Ustavna reforma pravosuđa, korak napred ili nazad

0

Ispunjavaju li nova rešenja u Nacrtu izmena Ustava u delu o pravosuđu, koje je predstavilo Ministarstvo pravde, kriterijume iz poglavlja 23. u pregovorima o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji koje se odnos na pravosuđe? U prvim reakcijama struke navodi se da će i pored dobrih predloga, nova rešenja dramatično unazaditi položaj pravosuđa u Srbiji. Predstavnici vlasti pak, smatraju da su iznete kritike isuviše ishitrene i da treba čuti i druga mišljenja.

Sudije i tužioce više neće birati Skupština Srbije kao do sada, već Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaca, osim Vrhovnog javnog tužioca koga će birati Narodna skupština, na pet godina, na predlog Visokog saveta tužilaca.

Eliminisanje uticaja politike na izbor sudija i tužilaca je suština ustavnih promena koje Srbija treba da sprovede zbog usklađivanja sa standardima Evropske unije o nezavisnosti sudstva. No, da li predložena rešenja to garantuju?

Napravili smo kao i obično pogoršanje onog što postoji: Vida Petrović Škero

Napravili smo kao i obično pogoršanje onog što postoji: Vida Petrović Škero

„Mi imamo, što je i samo Ministarstvo pravde reklo, mišljenje Venecijanske komisije (Saveta Evrope koja se bavi kvalitetom ustavnih rešenja), koje je dato 2007. godine u vezi tada važećeg Ustava, i u kome je rečeno šta sve nije u redu. Mi potpuno mimo toga idemo korak unazad u odnosu na evropske standarde i to kako ćemo urediti sudsku vlast“, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije.

Prema predloženom Nacrtu izmena Ustava donetog 2006. godine, nakon referenduma, Skupština Srbije će zadržati nadzor nad izborom dela članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca koji dolaze iz grupe pravnih stručnjaka. Predstavnici izvršne vlasti više neće biti članovi tih tela, osim ministra pravde koji će ostati član Državnog veća tužilaca, koje postaje Visoki savet tužilaca. Sudije i predsednike svih sudova biraće i razrešavati Visoki savet sudstva s tim što se predsednik tog tela bira među članovima koji nisu sudije. A jedna od izmena predviđa da sudije osnovnih sudova mogu biti birani samo iz redova polaznika Pravosudne akademije.

Napravili smo kao i obično pogoršanje onog što postoji, kaže Vida Petrović Škero. Imamo problem, navodi ona, koji ukazuje da niko nije želeo da imamo stvarno nezavisna tela, ni Visoki savet sudstva ni Visoki savet tužilaca.

„Niti se želelo da se postigne ono što predstavlja evropski standard a to je da većinu u takvim telima moraju da čine sudije, odnosno tužioci. Imate organ u kome je samo pet sudija i pet eminentnih pravnika. Po predloženom ustavnom rešenju predsednik tog organa (VSS) biće neko ko nije sudija. A šta se dešava kada imamo jednak broj glasova? Onda će biti onakva odluka kako je glasao predsednik tog tela, a koji ne može biti iz reda sudija, što faktički znači da imamo manjinu“, objašnjava Petrović Škero.

Osim toga, ona dodaje da izbori sudija neće biti vezani za stvarni kvalitet nego će ići preko Pravosudne akademije koja je u nadležnosti Ministarstva pravde.

Srbija je u julu 2016. godine otvorila Poglavlja 23. i 24. koja se tiču pravosuđa, pravde, slobode i bezbednosti.

Rezolucijom Evropskog parlamenta o Srbiji, iz juna prošle godine u kojoj je navedeno da “nezavisnost sudstva nije sprovedena na delu“, zahtevalo se da vlasti u Beogradu obezbede evropske norme u pravosuđu i “smanje politički upliv na biranje i postavljanje sudija i tužilaca”.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević ocenila je za beogradske medije da će, i pored toga što postoje određene dobre stvari, nova rešenja u Nacrtu izmena Ustava dramatično unazaditi položaj pravosuđa u Srbiji. Kao vrlo problematično ona je navela ovlašćenje ministra pravde da pokreće disciplinski postupak protiv sudija što je do sadamogao samo disciplinski tužilac, zatim broj sudija i način odlučivanja u VSS, a kritikovala je i predlog da sudije, u okviru preuređenja sudskog sistema, bez svoje volje mogu biti premeštene.

