Za koga igra Ustavni sud?

0

Prva pravna tema od uvođenja vanrednog stanja bila je da li je na ustavan način proglašeno vanredno stanje.

Jukom je jedan od retkih koji je odgovorio da postoji pravna mogućnost, ali i da ne opravdavamo takvu primenu pravila.

Kada pitanje postane vrednosno, onda odgovor zavisi od nadležnog tumača i njegovog vrednosnog određenja.

Pravila su takva da mogu da se tumače na različite načine. Za one koje se sećaju, isti Poslovnik Narodne skupštine čitale su i primenjivale Nataša Mićić i Maja Gojković.

Ipak, kod ove prve se nije dešavalo da se ne raspravi budžet, a ni da se podnose i raspravljaju besmisleni brojni amandmani kako bi se „pojelo vreme“ za raspravu o suštini.

Prva je redovno kažnjavala Šešelja i „ispratila“ ga iz Narodne skupštine, a ova druga nije onemogućila njegovo vraćanje u nju. Nataša Mićić je bila polivana, Maja Gojković udarana. Najveći udarac je ipak primila Maja, kada je počeo bojkot parlamenta.

Da je predsednica Narodne skupštine poklekla odavno, videlo se i kod uvođenja vanrednog stanja jer – Nataša Mićić je stala pred govornicu i obrazložila uvođenje vanrednog stanja, dok je Maja Gojković stajala pored Predsednika Republike, bez ijedne reči.

Sudije Ustavnog suda su za ovakvo ponašanje jedino zatražile jedan papir Maji Gojković, kada se – na neki način – ispitivalo da li je učestvovala u gaženju Ustava.

To je papir kojim obaveštava predsednika Republike i Predsednika Vlade o njenom mišljenju da Skupština nije u mogućnosti da se sastane. To je papir na koji je morala da „klekne“, da se „ne isprlja“.

Dakle, mišljenje Maje Gojković dovoljno je da se suspenduje demokratska kontrola u vreme vanrednog stanja.

To da Ustavni sud deli mišljenje, dakle i vrednosti Maje Gojković, moglo je da se zaključi još od nedavnog saopštenja Ustavnog suda da – Ustavni sud radi ako prima podneske građana.

Da svoj rad Ustavni sud javno svodi na puku formu, govori i da je saopštenje usledilo kao odgovor na javnu kritiku da Ustavni sud Republike Srbije ne radi za vreme vanrednog stanja, dok susedni ustavni sudovi uveliko odlučuju o ustavnosti mera.

Takav Ustavni sud, u kome je predsednica sudija čije ime ne zna 95 posto građana, a ni 80 posto pravnika, može u obrazloženju istog rešenja da izjavi da ne može da ocenjuje organizacione mogućnosti Narodne skupštine da se sastane bez odlaganja i da to zavisi isključivo od mišljenja Maje Gojković, a da zna kakvi su kapaciteti zdravstvenog sistema, zdravstvena kultura građana, mentalitet, starosna struktura nacije.

Takav Ustavni sud može u istom rešenju da govori o posledicama širenja zarazne bolesti u Španiji, Francuskoj i Italiji, ali ne i o tome da li je postojala demokratska kontrola vlasti u tim ili drugim zemljama.

Dakle, pitanje kako će se primenjivati određeno pravilo je i vrednosno. Ustavna pravila su tako postavljena da može da ih primeni i ova i ona vlast.

To je razlog zašto ustavi mnogih zemalja dugo traju. Nijedan sud neće uneti demokratiju u Narodnu skupštinu.

Ipak, ostaje uloga Ustavnog suda u zaštiti ljudskih prava, gde je malo teže ostati u domenu formalističkog i gde Ustavni sud Srbije ipak nema poslednju reč.

Kao tekovina uništenog demokratskog potencijala Srbije, ostalo je članstvo u Savetu Evrope i kontrola Evropskog suda za ljudska prava. Upravo ta „vezanost“ Ustavnog suda standardima u polju zaštite ljudskih prava je i odgovor na pitanje kako smo brzo odgovorili na inicijativu o ustavnosti uvođenja vanrednog stanja pred izbore, ali ne i o ustavnosti mera kojim odstupamo od ljudskih prava.

Time je Ustavni sud postao instrument izborne kampanje.

Ustavni sud Republike Srbije dao je gol za vlast pred izbore, zahvaljujući pogrešnoj proceni odbrane, i potvrdio ocene Freedom house – da je Srbija izgubila status delimično konsolidovane demokratije i spuštena u kategoriju hibridnih režima.

Autorka je direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom

Izvor

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.