Robijaju u Srbiji po presudi nepostojeće države krajiških Srba

0

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija postupa i po preporuci Zaštinika građana u slučaju osuđenika Đ.K. koji je 1996. godine osuđen pred sudom “Republike Srpske Krajine” u Belom Manastiru.

U odgovoru na upit RSE ova institucija precizira da je s obzirom na specifičnost slučaja zatraženo i mišljenje Vrhovnog kasacionog suda.

“Paralelno se sprovodi i postupak utvrđivanja svih relevantnih činjenica na osnovu kojih bi bili ispunjeni uslovi iz Zakona o izvršenju krivilnih sankcija kako bi se ovo lice našlo na slobodi. Inače, redovan istek kazne na koju je ovo lice osuđeno je 1. jul tekuće godine.”

Ovo su prve informacije iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nakon što je Miloš Janković, vršilac dužnosti Zaštinika građana, nakon sprovedene kontrole obelodanio da dugodišnji osuđenik Đ.K. izdržava zatvorsku kaznu u Srbiji bez pravnog osnova.

Naime, utvrđeno je da je 1996. godine, što odgovara vremenu neposredno po zvaničnom okončanju ratnih sukoba, iz zatvora u Belom Manastiru (gradu na teritoriji Hrvatske – tada delu međunarodno nepriznate i samoproglašene Republike Srpske Krajine – RSK) prebačen na odsluženje desetogodišnje zatvorske kazne u Srbiju bez validne presude domaćeg (ovdašnjeg) suda. To pitanje otvara sumnje o drugim sličnim slučajevima i potencijalnim kršenjima ljudskih prava ove vrste osuđenika.

“Ovde nije došlo do bilo kakvog priznavanja odluke. To je odluka stranog suda i za srpski pravni sistem to lice nije izvršilac krivičnog dela. Odnosno, ne postoji pravni osnov da to lice izdržava kaznu u srpskim zatvorima”, kaže u razgovoru za RSE vršilac dužnosti zaštitnika građana Miloš Janković.

Ne postoji pravni osnov da to lice izdržava kaznu u srpskim zatvorima: Miloš Janković

Ne postoji pravni osnov da to lice izdržava kaznu u srpskim zatvorima: Miloš Janković

Zašto se i kako osuđenik suda nepriznatog entiteta našao u zatvoru na teritoriji Srbije, u momentu kada to nije regulisano međudržavnim sporazumom ili zakonom?

Zaštitniku građana, koji podseća da je Savezna Republika Jugoslavija državnost Hrvatske priznala još 1992, je iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija predočeno da je uzrok “pogoršanje bezbednosne situacije u RSK što je za posledicu moglo imati bekstvo ili stradanje osuđenih lica”.

Ovde ne bih insinuirao da je bilo loših namera. Međutim, činjenica je da nije ništa urađeno da se sve to obavi u zakonom predviđenoj proceduri. Osim toga, ono što je jako veliki problem, da to faktičko stanje koje je zasnovano kasnije nije na bilo koji način pravno utemeljeno ni odlukama Vrhovnog suda i Ustavnog suda”, upozorava Janković.

Upravo reakcija institucije zaštitnika građana vratila je u fokus probleme osuđenika iz inostranstva – Hrvatske koji kazne izdržavaju u Srbiji i svih pravnih nedoslednosti proisteklih iz toga.

Uz ovaj poslednji javnost se posredstvom zaključka ombudsmana, podsetila i slučaja Miladina Mitrovića. Ova dvojica ljudi su, kako saznajemo, pred sudom u nepriznatoj RSK u odvojenim procesima osuđeni zbog ubistava koja ne spadaju u domen ratnih zločina – na deset, odosno osam godina.

Tokom izdržavanja kazne u Sremskoj Mitrovici, ni jedan ni drugi, se sa odobrenog odsustva nisu vratili u zatvor. Obojica su, približno posle desetogodišnjeg perioda, privedeni i vraćeni na odsluženje kazne.

Pred domaćim institucijama su, uz pomoć zastupnika, ukazivali na detalje za koje su verovali da su apsurdni u njihovim slučajevima. Obojici su odbijene Ustavne žalbe.

Međutim, u korist Mitrovića je, krajem marta ove godine, presudio Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, kome su se obratili članovi njegove porodice.

Evropski sud ne bi mogao da donese drugačiju odluku od odluke koju je doneo u slučaju Miladina Mitrovića: Milan Jovanović

Evropski sud ne bi mogao da donese drugačiju odluku od odluke koju je doneo u slučaju Miladina Mitrovića: Milan Jovanović

Predstavka je podneta i u slučaju čoveka kojim se bavila institucija ombudsmana. Njegov identitet – Đuro Kljajić – otkrio nam je Milan Jovanović koji ga zastupa.

“Sud je prihvatio da odlučuje o predmetu, ali odluka još uvek nije doneta. Ali činjenično stanje koje se odnosi i na Đuru Kljajića i na Miladina Mitrovića je gotovo identično, znači skoro potpuno isto. Tako da mislim da Evropski sud ne bi mogao da donese drugačiju odluku u slučaju Đure Kljajića od odluke koju je doneo u slučaju Miladina Mitrovića”, kaže Jovanović.

Mitrović je inače još 2012. godine pomilovan ukazom predsednika Srbije, a ubrzo nakon toga je preminuo. U zatvoru je proveo period od 1996. do1999. i od 2010. do 2012. godine. Kljajiću, takođe osuđenom za ubistvo, pomilovanje nije odobreno, rekao nam je njegov zastupnik Jovanović.

Ima li još sličnih primera ovima? Pitanje je na koje, između ostalog, navodi deo preporuke ombudsmana da bi to trebalo hitno utvrditi i osloboditi te kažnjenike.

Za to međutim ima ozbiljnih indicija, kaže Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava.

“Ti ljudi postoje. Nije isključeno da se ponovo pokrene postupak njihove odgovonosti. Ali, ono što je suština i što Evropski sud za ljudska prava kaže da to mora da uradi sud koji je zakonom ustanovljen i koji je priznat propisima Republike Srbije. Ovako, oni jesu nezakonito lišeni slobode i po mom mišljenju njihovo izvršenje kazne bi trebalo da bude prekinuto”, smatra Kovačević.

Država da pojasni kako je u tom smutnom vremenu bilo moguće raditi ovakve stvari bez pravosnaže presude naših sudova: Milan Antonijević

Država da pojasni kako je u tom smutnom vremenu bilo moguće raditi ovakve stvari bez pravosnaže presude naših sudova: Milan Antonijević

Postavlja se i pitanje onih krivičnih dela koja ne spadaju u domen ratnog zločina ili zločina protiv čovečnosti. Tu je aktuelno zastarevanje, primećuje Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

“Država je dužna da otvori ovaj dosije. Da otvori podatke o drugima koji su se našli u ovoj situaciji. Ukoliko je bilo protivpravno država je dužna da ih obešteti i pojasni kako je u tom smutnom vremenu bilo moguće raditi ovakve stvari bez pravosnaže presude naših sudova”, zaključuje Milan Antonijević.

Pitanje na koje bi nadležni morali dati odgovor odnosi se na mogućnost obnavljanja postupka za koje su pobrojana lica osuđena pred sudom, i u trenutku kada su odluke donete i danas, međunarodno nepriznate države. Taj odgovor je neophodan zarad zaštite opšteg interesa, s obzirom da pravna forma ne bi morala automatski da znači da krivična dela nisu počinjena.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor