Zamerke iz Haga i oštar odgovor

0

Haški tribunal ocenjuje da Srbija ne sarađuje u potpunosti sa ovim sudom, a srpske vlasti su neuobičajeno oštro odgovorile na to. Premijerka Brnabić je ocenila „kako Haški sud uopšte nije doprineo pomirenju u regionu“.

Predsednik Haškog suda Karmel Ađijus, a nešto kasnije i glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc, boravili su u zvaničnoj poseti Beogradu. To su bile poslednje posete haških zvaničnika uoči podnošenja izveštaja Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) i skorašnjeg zatvaranja tog suda. Iako u zvaničnom saopštenju Haškog tribunala nakon posete Beogradu stoji da je ona „bila uspešna“, to ipak nije moglo sakriti neka neslaganja koja su se mogla čuti u Srbiji. Saopštenje dalje kaže kako je posetu predsednika tog suda Karmela Ađijusa obeležio „iskren i otvoren dijalog“ o temama iz domena rada Tribunala, kao i o „regionalnoj saradnji u krivičnom progonu ratnih zločina pred domaćim sudovima“. I pored ocena o uspešnosti posete, Karmel Ađijus je upozorio kako Srbija ne sarađuje oko izručenja dvoje radikala, Vjerice Radete i Petra Jojića, optuženih za nepoštovanje tog suda, i da je to razlog za zabrinutost; treći optuženi radikal Jovo Ostojić je u međuvremenu preminuo.

Srpske vlasti su sa svoje strane prilično oštro odgovorile na zamerke iz Haga. Kao i uvek u sličnim situacijama najumivenije izjave su stigle iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, odakle je samo napomenuto kako se razgovaralo o vraćanju dokumentacije koja je prosleđena Tribunalu, i o lošem tretmanu srpskih haških osuđenika u zatvorima; to se pre svega odnosi na tretman srpskih zatvorenika u zatvorima u Estoniji. Najavljeno je i moguće osnivanje informativnog centra Haškog tribunala u Srbiji. Ali, sa druge strane, ostali visoki srpski zvaničnici nisu zvučali baš tako pomirljivo.

Ana Brnabic (picture-alliance/PIXSELL/S.Ilic)Ana Brnabić

Možda je najoštrija izjava stigla od srpskog premijera Ane Brnabić, koja je najpre rekla kako i ona ima štošta da zameri Tribunalu, i ocenila „kako Haški sud uopšte nije doprineo pomirenju u regionu“. Svako će te izjave videti na svoj način, ali ostaje činjenica da su srpske vlasti procenile da im ovakva retorika neće naneti previše štete na Zapadu, i da naravno može dobro doći u vreme predstojećih izbora.

Nastavak radikalske politike

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, kaže za DW kako je izjava premijera jedna „opasna ocena, i da očito dolazi od nekog ko se ne razume ni u sam proces suđenja, tako ni u funkcionisanje međunarodnog suda za ratne zločine. Ta izjava samo učvršćuje već postojeću mantru i stereotipe kako je Haški sud naneo više zla nego dobra, kako se tamo samo sudi Srbima, i kako je to politički sud“. A za primedbe koje su stigle iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je govorio o vraćanju dokumentacije, i tretmanu srpskih zatvorenika, Popović kaže kako je „to već nastavak, da tako kažem, radikalske politike prema Haškom sudu, i uopšte prema celom tom procesu suočavanja sa prošlošću. To je nekakav politikantski zahtev i dnevno-politička izjava kojima u ovom kontekstu nema mesta. Nije tu svakako reč ni o kakvom humanizmu, ni o brizi za nečije zdravlje, već je u pitanju čista politika”.

Izjava premijera Ane Brbabić je prilično oštra, i vidljivo je iz njenog tona da dolazi od nekog ko nije iz sveta politike, ocenjuje za DW Milan Antonijević, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM). „Ovde govorimo o efektima Tribunala, govorimo o svedočenjima, govorimo kakva je kampanja vođena protiv Haga u Srbiji i drugim zemljama regiona. Postoje neke možda sporne odluke Tribunala u poslednjih nekoliko godina, ali one zaista ne mogu da bace senku na sve ono što je izvedeno pred tim sudom, na ogroman broj presuda, i veliki broj dokaza koje smo tamo videli i čuli“.