U Ministarstvu pravde, na pitanje kako komentarišu ove kritike, rečeno nam je da su na svojoj internet prezentaciji postavili i obrazloženje objavljenih amandmana. Ministarstvo je pokrenulo javnu raspravu o Radnom tekstu izmena Ustava kako bi svi zainteresovani mogli da dostave mišljenja, kritike i sugestije, a u cilju da što kvalitetniji Nacrt izmena Ustava bude poslat Venecijanskoj komisiji po završetku javne rasprave koja će trajati do 8. marta, navedeno je u saopštenju Ministarstva pravde koje je dostavljeno RSE putem mejla.

A Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke i član skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu kaže za RSE da su predloženim izmenama obuhvaćene sve obaveze Srbije iz Poglavlja 23. i da su ocene u kojima su iznete kritike isuviše ishitrene. Treba čuti i druga mišljenja, a o izmenama Ustava treba da se izjasne i ljudi koji nisu sudije i tužioci, poput pravnih stručnjaka, smatra Martinović.

„Situacija u pravosuđu je daleko, daleko bolja nego što je bila pre reforme iz 2008. i 2009. godine (reforma koja je ozbiljno osporavana i kritikovana, prim.aut.). Gospođa Boljević ima pravo na svoje mišljenje, ali ona bi trebalo da se seti, ako misli da će ovo da unazadi srpsko pravosuđe, upravo svog ličnog primera u vreme kada je vršena reforma pravosuđa 2009. ona je ostala bez posla a sada je, koliko znam, sudija Apelacionog suda“, kaže Martinović.

On navodi da se vodilo računa da u funkcionisanju pravosuđa, s jedne strane bude zadovoljen princip nezavisnosti, ali sa druge strane da bude zastupljen i princip odgovornosti sudija i tužilaca za njihov rad.

Udruženje tužilaca Srbije, Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava-YUCOM saopštili su da izneta ustavna rešenja ne samo da ne garantuju proces depolitizacije, već bi se „politički uticaj relocirao iz Narodne skupštine i Vlade u Visoki savet tužilaca, a smanjenjem broja ljudi koji odlučuju o izboru, razrešenju i položaju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izvršila bi se jača koncentracija političke moći. Umnožavanje političkog uticaja vršilo bi se uvođenjem obaveznog kadrovskog filtera – institucije za obuku sudija i tužilaca.“

Kontrola i zakonodavne vlasti: Milan Antonijević

Kontrola i zakonodavne vlasti: Milan Antonijević

Podela vlasti nije nešto što provejava iz ovakve radne verzije već se stavlja ponovo mogućnost kontrole ne samo izvršne nego i zakonodavne vlasti kroz određene mehanizme, kaže za RSE Milan Antonijević iz YUKOM-a.

„Ova dva tela (Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca) koja čine kostur i srž nezavisnosti ne dobijaju pun kapacitet, znači ne prepušta se samim sudijama i tužiocima da u velikoj meri odlučuju o pitanjima i njihove disciplinske odgovornosti i izbora i nekih drugih, već se i dalje ostaje pri toj kontroli druge dve grane vlasti. Kada imate disbalans, kada imate mnogo jaču izvršnu vlast od druge dve grane vlasti, onda se u takvoj državi ne odlučuje za ovakvo rešenje. To će verujem imati i drugi eksperti iz Saveta Evrope u vidu“, kaže Antonijević.

U ovim organizacijama se nadaju da će objavljivanje teksta izmena Ustava pokrenuti stvarnu i suštinsku javnu raspravu između predstavnika vlasti, struke i nevladinog sektora. Ministarstvo pravde pozvalo je javnost da učestvuje u javnoj raspravi koje biti održane u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu krajem februara i početkom marta, a zainteresovani mogu i pisanim i elektronskim putem da dostave svoja mišljenja.

Podsetimo, krajem oktobra prošle godine, Udruženja sudija, tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika i druge strukovne organizacije prekinuli su učešće u konsultаcijаmа u vezi sа izmenаmа Ustаvа zbog, kako su naveli, zаnemаrivаnja osnovne teme, nezavisnosti pravosuđa.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor