Mesečna arhiva: May, 2022

Saopštenja
0

Mi, dole potpisane organizacije civilnog društva sa Kosova i iz Srbije, najoštrije osuđujemo uvredljive i pogrdne reči ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina na račun Albanaca. Pozivamo Vladu Srbije, odnosno premijerku Srbije Anu Brnabić, da reaguje i osudi upotrebu jezika mržnje od strane ministra Vulina i usprotivi se upotrebi reči „Šiptar“.

Aktuelno
0

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 najoštrije osuđuje javne istupe ministra Aleksandra Vulina u kojima kontinuirano naziva Albance “Šiptarima”, vređajući dostojanstvo albanske nacionalne manjine i albanskog naroda u celini. Ovakvim izjavama visokog funkcionera Republike Srbije ruši se dostojanstvo institucija republike, pre svega Ministarstva unutrašnjih poslova na čijoj zvaničnoj stranici je objavljen govor ministra Vulina.

Mediji
0

U Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM kažu za Cenzolovku da je Zakon o javnom okupljanju korišćen očigledno po direktivi iz centra MUP-a, da su ciljani ugledni, glasni pojedinci u malim sredinama, koji odbijaju da ćute, kao i da je sve to u suprotnosti sa međunarodnim standardima i pravilima. Takođe, takva praksa drakonskog kažnjavanja najpoznatija je u Rusiji. Novinari koji su u malim, lokalnim sredinama odbijali da ćute, i aktivisti koji su u malim gradovima odbijali da trpe, kao većina, i pokore se „autoritetima“ specijalno su napadnuti. O tome za Cenzolovku govori dr Katarina Golubović, predsednica YUCOM-a.

Mediji
0

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM), kaže da bi Kosovo ulaskom u SE ušlo u sistem prava i obaveza na međunarodnom planu što znači da bi trebalo da potpiše mnoštvo međunarodnih konvencija kojima bi građanima bila garantovana neka nova prava u skladu sa evropskim standardima. “Građani bi mogli da se obrate određenim institucijama SE, najpopularnijem Evropskom sudu za ljudska prava, ali i nekim drugim telima koja su zadužena za ljudska prava”, objašnjava ona.

Saopštenja
0

Mi, dole potpisane organizacije civilnog društva, smatramo poražavajućim da petu godinu za redom sredstva prikupljena kršenjem osnovnih prava žrtava putem primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja nisu dodeljena ni jednom projektu koji ima za cilj pružanje pomoći i podrške žrtvama krivičnih dela i besplatne pravne pomoći.

Mediji
0

Milan Filipović iz Komiteta pravnika za ljudska prava rekao je gostujući u Dnevniku da socijalno ugrženi građani mogu da podnesu zahtev za besplatnu pravnu pomoć, i to ne samo oni koji primaju socijalnu pomoć, već i oni sa minimalnom zaradom. Prema njegovim rečima, pored toga, čak 13 grupa građana mogu ostvariti ovo pravo – osobe sa invaliditetom, deca, žrtve nasilja u porodici, i oni se mogu svi obratiti opštini zahtevom, koja je dužna da odgovori u roku od osam dana ili tri dana u slučaju da je hitan postupak u pitanju.