Zašto je baš sada besplatna pravna podrška neophodna?

0

Dok slušamo najave o ekonomskoj podršci, informacije o organizovanoj psihološkoj podršci, ne možemo a da ne primetimo da se pravna podrška gotovo ne pominje u izjavama domaćih funkcionera.

U trenutku kada se iz sata u sat menja propis, kada je bitno razlikovati preporuke od obaveze i prava, besplatna pravna podrška postaje neophodna. Kao što su ljudima potrebne maska, rukavice i izolacija da zaštite svoje zdravlje, tako im je potrebna pravna podrška kako bi zaštitili svoj pravni položaj, koji je, kao i sve, postao nesiguran.

Od proglašenja vanrednog stanja, pravnici Jukoma shvatili su da počinju dežurstva. Ne, ne čekamo hapšenja – tada je već i kasno za pravnu podršku – pokušavamo da sprečimo hapšenja. Jedan zadatak je objasniti građanima da „ono što je logično“ baš više i nije primenjivo. Drugi zadatak je objasniti vlastima da ono što se primenjuje mora biti logično i građanima. Ubeđujemo dve strane na dva „jezika“ – da smanjimo štetu.

Pravna podrška radi i u vanrednom stanju

Da podsetimo, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći počeo je da se primenjuje od 1.oktobra 2019. godine.  Do ovog trenutka, registrovano je 18 udruženja i oko 150 službi pravne pomoći pri opštinama koje su dostupne svim građanima za pravnu podršku. Sve kontakte,među kojima su i email adrese, možete pronaći na web strani Ministarstva pravde. U okviru ovih registrovanih pružaoca pravne podrške, informacije daju lica koja imaju minimum diplomu pravnog fakulteta.

Višedecenijsko pružanje besplatne pravne pomoći i poverenje koje građani imaju i ovoga puta došle su do izražaja kroz broj obraćanja Komitetu pravnika za ljudska prava. Dok se od nas traži „informacija više“ i alarmiranje organa, opštine nas obaveštavaju da se „priliv“ zahteva smanjio i da pravnu podršku daju putem emaila. Ipak, pozitivno je da rade.

Šta se od informacija najviše traži?

Prvu nedelju vanrednog stanja obeležila su pitanja kako sačuvati radni odnos i kako sačuvati visinu dohotka. Druga nedelja bila je dramatičnija jer je zahtevala brzu reakciju i konkretan odgovor na pitanje kako ući u zemlju.Ta nedelja bila je i nedelja objašnjavanja na pitanje gde piše da sam obavezan na samoizolaciju. Treća nedelja je već tražila pravni odgovor o zaštiti života u realnoj opasnosti – o tome kako sačuvati sebe i porodicu i kako dokazati poslodavcu potrebu za samoizolacijom celog kolektiva. Sada se i dodatno komplikuje stalno pitanje viđanja roditelja sa detetom nakon razvoda.

Kako se propisi menjaju, ali i zdravstveno stanje ljudi u okruženju, pitanja bivaju sve teža a odgovori na njih nose sve veću odgovornost. To je tačka kada odgovor kroz prosto tumačenje propisa više nije dovoljan, i kada zahtevamo od institucija da preduzimaju određene korake kako bi se na opštem nivou rešili slučajevi.

To je uloga koja i opravdava postojanje udruženja građana kao pružaoca besplatne pravne pomoći i podrške.

Da li institucije rade i čuju apele?

Jasno artikulisana pitanja i predloge institucije čuju i reaguju. Do sada su naše predloge čuli i uvažili i izvršna vlast, uprava i pravosuđe. Zaštitnik građana daje veliki doprinos prevenciji nastanka štete. Štete već ima, pre svega, zbog propusta u jasnom informisanju o obavezama.

Pitajte i tražite

Pokušajmo da zajednički smanjimo štetu, obratite se pravniku vaše službe za odgovor. Kao što imate obavezu da poznajete propise i da ih poštujete, tako imate pravo i na besplatnu pravnu podršku.

I ne zaboravite – ako Vam kasnije bude bio potreban advokat (npr. zbog nezakonitog otkaza), pogledajte Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći: možda i vi među 500.000 građana ispunjavate uslove za besplatnog advokata. Do njega možete doći ako podnesete zahtev u opštini. Ako Vas odvedu u pritvor, doći će advokat po službenoj dužnosti. Mada, ako čitate ovaj tekst, veće su šanse da ostanete na ovoj čudnoj slobodi.

dr Katarina Golubović – Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.