA: DOSADAŠNJA NESPOSREDNA UKLJUČENOST NEVLADINOG SEKTORA U RAD SKUPŠTINE
Generalna ocena i identifikovane prepreke
Uključenost nevladinog sektora u rad Narodne skupštine do sada nije bila na zadovoljavajućem nivou. Govoreći o preprekama za uključenje građana i nevladinih organizacija bez postojanja institucionalnih okvira u rad skupštine, dr Novica Kulić je istakao da prepreke više nisu ideološke prirode, već da postoji veliko neznanje kako od strane poslanika tako i od strane osoblja, te je prva prepreka u uspostavljanju odnosa aktera u Skupštini i nevladinih organizacija strah od prikazivanja neznanja.
Primer dobre prakse
Dobar primer uključenosti nevladinog sektora upravo je rad YUCOM-a sa Odborom za predstavke i predloge. YUCOM-ovi predstavnici su uspostavili kontakt sa skupštinskom službom odmah po konstituisanju Odbora i upoznali službenike sa pripremljenim materijalom o pravnoj prirodi peticija i predloga i praksi postupanja po njima na svim nivoima vlasti u Srbiji i u svetu. Službenici su predstavili rad YUCOM-a članovima odbora i vrlo brzo je prihvaćena saradnja od strane predsednika Odbora za predstavke i predloge . Tako je već u izveštaju od 10. juna 2010. godine Odbor za predstavke i predloge Narodne skupštine RS, u delu V istaknuto: „U cilju ostvarivanja aktivnosti Odbora, saglasno njegovom delokrugu, Odbor će posebno obratiti pažnju na institucionalizaciju neposrednog kontakta sa građanima u vezi sa čim će se bliže odrediti način, mesto i vreme neposrednih kontakata građana sa narodnim poslanicima – članovima ovog Odbora. (...) Odbor smatra da je od posebnog interesa uspostavljanje odnosa saradnje sa tzv. nevladinim sektorom. Ovo iz razloga što nevladin sektor može da pruži značajne podatke o problemima i interesima građana, kao i da ponudi različite modele aktivnosti koji će omogućiti nastojanje Odbora da ostvari što neposredniji uvid u probleme i interese građana u cilju iznalaženja rešenja za njihovo prevazilaženje, odnosno ostvarivanje.“ YUCOM je, kroz pripremljeni materijal i sastanke sa Odborom, usmerio rad novokonstituisanog Odbora i osnažio ga da, kroz prethodno formulisane preporuke za rad, preduzme konkretne korake u uspostavljanju efikasnog mehanizma za postupanje po peticijama i predlozima. Naime, na osnovu YUCOM-ove publikacije Peticije i predlozi-pravo i praksa koja je izdata u decembru 2010. godine a koja sadrži, između ostalog, i istraživanja o radu lokalne samouprave po peticijama i predlozima, Odbor je osmislio da se njegov rad usmeri na povezivanje odbora na lokalnom nivou i republičkog odbora, kako bi ovo parlamentarno telo imalo što neposredniji uvid u probleme na teritoriji Srbije. Sednica na kojoj je ova tema trebalo da bude razmatrana je bila zakazana za 28.12.2010. godine i o njoj su obavešteni YUCOM-ovi predstavnici: „Četvrta sednica Odbora za predstavke i predloge, koju je predsednik Odbora Saša Dujović sazvao za 28. decembar, nije održana jer nije bilo kvoruma za rad i odlučivanje. Odbor je na ovoj sednici trebalo da razmotri Informaciju o organizaciji posebnih tela nadležnih za razmatranje predstavki, peticija i predloga građana na lokalnom nivou vlasti u Srbiji...“
Preporuke:
- Izneto je da je edukacija službenika koji pomažu rad odbora krucijalna, imajući u vidu da su sekretari skupštinskih odbora često i savetnici poslaničkih grupa (što dodatno opterećuje službu). Nevladine organizacije bi trebalo da koriste ovu činjenicu i da uspostavljaju saradnju sa službenicima Narodne skupštine uz edukaciju, koje nevladin sektor, kao specijalizovan, može da pruži.
- Visok nivo organizovanosti i stručnosti nevladinog sektora mora biti prepoznat kroz institualizaciju učešća nevladinog sektora u procesu donošenja odluka.
