Ta teška, strana reč i – posao

0

Od promene vlasti 2012.onbudsman, ali i druge nezavisne institucije, poput poverenika Rodoljuba Šabića, „staju na žulj“ vladajućoj strukturi, a slučaj „Savamala“ i sporno rušenje objekata usred noći srušio je saradnju i otvorio svojevrsni rat. U takvim okolnostima prošle sedmice izabran je novi ombudsman Zoran Pašalić

Srbija je prvog ombudsmana dobila pre 10 godina, a u dva mandata za funkciju koja treba da štiti građane u ostvarenju njihovih prava bio je izabran Saša Janković- i taman kada smo naučili da bez većih poteškoća izgovorimo ombudsman, desio se preokret. Saša Janković je februara 2017, nekoliko meseci pre isteka mandata podneo ostavku kako bi se kandidovao za predsednika države. Na izborima je osvojio oko 16 odsto glasova, a sada ga, što bi rekao bivši predsednik države Boris Tadić, gledamo „u nekom drugom filmu“. Janković je osnovao Pokret slobodnih građana i postao politički izrazito opoziciono angažovan.

Upravo je politički angažman to što je aktuelna vlast zamerala Saši Jankoviću jer se, kako tvrde,time bavio i dok je zvanično bio zaštitnik građana, a ombudsmanu je politički aktivizam i zakonom zabranjen. Spočitavaju mu da je bio zaštitnik samog sebe, a ne građana. Kažu i da je „više vodio računa o svom psu nego o građanima“. Glasnogovornici vladajućih stranaka poručuju i da će posle Jankovića svako tu funkciju obavljati bolje od njega.

Od promene vlasti 2012.ombudsman, ali i druge nezavisne institucije, poput poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabića, „staju na žulj“ vladajućoj strukturi, a „slučaj Savamala“ i sporno rušenje objekata usred noći srušio je i saradnju i započeo svojevrsni rat. Umesto da država i nezavisni organi budu na istoj strani, na strani građana, stvara se neprijateljstvo i atmosfera sukoba, uz međusobne optužbe. Evropska unija i međunarodni faktori nisu zauzimali stranu, ali su jasno poručili da se očekuju odgovori o noćnom rušenju u Savamali. Zvaničnih odgovora, ni posle više od godinu dana, još nema.

Od podnošenja ostavke Saše Jankovića i njegovog zvaničnog prelaska na obalu politike, dužnost zaštitnika građana pet meseci obavljao je njegov dotadašnji zamenik i prezimenjak Miloš Janković, koji je nastavio u sličnom maniru i tonu, ukazujući na iste probleme. Pojedine nevladine organizacije, kao i opozicione stranke, predlagale su da on i ostane na toj dužnosti, vlast se s tim nije složila.

IZBOR: Nakon burne rasprave i žustrog osporavanja i kritika opozicije u Skupštini Srbije, novi zaštitnik građana je prošle nedelje postao Zoran Pašalić. On na funkciju ombudsmana dolazi sa mesta predsednika Apelacionog prekršajnog suda. U nizu kritika opozicije na račun ombudsmana izdvaja se to da je pravni fakultet studirao 13 godina, sa prosečnom ocenom 6,7, a zameraju mu i to što je bio povezivan sa upravama dva rivalska sportska društva Partizan i Crvena zvezda. Pokret Dveri ukazao je i na slučaj kada se deset žena iz čačanskog suda požalilo na to da ih je jedan sudija seksualno uznemiravao, a kako su  naveli, Pašalić sa čela Apelacionog suda na to nije blagovremeno reagovao, pa je slučaj zastareo.

Dok ga opozicija naziva preletačevićem i smatra da je i sama dužina studiranja dovoljna za eliminaciju, vladajuća SNS poručuje da on treba da bude „zaštitnik građana, a ne student generacije“. Povezanost sa dva suparnička kluba ocenjuju kao pozitivnu jer time dokazuje da je blizak i sa jednima i sa drugima bez obzira na razlike.

Sve ove kontroverze zaintrigirale su i novinare, pa je odmah po polaganju zakletve novi ombudsman bio „bombardovan“ najrazličitijim pitanjima. Poručio je da će se truditi da deluje u skladu sa floskulom koju je izrekao Aleksis de Tokvil, da je „Ustav ledena voda koja hladi političku moć“. Povodom kritika opozicije zbog produženog studiranja Pašalić je rekao da su te godine vezane za njegov rad. Nije bio voljan da komentariše svog prethodnika Sašu Jankovića jer je, kako kaže, Janković sada političar, a on zaštitnik koji ne sme da daje političke izjave.

„Kontinuitet mora da postoji, kao i u svakoj funkciji koja se obavlja, preuzimate predmete. Prvo što mi je posao je da pogledam i vidim da li su ti predmeti u skladu sa onim što zakon predviđa, da li su završeni u rokovima. Ako jesu, prvi ću se radovati, ako ne, požurićemo da rešimo“, kazao je on.

Jedno od škakljivih pitanja bilo je ono u vezi sa Savamalom, a ombudsman je rekao da mu treba malo vremena da pogleda predmet, ali je istakao da će raditi kao i dosada. „Nikada se ni jedan predmet nije izdvajao u institucijama u kojima sam radio. Svaki ima svoju težinu. Za nekoga ko je uložio žalbu ili je nešto napisao zaštitniku, njegov predmet je važniji nego bilo koji drugi. Svi će se predmeti gledati sa podjednakom težinom“ rekao je Pašalić.