Srbija ne ispunjava obaveze

Ocene čelnika Haškog suda kako Srbija ne sarađuje u potpunosti su apsolutno tačne i opravdane, smatra Dragan Popović. „Postoji nalog Tribunala da dvoje poslanika radikala moraju da se jave tom sudu, postoji domaći zakon o saradnji sa Haškim sudom, i tu nema nikakve dileme”. A izjavu ministra pravde Nele Kuburović, koja ističe kako oni ne mogu biti izručeni, jer domaći sud kaže da za to „nema pravnog osnova“, Popović vidi kao nerazumljivu: „Neizručenje tih ljudi ne samo da krši naše međunarodne obaveze, već i domaće zakonodavstvo. Mi stoga moramo da ispunimo zahteve te institucije, koju smo priznali kao specifičan deo pravnog sistema Srbije”.

Taj stav se mora revidirati, smatra i Milan Antonijević, jer je Srbija pre više godina preuzela na sebe neke obaveze u saradnji sa Hagom. „Mi zato moramo da ozbiljno shvatimo te zahteve, jer je to sud čija nadležnost se temelji na osnovu međunarodnih dokumenata, što je i Srbija prihvatila kao zemlja“.

Ehemaliger serbischer General und Kriegsverbrecher Vladimir Lazarevic (AFP/Getty Images/B. Czerwinski)Vladimir Lazarević

Zvaničnici Haškog suda su tokom svog boravka u Srbiji vlastima skrenuli pažnju i na činjenicu da je haški osuđenik general Vladimir Lazarević predavač na Vojnoj akademiji u Beogradu. „Sa moralne, političke, ili koje god hoćete strane, to je nedopustivo za jednu iole ozbiljnu i demokratsku zemlju, kaže Dragan Popović. A sada je drugo pitanje da li bi time trebalo da se bave predstavnici Haškog tribunala, jer mi se čini da to mešanje pravne i političke strane Tribunala nikada nije donelo neko dobro“. Milan Antonijević smatra da „ukoliko su poruke generala mladim studentima takve da zaista ne ukazuju na odgovornost za kršenje ljudskih prava i za počinjene ratne zločine, onda to može biti predmet interesovanja Tribunala. Podsećam ovde i na obavezu Srbije da vodi računa o žrtvama, da vodi računa o ratnim zločinima, a na ovakav način se šalje potpuno pogrešna poruka da neko ko je osuđen za ratne zločine i dalje smatra da za to nema nikakve odgovornosti“.

Poruka primerena radikalima

Na svoj način je zahteve Haškog suda za njihovo izručenje prokomentarisala i poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Vjerica Radeta. „Pošto se tu i tamo čuje da bi moj neodlazak u Hag mogao biti prepreka za ulazak Srbije u Evropsku uniju, ja bih bila najsrećniji čovek da Srbija zbog mene ne uđe u Evropsku uniju“, izjavila je Radeta. Dragan Popović kaže da je „to potpuno jasna politička poruka, koja je primerena i gospođi Radeti i stranci kojoj pripada. Ništa drugo i ne bih očekivao od SRS. Ono što je mnogo problematičnije je što iste, ili poruke sa istim konsekvencama, stižu od predstavnika SNS, odnosno vladajuće stranke u Srbiji, a i od samih zvaničnika srpske vlade“.

A šta zaista mislite?

Oštar stav srpskih vlasti nakon susreta sa zvaničnicima Haškog suda za Dragana Popovića nije iznenađenje. „Mislim da je stav vlasti, na čelu sa Vučićem – bez čije dozvole se niko ne bi ni oglašavao po ovom pitanju- takav da procenjuju da se na ovom pitanju neće previše zameriti političkom Zapadu. Ovde su procenili da je Haški tribunal pušten niz vodu od strane međunarodne zajednice, i prosto nemaju nikakav strah da kažu ono što u stvari misle i o ratnim zločincima i o suđenjima za ratne zločine. To nam možda najbolje govori šta su vrednosni temelji sadašnjih vlasti“.

Milan Antonijević primećuje da ovakvi stavovi dolaze od onih koji se ranije nisu izjašnjavali o Haškom sudu, i kaže kako „oni ne dolaze sa svih nivoa vlasti. Sada bi samo trebalo videti da li su oni namenjeni samo za domaću upotrebu, ili će izazvati neke loše efekte i na međunarodnoj sceni, što nikako ne bi bilo dobro”.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor