„Ono što nedvosmisleno možemo da vidimo na osnovu snimaka i iskaza ljudi koji su bili na licu mesta jeste upotreba sredstava prinude. Opravdanost njihove upotrebe je neophodno istražiti u najhitnijem mogućem roku“, konstatovala je Vasić, dodajući da je za to pre svega nadležno tužilaštvo, a i zaštitnik građana kao nezavisna institucija koja se bavi nadzorom rada organa uprave.
Krizne situacije nameću fokusirani, reaktivni pristup. Dvogodišnja epidemiološka i bezbednosna kriza, i, do sada, najdublja kriza demokratskog Parlamenta (koji Srbiju treba da približi Evropskoj uniji), obavezala je YUCOM-ov tim da sa pojačanom pažnjom prati i koriguje korake svih grana vlasti.
Imajući u vidu nedavne izveštaje EU i razvoj događaja na terenu, mi dole potpisani smo zabrinuti zbog uticaja nedostatka napretka u dijalogu Beograda i Prištine na lokalne zajednice u Srbiji i na Kosovu. Građani na terenu najviše pate od prisustva tenzija i nepoverenja. Sve strane stoga moraju odustati od zapaljive retorike koja preti i šteti odnosima unutar i između zajednica. Nejasnoće se moraju smanjiti kroz transparentnost i odgovornost. Svim građanima mora biti jasno šta je dogovoreno, a sam proces dijaloga mora se približiti samim građanima koji su njime pogođeni.
Usled propusta u kreiranju agende za vreme održavanja konferencije, ovom prilikom upućujemo poziv sa izmenjenom agendom i usklađenim vremenom. U okviru obeležavanja 25 godina Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM, veliko nam je zadovoljstvo da Vas pozovemo na konferenciju „Koraci ka slobodi“ koju organizujemo povodom predstavljanja YUCOM 2020 – 2022 Izveštaja o radu. Konferencija će se održati u petak, 21. oktobra 2022. godine, sa početkom u 12:00 časova, u Velikoj sali Kuće ljudskih prava i demokratije, Kneza Miloša 4, Beograd. Održavanje konferencije je podržala Ambasada Republike Češke u Beogradu.
Oni su odraz želje kod građanstva Srbije za odmazdom i visokog nepoverenja u institucije. Više faktora utiče na ovakvo negativno javno mnjenje. Veliku odgovornost ima REM koji ne sankcioniše medije sa nacionalnom frekvencijom kada na senzionalističke načine prikazuju detalje svirepih zločina na koje se nadovezuje želja za odmazdom i rasprava o smrtnoj kazni. S druge strane, sistem prevencije zločina u potpunosti je zakazao u Srbiji i potrebna je potpuna rekonstrukcija sistema socijalne zaštite i rada, kaže Golubović.
BEOGRAD — Iako je nazadovanje Srbije u Poglavlju 31 značajno, ono ne sme da skrene pažnju sa drugih važnih oblasti o kojima se govori u izveštaju Evropske komisije, kao što su vladavina prava, demokratija, pravosuđe i sloboda medija, zaključeno je tokom “Javnog čitanja izveštaja Evropske komisije”, koje već petu godinu organizuju Fondacija Centar za demokratiju (FSD) i Centar savremene politike (CSP).
Ono što je ključna poruka Beogradu jeste da ako je i dalje strateški cilj članstvo u EU, onda ovdašnje vlasti moraju da imaju proaktivni i objektivni način izvještavanja građana o njoj..
“Srbija je postigla izvjestan napredak u evropskim integracijama, ali sada je, u svijetlu globalne situacije i rata u Ukrajini, za članice Evropske unije posebno važna zajednička spoljna i bezbjednosna politika”, poručio je evropski komesar za proširenje Oliver Varheji. Takva ocjena potvrđena je i na javnom čitanju izvještaja Evropske komisije u Beogradu.
Srbija je danas, u odnosu na pre 10 godina, kada je dobila status kandidata za članstvo u EU, u lošijoj situaciji, izjavio je u ponedeljak predsednik Upravnog odbora Centra za evropske studije Srđan Majstorović i dodao da se u nedavno objavljenom izveštaju…
Fondacija Centar za demokratiju i Centar savremene politike, organizovali su javno čitanje Izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2022. na kojem su predočili da li je i koliko Srbija napredovala tokom ove godine na svom evropskom putu. Izveštaj je objavljen 12. oktobra, a na njemu su predstavljeni najvažniji nalazi Evropske komisije iz različitih oblasti kao i koliko je i da li je Srbija napredovala u proteklih godinu dana na svom evropskom putu.
Strateško opredeljenje Srbije ostaje članstvo u Evropskoj uniji i na tome će raditi i Skupština i buduća Vlada – to je šefu Delegacije EU preneo predsednik parlamenta, nakon što je od Emanuela Žiofrea primio Izveštaj EK o napretku Srbije za 2022. godinu. Izveštaj su analizirali i predstavnici civilnog sektora.