TEMA: ZAKON O NARODNOJ INICIJATIVI I REFERENDUMU
Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu iz 1998. je zastareo i propisuje rigidan postupak za ostvarivanje narodne inicijative. U Ustavu Republike Srbije od 2006. godine narodna inicijativa prepoznata je kao instrument za ostvarivanja člana 2 stav 2 Ustava Republike Srbije, odnosno suverenosti naroda. Suverenost naroda nameće izgradnju što efikasnijih sistema participacije građana u odlučivanju. Iako je ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava propisano usklađivanje ovog zakona sa Ustavom do 2009. godine, ovaj zakon još uvek nije usvojen. Na izradi novog zakona se radilo, odnosno urađen je nacrt koji se po rečima Novice Kulića koji je bio član radne grupe za izradu nacrta zakona o narodnoj inicijativi i referendumu, nalazi u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ipak, evidentno je da se domet predloga novog zakona iscrpljuje u pravu predlaganja zakona.
U razgovoru sa Novicom Kulićem dalje je primećeno da, u odsustvu obaveze razmatranja predloga koji prikuplja 30.000 građana, trebalo bi raditi na Zakonu o lobiranju, koji će institucionalizovati odnose organizovanih građana i poslanika.
Bez obzira na skroman domet eventualnog novog Zakona o narodnoj inicijativi i referendumu, postoje političke prepreke za njegovo usvajanje. Jedna od osnovnih prepreka se ogleda u poimanju referenduma u Srbiji. Naime, na referendum se gleda kao na instrument za otcepljenje.
TEMA: PROCEDURA PO PREDLOGU ZAKONA U SKUPŠTINI
Na sastanku je istaknuto da je poražavajuća činjenica da se predlozi zakona od ovlašćenih predlagača i to: građana, Skupštine Vojvodine i poslanika ne razmatraju od strane Narodne skupštine. Kako je istakao Kulić, da li će se jedan predlog naći na dnevnom redu zavisi od političke procene predsednice Narodne skupštine. Pre nego što se neki predlog zakona stavi na dnevni red, ona ispituje preko šefova poslaničkih grupa postojanje političke podrške. Ukoliko takva podrška ne postoji, ona koristi diskreciono pravo i ne stavlja predlog na dnevni red. Stavljanje predloga na dnevni red je diktirano i potrebama evropskih integracija.
Kada je u pitanju narodna inicijativa, mora se istaći da predlog zakona prvo dolazi do Sekretara Narodne skupštine – ukoliko predlog zakona ne ispunjava propisane uslove po Poslovniku, predlog se odbacuje. Ukoliko ispunjava, predlog se dostavlja nadležnim odborima na razmatranje. Nakon razmatranja, oni se dostavljaju predsednici Narodne skupštine, koja kako je već objašnjeno, odlučuje da li predlog zakona stavlja na dnevni red.
S obzirom na dosadašnju praksu, moralo bi se pribeći institucionalizaciji uticaja na političku podršku. Kao rešenje, Novica Kulić vidi donošenje Zakona o lobiranju. Ovaj zakon nije potreban svakoj zemlji, međutim, u Srbiji, gde politička kultura nije na visokom nivou, trebalo bi institucionalizovati odnose gde god je to potrebno.
TEMA: O NORMATIVNIM PREDUSLOVIMA ZA UKLJUČENJE GRAĐANA U PROCES DONOŠENJA ODLUKA
Uočeno je na sastanku da nova struktura odbora prema novom Poslovniku Narodne skupštine omogućava institucionalizaciju odnosa građana i odbora u procesu odlučivanja o zakonima. Iako je eksplicitno u Poslovniku istaknuto za Odbor za zaštitu životne sredine da može da omogući prisustvo, odnosno učešće predstavnika građana i udruženja građana na sednici Odbora u raspravi o određenim pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine, ovakav režim, po rečima Novice Kulića važi za sve.
Ono što je najveće iznenađenje je što se jednom odboru daje eksplicitno nadležnost da se angažuje na institucionalizaciji i učešću predstavnika građana u procesu donošenja odluka i to - Odboru za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva .
U tom smislu, na sastanku je dogovoreno da se ulože napori u pripremanju preporuka za institucionalizaciju odnosa građana i odbora kako bi bili prezentirani članovima i predsedniku odbora odmah nakon konstituisanja Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva
TEMA: PRIMERI DOBRE PRAKSE ZA UKLJUČENJE GRAĐANA U PROCES DONOŠENJA ODLUKA
Primer dobre prakse uključenja građana u proces donošenja odluka može se naći u Sjedinjenim američkim državama. Kako Novica Kulić ističe, značaj građana je najveći u smislu što je formalan uslov da bilo koji nacrt postane zvaničan predlog zakona - dato pismeno obrazloženo mišljenje nevladinih organizacija.