Od poslanika SNS Vladimira Đukanovića stiglo je tokom skupštinske rasprave pitanje da li će promeniti članove kabineta, a novi ombudsman ne odgovara ishitreno.

„Moram da upoznam ljude, da sagledam njihove mogućnosti. Siguran sam da na taj broj predmeta koji oni svake godine rešavaju i broj zaposlenih nije lako izaći na kraj. Sve što bude ubuduće, obratiću se javnosti i javnost će to moći vrlo pomno da prati“ kazao je Pašalić.

Tačka na jotu, bar u prvoj sedmici mandata, jeste izjava novog ombudsmana kako je „njegov cilj i plan da radi na afirmaciji i depersonalizaciji institucije, na njenoj jasnijoj vidljivosti i prepoznatljivosti u društvu, pre svega kao nacionalne nezavisne institucije u zaštiti ljudskih prava“.

PODRŠKA UZ OPREZ: Nevladine organizacije od novog zaštitnika očekuju nastavak saradnje sa tom institucijom i zajedničku borbu za zaštitu prava građana.

„To je prvi kroak gde ćemo videti iskrenu spremnost da se nastavi sa onim što je proteklih 10 godina rađeno u toj instituciji. Govorimo o brojnim preporukama, govorimo o tome da su se zaštitnik građana i njegov tim veoma hrabro upuštali u teme koje su bile iz oblasti zaštitnika građana, a naišle su na protivljanje državnih organa u svim postupcima koje smo kasnije videli“, kaže za Novi magazin direktor Yucoma Milan Antonijević.

On je zadovoljan time kako je protekao izbor zaštitnika građana u parlamentu.

„Sam izbor u Narodnoj skupštini je nešto na šta možemo staviti mnogo znakova pitanja, a naročito kada je reč o A statusu koji ova institucija ima pred Ujedinjenim nacijama, a koji je zaslužila proteklih 10 godina. Sama činjenica da nije postojao širi konsenzus političkih stranaka, sa sjedne strane, kao i da je to bio predlog koji je došao samo sa jedne političke strane, govore o tome i može u budućnosti ugroziti ovaj A status. Organizacije civilnog društva koje su predlagale, davale smernice za samu javnu raspravu o zaštitniku nisu bile dovoljno saslušane. To je pokazatelj da se brzalo sa ovim izborom i da se nije posvetilo dovoljno pažnje standardima koji postoje u Ujedinjenim nacijama i Savetu Evrope“, ukazuje i u isto vreme upozorava Antonijević.

Ipak, samom kandidatu daje šansu da radom opovrgne sve sumnje i ne želi unapred da ga kritikuje.

„Sam rad kandidata će pokazati da li ima volje da se nastavi sa pritiskom na državne organe da sprovode zakone i budu na strani građana. Ako broj građana koji se obraća ombudsmanu bude nastavio da raste, onda će to biti znak da je institucija očuvana“, smatra Antonijević.

Šefica pregovaračkog tima Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević za Novi magazin ocenjuje da izbor novog ombudsmana velika i važna stvar za proces evropskih integracija. Novom zaštitniku građana upućuje i poziv na saradnju i zajednički rad.

„Odmah ćemo probati da u pregovarački proces uključimo novog ombudsmana i kancelariju ombudsmana koja je dosada učestvovala vrlo aktivno“, kaže Miščević.

I dodaje da saradnja pregovaračkog tima sa prethodnim ombudsmanom, kao i sa njegovim saradnicima iz kabineta, ni u jednom momentu nije prestajala.

BIOGRAFIJA

Iz biografije novog ombudsmana: Zoran Pašalić rođen je 1958.godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1992.godine a pravosudni ispit položio 1955. Za sudiju Gradskog sudije za prekršaje grada Beograda imenovan je u martu 2003.godine. avgusta 2008.godine imenovan je za vršioca dužnosti starešine, a u decembru te godine za starešinu Gradskog sudije za prekršaje grada Beograda. Završioca funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda imenovan je početkom 2010.godine, a za predsednika u oktobru 2013. Od naredne godine predsednik je Prekršajnog apelacionog suda. Krajem 2009.doneo je presudu po kojoj su tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković i predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić kažnjeni sa po 40.000 dinara zbog ispijanja šampanjca posle utakmice Srbija-Rumunija. Ističe da je član Udruženja sudija za prekršaje od 2004.godine, a Glavnog odbora udruženja od 2005.godine. Predsednik Udruženja sudije za prekršaje je od januara 2008.godine. Član je Upravnog odbora Pravosudne akademije od juna 2010.godine. U julu 2017. Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i Pokret socijalsita predložili su ga Odboru Skupštine Srbije za novog zaštitnika građana.

PRITUŽBE GRAĐANA

U izveštaju zaštitnika građana za 2016.godinu navedeno je da se za pomoć toj instituciji obratilo 20.000 građana, što je za trećinu više od dotadašnjeg godišnjeg proseka. Trećina svih obraćanja odnosila su se na lošu upravu, pre svega na neblagovremen I neažuran rad administracije, nemaran odnos prema poslu I pogrešnu primenu propisa

ZAKLETVA

U tekstu zakletve zaštitnika građana navodi se: “Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno I nezavisno, u skladu sa Ustavom I zakonom I da ću savesno raditi na zaštiti I unapređenju ljudskih prava I sloboda”.

Share.

Ostavite odgovor