Šta znači pravda iz Strazbura u Srbiji?

0

Kada iskoriste sva pravna sredstva u Srbiji, neki pravdu traže u Strazburu. Srbija se po broju predstavki izjavljenih protiv nje Evropskom sudu za ljudska prava nalazi na 12 mestu od 47 zemalja, kažu u Državnom pravobranilaštvu, ističući da je broj predmeta manji nego prethodnih godina. Navode da je trenutno u radu tog suda oko 1. 000 predstavki protiv Srbije. Najviše se, kažu, žalimo zbog nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka i postupaka pred upravnim organima i neizvršavanja domaćih odluka protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom.

Potražiću pravdu u Strazburu, često čujemo od onih koji smatraju da je u Srbiji nisu dobili. To je slučaj i nekih porodica koje su najbliže izgubile u saobraćajnim nesrećama, a nezadovoljne su presudama. Jedan od njih je i Marinko Pavlović. Smatra da je za izgubljeni život njegove supruge kazna blaga.

“Osuđen je na šest meseci zatvora, uslovno na dve godine. Ne mogu da se pomirim sa velikom nepravdom koja je pričinjena u sudu prema meni i mojoj porodici”, kaže Marinko Pavlović.

Neki kažu da i pored pravde koju su dobili u Strazburu, u Srbiji i dalje trpe nepravdu. Zorici Jovanović ni posle više od 30 godina država nije odgovorila šta se dogodilo s njenim sinom kojeg je poslednji put videla u porodilištu kada su joj saopštili da je preminuo.

Evropski sud za ljudska prava presudio je u njenu korist 2013. i naložio Srbiji da u roku od godinu dana, između ostalog, uspostavi mehanizam koji bi trebalo da omogući da se utvrdi šta se desilo sa Zoričinom, ali i drugim bebama koje su, kako tvrde stotine roditelja, iz bolnica nestajale sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina posle navodne smrti.

“Posle presude jedino što se dogodilo to je što su oni meni isplatili novčana sredstva, a za dalje sve je još uvek na nuli, na mrtvoj tački, nepokrenuto. Ono što ja želim, to je da se donese zakon i da se vidi šta je urađeno s tom decom”, govori Zorica Jovanović.

Iako je kao potpisnica Konvencije o ljudskim pravima dužna da se povinuje presudama iz Strazbura, Srbija ih sprovodi selektivno, ocenjuju u Komitetu pravnika za ljudska prava. Komitet ministara saveta Evrope može da vrši pritisak na državu koja ne izvršava presude donoseći odluke ili rezolucije.

“Krajni efekat svega toga često ne bude takav da te presude i budu izvršene. Postoje negativni poeni koje država prima usled toga, ali mislim da je najveći negativni poen upravo taj što smo mi na putu evropskih integracija i što je veliko pitanje da li ćemo ovakvim postupanjem na kraju dostići taj nivo ljudskih prava koji je neophodan”, kaže Ana Janković iz Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM.

Zbog nesprovedenih presuda i odluka nismo imali većih problema, kažu u Državnom pravobranilaštvu i dodaju da je Srbija od 404 presude i odluke o prijateljskom poravnjanju, izvršila 273.

“Do sada nismo imali oštrije posledice osim poziva Komiteta ministara da Republika Srbija u hitnom roku izvrši neku konkretnu meru. Nedostatak budžetskih sredstava tokom 2014. i 2015. godine je bio razlog zašto smo u određenom broju predmeta kasnili sa izvršenjem presuda i odluka Evropskog suda, u svakom od tih predmeta je tokom 2016. izvršena isplata naknade”, kaže Nataša Plavšić iz Državnog pravobranilaštva.

U Državnom pravobranilaštvu ističu da je prošle godine Evropski sud za ljudska prava od 1286 razmotrenih predstavki izjavljenih protiv Srbije, odbacio njih 1220.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor