Sankcije zbog”nestalih beba”?!

0

Ignorantski odnos države prema evropskim zahtevima da reši problem nestanka beba iz porodilišta širom zemlje mogao bi da košta Srbiju ne samo uvođenja političkih sankcija, već i da njen status u Savetu Evrope dovede pod znak pitanja. Na tom problemu srpska vlast je već nanizala priličan broj ukora.

Među poslednjim, septembra prošle godine, privremenu rezoluciju u SE, sa zahtevom Beogradu da se hitno usvoji zakon koji bi roditeljima obezbedio informacije o sudbini dece, ali i pojedinačnu materijalnu nadoknadu.

Evropski apel da se u tom pravcu preduzmu “hitne mere” usledio je i pre mesec dana, a to pitanje će ponovo biti razmotreno u martu kada se inače navršava i pet godina od presude Evropskog suda za ljudska prava kojom Srbija mora da isplati Zorici Jovanović 10.000 evra odštete i da informacije o sudbini njenog novorođenčeta nestalog iz porodilišta u Ćupriji pre više od 30 godina. Rok za izvršenje presude koji Srbija nije ispoštovala bio je 9. oktobar 2014, a isti model bi trebalo da se primenjuje na ostale brojne slučajeve nestanaka beba.

Obavezu izvršavanja presuda iz Strazbura, Srbija ima prema članu 46 Evropske konvencije o ljudskim pravima, a u suprotnom joj preti kazna.

Ništa od komisije

Ministar policije Nebojša Stefanović je još u julu prošle godine obećao roditeljima koji sumnjaju da su im bebe otete, komisiju koja bi istražila te slučajeve, a činili predstavnici više ministarstava i tužilaštava. Predloženo je da oni utvrđuju plan i dinamiku prikupljanja činjenica u vezi s istragama i predlažu mere, ali do danas ta komisija nije formirana.

Upravo poslednja i najoštrija mera s kojom se Srbija može suočiti, prema rečima Ane Janković-Jovanović, pravnice Komiteta za ljudska prava (JUKOM), jeste suspenzija određenih prava u Savetu Evrope. Ona se, ipak, nada da do toga neće doći.

– U slučaju da država ne izvrši obaveze iz presude Evropskog suda za ljudska prava, Komitet ministara opominje državu, kao što je i do sada radio i to je blaži oblik. Potom donosi privremenu rezoluciju kao najteži vid osude, a kako u našem slučaju država ni to nije shvatila ozbiljno, Komitet ministara bi mogao da prosledi informacije u SE, što bi bili ozbiljni negativni bodovi koji bi mogli da dovedu u pitanje naš status unutar SE – kaže ona za “Vesti” i dodaje da su sankcije, pre svega političke prirode, zbog nepoštovanja obaveza.

Pitati i roditelje

– Treba insistirati da država ozbiljno shvati problem i da se ne bavi time kako da Zapadu prikaže da je nešto učinila, već da nađe rešenje. Ovo je sistemsko pitanje i mora da se radi u konsultacijama sa grupama roditelja i NVO – ukazuje Janković-Jovanov.

Da bi se pronašao adekvatan način za saznavanje svih relevantnih činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, kako ukazuje naša sagovornica, potrebna je saradnja više državnih institucija,

-To su ministarstva pravde, unutrašnjih poslova, zdravlja i državne uprave, kao i nevladin sektor i predstavnici roditelja nestale dece, a to je i sam Komitet ministara naglašavao. Međutim, u slučaju “nestalih beba”, te saradnje nema – kaže Janković- Jovanović.

Zakona ni na vidiku

Pred sudom Strazburu roditelji iz Srbije su pokrenuli još pet procesa, a taj međunarodni sud prema rečima Danila Ćurčića, pravnog savetnika Beogradske grupe roditelja nestalih beba, hoće da se taj problem što pre reši da ne bi došlo do njegovog zatrpavanja predmetima iz Srbije.

– Zakon koji traži EU je daleko od usvajanja jer je predlog zakona upućen u parlament u jesen 2016, ali je povučen s obrazloženjem da je posle izbora krajem juna 2017. formirana nova Vlada Srbije. Sada se ništa na tom planu ne dešava – pojašnjava ovaj advokat za “Vesti”.
Srbija očito odugovlači sa rešenjem, a Ćurčić objašnjava da formalno mogu da budu uvedene sankcije, ali se u praksi takva kazna ne izvršava.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor