Srpska Uprava carina zaplenila “opasne” knjige!

0

Uprava carina je tokom završenog vikenda na graničnom prelazu Horgoš zaplenila 25 knjiga koje su ocenjene kao propaganda protiv Srbije. Uprava Carina zaplenila “opasne” knjige

Reč je o knjigama na albanskom jeziku, a pošto carinici nisu mogli da utvrde ko im je vlasnik, podneta je prekršajna prijava protiv vozača autobusa. Ko i po kom kriterijumu procenjuje koja štampana izdanja mogu da pređu granicu?

Osam knjiga o navodnom srpskom teroru nad Albancima i 17 o pripadniku OVK Agimu Zeneliju pronađenih u autobusu Beč-Prizren uperene su protiv Srbije, tvrde u Upravi carina.

“Uprava carina je dužna da se brine o bezbednosti države Srbije, dovoljno je da pronađemo nešto što potencijalno može da bude opasnost za našu zemlju, mi smo dužni da takav materijal predamo, nismo mi kompetentni da odlučujemo da li je to upereno protiv nas, ali takve slučajeve predajemo drugim institucijama kao što je u ovom slučaju MUP”, kaže Rade Knežević, načelnik odeljenja za upravljanje rizikom Uprave carina.

Iako sada priznaju da nemaju ingerencije da određuju podobnost knjiga, već tvrde da su zaplenjene samo zato što se nije moglo utvrditi čije su, u saopštenju koje su objavili jasno kažu da su “sprečili pokušaj krijumčarenja 25 knjiga propagandnog sadržaja protiv države Srbije”.

Filip David: Carina kao cenzor

Ističuči da je protiv govora mržnje, ali diskriminacije i voluntarizma, književnik Filip David tvrdi da se radi o opasnom presedanu.

“Ovaj slučaj je dosta čudan ako ne apsurdan, jer carina uzima ulogu neke vrste cenzora, na osnovu čega, niti je knjiga pročitana, samo na osnovu naslova. Dolazimo u opasnu situaciju da kada stignu novine iz druguh sredina na osnovu nekih naslova oni mogu da zabrane uvoz novina, ubrzo posle toga moze doći zabrana beletristike ako se carini ne dopada naslov čak i nepročitane knjige”, kaže David.

Srbija nije jedina zemlja u kojoj su carinici oduzimali knjige koje im se ne sviđaju, a Milan Antonijević iz Jukoma kaže da je u slučaju sudskih postupaka Evropski sud za ljudska prava štitio pravo na slobodu izražavanja i poništavao zabrane i zaplene.

On tvrdi da carinik ne sme da procenjuje šta je podobno da uđe u zemlju: “To je nešto što može biti predmet određenog sudskog postupka, ne možete na ovakav način procenjivati sadržinu knjige. To se kosi i sa slobodom izražavanja”.

U Ministarstvu kulture i informisanja rekli su za N1 da ne postoje kriterijumi za zabranu knjiga, dok su u Ministarstvu unutrašnjih poslova ignorisali pitanja: ko će utvrditi da li su knjige uperene protiv Srbije, po kojim kriterijumima se to utvrđuje i na osnovu kog zakona.

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.