I to se desilo tačno posle prvih 10 godina od kada je, praktično, moj život dobio jednu od svojih značajnih karakteristika. Nisam baš mislio da će sve  trajati toliko dugo. Mogao sam da biram. Nisam pogrešio u izboru. Jedna od glavnih karakteristika je bila želja da se stalo nešto menja, unapređuje. Da se društvo konstantno popravlja, da učim od drugih, da učim druge. Najvažnije mi je bilo da se taj krug ne zatvara.

Pre godinu dana, 08.06.2021. dogodila mi se jedna definitivno ’’najzanimljivija’’ aktivistička avantura čak i zanimljivija od one kada su me neosnovano privodili zbog tvita.Drugar i ja smo se tada vozili Vojvodinom i u nekom momentu odlučili da odemo u kinesku fabriku LingLong u Zrenjaninu. Fabrika je tada bila apsolutno nedostupna za srpsku javnost i novinare, koji su bili sprečavani da priđu fabrici od strane nekih sumnjivih Kineza.

U februaru 2019. godine mirovne aktivistkinje i aktivisti više nevladinih organizacija u Srbiji došli su na ideju da obeleže dvadeset godina od ratnih zločina nad kosovskim Albancima koji su ubijeni tokom rata na Kosovu, a potom tajno zakopani u Centru za obuku SAJ-a u Batajnici, na obodu Beograda.  To treba da bude združena akcija na ulicama Beograda, koja će biti otvorena za učešće građanki i građana – bila je u startu jasna ideja svih nas – aktivista Inicijative mladih za ljudska prava, Fonda za humanitarno pravo i Žena u crnom.