Već dugo se govori da je poverenje građana u pravosuđe na jako niskom nivou. Mi smo svesni da veliki broj građana nije ni imao dodira sa pravosuđem, i da sve ono što čuje preko medija je uglavnom negativna slika. Oni koji, pak, prođu kroz određene postupke, često nisu bili dovoljno informisani o svom položaju, ali i o tome kako mogu da utiču na to ako su nečim nezadovoljni. Dakle, pošli smo od pretpostavke da poverenje jača onda kada poznaješ svoj položaj i kada znaš šta možeš da očekuješ od druge strane. Zato smo osmislili čitav jedan program alata i instrumenata za građane da razumeju svoja prava, da pozivaju na odgovornost ali i da – kroz potpuno novi koncept razgovora sa sudijama, tužiocima, javnim izvršiteljima iz njihovog kraja, razumeju njihove postupke i položaj.

Jovana Spremo iz Jukoma, koja je radila na ovom projektu, objasnila je na konferenciji da je poštovanje vladavine prava u Srbiji se češće pod lupom, ne samo EU u procesu njenog pristupanja, nego i od strane različitih indeksa i izveštaja, poput Fridom hausa. „I nijedan od ovih izveštaja ne beleži progres Srbije u bilo kojoj oblasti od značaja za očuvanje vladavine prava, naprotiv, beleži se stagniranje, ponegde čak i nazadovanje“, podvukla je ona. Jovana Spremo je dodala da je Nacionalni Konvent o EU, budući da ima radne grupe koje prate sva poglavlja u pregovaračkom procesu, uvideo da je neophodno mapirati u svakom poglavlju koliko u praksi zaista nedostatak vladavine prava utiče na napredak u svakom od njih.

“To je onda pitanje i krivične odgovornosti za krivično delo prenošenje zarazne bolesti i nepostupanje po zdravstvenim propisima u vreme epidemije, a imamo i građansku odgovorost koja može da prouzrokuje naknadu štete nekome ko se eventualno razboleo”, kaže advokat YUCOM-a Milena Vasić.

Zbog mera koje je uvela Vlada Srbije, zabrana okupljanja i novčane kazne od 50.000 do 150.000 dinara odnose se i na organizaciju slava. Da li crkva ima prava da državi daje spiskove vernika i da li komunalci mogu biti “nepozvani” gosti na slavi bez naloga, za portal Slobodna reč objašnjava pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Dragiša Calić.

“Analiza ‘Ljudska prava i COVID-19’ je nastajala u etapama i predstavlja odgovore koje su građani iz svih gradova postavljali YUCOM-u. Tu se nalaze i odgovori civilnog društva, ali i kompletne države. Pokušali smo da sumiramo odgovore svih koji su bili zaduženi za upravljanje pandemijom. Problem borbe protiv pandemije jeste što se država brzo odlučila da donese obavezujuće propise koji su bili skopčani sa restriktivnim kaznama i brzim procesima. U takvoj situaciji gotovo je nemoguće izbeći kršenje ljudskih prava”. Predsednica YUCOM-a Katarina Golubović za N1 Studio live.