Srbija, ravnopravnost i ljudska prava: Ponovo smo nakratko ostali bez Poverenice za zaštitu ravnopravnosti

0

Nakon što je voditelj televizije B92 pitao epidemiološkinju Dariju Kisić Tepavčević kako je odlučeno da „jedna dama” ode u Niš, tadašnje žarište korona virusa, na adresu Poverenice za ravnopravnost stigla je pritužba. Ali o njoj nema ko da odluči jer je Poverenici mandat istekao.

„Mi smo reagovale zato što je dosta seksizma i takvog odnosa prema ženama u medijima. Previše je da neko u 21. veku pita šta će žena na terenu”, kaže za BBC na srpskom Kosana Beker iz nevladine organizacije Femplac koja je podnela pritužbu Poverenici.

Međutim, ova organizacija je dobila obaveštenje u kome piše da će se postupak po pritužbi koju su podneli nastaviti tek „nakon izbora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti”.

Institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti obavlja samo tekuće operativne poslove sve dok Poverenik ne bude (re)izabran, kažu za BBC na srpskom iz te ustanove.

Femplac je sa pedeset drugih nevladinih organizacija potpisao pismo u kome izražavaju zabrinutost zbog „trenutnog nefunkcionisanja sistema zaštite od diskriminacije”.

Organizacije su izlazile zabrinutost zbog toga što je „institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti blokirana zbog propuštanja da se blagovremeno izabere novi poverenik”, piše u pismu.

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković istekao je mandat 27. maja 2020. godine.

Zašto je došlo do „blokade” rada Poverenika za ravnopravnost?

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavistan državni organ koji daje mišljenja i preporuke po pritužbama o diskriminaciji.

Istog dana kada je Poverenici Janković istekao mandat, ova institucija proslavila je deset godina postojanja.

Na svečanom obeležavanju desetogodišnjice, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković izjavila je da je „već pokrenula proces reizbora, odnosno izbora novog Poverenika”.

Međutim, taj proces biće završen tek nakon izbora, koji se održavaju 21. juna, i formiranja novog parlamenta.

„Zakonski rok u kome poslanički klubovi mogu da predlože kandidata za poverenika je tri meseca, tako da će ovog puta pravo da dopune predloge imati i neki poslanički klubovi iz novog saziva parlamenta”, rekla je Gojković.

Beker kaže da Femplac nije jedina organizacija koja je dobila obaveštenje da će se postupci po pritužbama nastaviti tek nakon izbora novog poverenika za ravnopravnost.

Zbog toga su pozvali „sve relevantne aktere da odmah po konstituisanju Narodne skupštine hitno pokrenu postupak izbora novog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti”.

Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, Poverenika ili Poverenicu bira Skupština Srbije u roku od tri meseca od dana prestanka mandata, a na predlog Odbora za ustavna pitanja.

Rok još nije istekao – zašto su nevladine organizacije zabrinute?

„Ovo nije prvi put da Poverenici ističe mandat. Neveni Petrušić, prethodnoj Poverenici, istekao je mandat 13. maja 2015. godine. I tada smo imali ‘prazan prostor’ od oko dve nedelje bez Poverenika”, objašnjava pravnica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM).

Volonterska nevladina organizacija JUKOM jedna je od potpisnica pisma u kome se izražava zabrinutost zbog načina izbora Poverenika za ravnopravnost.

„Pitanje je kako smo došli u situaciju da postoji vremenski period od tri meseca bez Poverenika”, ističe Vasić.

Kaže da je rešenje u promeni Zakona o zabrani diskriminacije koji reguliše izbor Poverenika.

„Rešenje je u eventualnom pokretanju postupka za izbor novog pre nego što istekne mandat aktuelnom Povereniku, kao i u određivanju zamenika Poverenika koji bi ovu funkciju mogli obavljati u periodu kada je iz bilo kog pravnog ili faktičkog razloga Poverenik za to sprečen”, kaže.

Ona podseća da je predlog navedenih izmena Zakona o zabrani diskriminacije podnet Skupštini Srbije, ali se o njemu nije raspravljalo.

Kako funkcioniše institucija kada nema Poverenika ili Poverenice?

Povereniku za ravnopravnost možete podneti pritužbu, ali rešenje možete očekivati tek nakon što Skupština izabere novog Poverenika ili Poverenicu.

„Isto se odnosi na izdavanje dokumenata, mišljenja, rešenja i drugih akata”, kažu iz stručne službe te institucije.

I u stručnoj službi veruju da će izmene Zakona o diskriminaciji pomoći da do iste situacije ne dođe kada sledećem Povereniku istekne mandat.

„Izmenama postojećeg Zakona o zabrani diskriminacije ispravljena je pravna praznina tako što je predviđeno da postojeći Poverenik/ca obavlja funkciju do izbora novog. Međutim, zbog proglašenja vanrednog stanja izmene nisu ušle u skupštinsku proceduru”, kažu.

Milena Vasić iz JUKOM-a podseća da je Srbija obavezna da izmeni Zakon o zabrani diskriminacije i zbog pristupanja Evropskoj uniji.

„Naučena lekcija”?

„Najopasnije je to što će nakon izbora biti potrebno vremena da se konstituiše Narodna skupština, izaberu odbori, pa se tek onda razmatra izbor Poverenika”, kaže Beker.

Dodaje da to znači da će ljudi „sigurno dva meseca, a možda i duže, ostali bez zaštite jer sistem ne funkcioniše”.

„Vi možete da se obratite sudu zbog diskriminacije, ali taj proces je skuplji i zahteva više vremena u poređenju sa procesom kod Poverenika koji je besplatan i prilično jednostavan”, kaže.

I Beker podseća da se i pre pet godina čekalo na izbor nove Poverenice.

„Stvarno je tužno što nam to nije poslužilo da naučimo lekciju. Nadamo se da ovog puta hoćemo”.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.