Na branitelje ljudskih prava je u Srbiji prošle godine izvršeno 100 napada i pritisaka, koji su često, u 43 odsto slučajeva, deo pripremljene kampanje, rečeno je danas prilikom predstavljanja izveštaja Komiteta za zaštitu ljudskih prava (Jukom) o tim napadima.
Na branioce ljudskih prava je u Srbiji prošle godine izvršeno 100 napada i pritisaka, koji su često, u 43 odsto slučajeva, deo pripremljene kampanje, rečeno je prilikom predstavljanja izveštaja Komiteta za zaštitu ljudskih prava (Jukom) o tim napadima.
Prema podacima Jukoma, žrtve napada su u 80 odsto slučajeva bile nevladine organizacije, 13 odsto pojedinci i u sedam odsto slučajeva neformalne grupe.
Povodom niza aktivnosti Vlade na formalnom sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23, Radna grupa za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji upozorava da isključivo formalno ispunjavanje merila bez suštinske promene ponašanja, ne dovodi do unapređenja vladavine prava i poštovanja principa podele vlasti. Visoki savet sudstva 15. aprila 2021. godine doneo Odluku o izmenama dopunama Poslovnika Visokog saveta sudstva i time uspostavio mehanizam koji će omogućiti Savetu direktno reagovanje na slučajeve nedozvoljenog uticaja na sudstvo i sudije. Budući da su upravo javni funkcioneri i poslanici ti koji najčeće komentarišu rad i odluke sudija i tužilaca, time vršeći politički uticaj, nadamo se da će ovaj mehanizam zaista funkcionisati, kada se već ne primenjuju postojeći propisi koji bi mogli da spreče ovakvo ponašanje.
“Zakonski osnov za izručenje postoji. U prošlosti su izručenja vršena. Postoji politička obaveza Srbije da se Jojić i Radeta izruče, kao i nekoliko mehanizama koji mogu da posluže kao pritisak na Srbiju da se ova obaveza izvrši”. Predsednica YUCOM-a Katarina Golubović za Među nama TV Nova S.
Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM Vam predstavlja Izveštaj o napadima na branitelje ljudskih prava u Srbiji za 2020. godinu. Izveštaj je priređen na osnovu informacija prikupljenih tokom prve godine rada tima Solidarno za prava svih koju predvodi Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, zajedno sa partnerima, Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku (BCBP) i Udruženjem Narodni parlament, uz podršku Delegacije Evropske unije, Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava (EIDHR).
Problem sa koronom rešiće samo masovna vakcinacija jer niko nije bezbedan dok svi nisu bezbedni, saglasili su se učesnici onlajn Napokon Korisne Debate ,,Vakcinom za život’’ koju su organizovali Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) i Ujedinjeni protiv kovida. Imunizacija je, kažu, imperativ i neophodno je da što pre iskoristimo prednost koju imamo – dostupnost vakcina.
Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM Vas poziva na predstavljanje Izveštaja o napadima na branitelje ljudskih prava u Srbiji za 2020. godinu koje će se održati u ponedeljak, 19. aprila 2021. godine u 10h putem Zoom platforme. Izveštaj je priređen na osnovu informacija prikupljenih tokom prve godine rada tima Solidarno za prava svih koju predvodi Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, zajedno sa partnerima, Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku (BCBP) i Udruženjem Narodni parlament, uz podršku Delegacije Evropske unije, Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava (EIDHR).
-Svako ima pravo na pravnu pomoć. Ja pretpostavljam da će tako i ići ako dođe do obavezne vakcinacije… Prvo će to biti za određene kategorije, oni koji su u većem riziku, a tek onda baš ukoliko dođe da ne urodi plodom onda će se uvesti obavezna vakcinacija za sve kategorije – kaže Katarina i dodaje:
– Što se tiče ugroženosti ljudskih prava onih koji ne žele da prime vakcinu ona mogu biti ugrožena u zavisnosti od toga kakva se prinuda prema njima sprovodi. Prinuda u smislu ne puštanja lica u određeni kolektiv, to nije, ali ako bi poslodavac odlučio da onemogući pravo na rad čoveku koji ne želi da se vakciniše, to bi bilo zadiranje u pravo – objašnjava Katarina Golubović, advokatica.
Kakve efekte je pandemija COVID-19 ostavila na položaj žena i porast nasilja u porodici? Kakva je statistika rodno-zasnovanog nasilja i femicida u Srbiji? Da li institucije dovoljno primenjuju propise u cilju zaštite žrtava od nasilja? Koji su drugi problemi vezani za položaj žena u savremenom društvu?
Više o ovim temama poslušajte u podcastu.
Milena Vasić iz YUCOM-a upozorava i da zaposleni u pravosudnim institucijama moraju da budu obučeni za postupanje sa žrtvama, te da je primena zakona u praksi u trenutno važnija od izmena zakona i zakonske definicije silovanja.
„Živimo u sistemu koji nije senzibilisan za temu seksualnog nasilja. Mi još uvek diskutujemo o tome šta je čekala do sad da prijavi, da li je sama tražila i šta je nosila na sebi. Zaposleni u pravosudnim institucijama nisu vakcinisani od stereotipa društva u kojem žive. I zato je jako važno da svi koji imaju kontakata sa žrtvama prođu odgovarajuću edukaciju“, ukazuje Vasić.