Sloboda izražavanja kao jedno od najznačajnih političkih prava uživa veoma visok stepen zaštite i prema svim međunarodnim standardima njeno ograničavanje mora biti veoma restriktrivno, samo izuzetno, pod uslovima koji su strogo regulisani ustavom i zakonom. Ona obezbeđuje pluralitet glasova koji se čuju iz javnog prostora, a u sferi digitalnih tehnologija, daje mogućnost svakom pojedincu da bude kritički glas za sebe. Iako dosta široka, ova sloboda nije apsolutna i vrlo često je razlog njenog ograničenja poštovanje prava drugih. Pošto kritika nije uvek po ukusu onoga kome je upućena, javne ličnosti i državni funkcioneri dužni su da trpe više od tzv. “običnog čoveka”, pa su reči upućene njima prihvatljive pravnom poretku i kada su uvredljive i prelaze granicu pristojnosti, odnosno zadiru u sferu ličnih prava.

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović rekla je u emisiji Marker Insajder televizije da je, kada je reč o pravosudnim reformama, glavni nedostatak što se Ustavne reforme stalno odlažu. „Narednih pet godina ljudi koji su izabrani u proteklom periodu će i dalje biti tu, takođe moramo da primetimo da postoji i otpor kada je u pitanju Republičko javno tužilaštvo da se neke promene dese“, objašnjava Golubović.

Da bi se vrednovao doprinos organizacija civilnog društva na putu evropskih integracija Srbije, nije dovoljno samo održavati konsultacije i dijalog, već i usvojiti konkretne preporuke koje one iznose, što bi pomoglo u prevazilaženju nepoverenja koje postoji prema institucijama, zaključak je sa plenarne sednice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) koje je preneo portal European Western Balkans.

BEOGRAD — Da bi se vrednovao doprinos organizacija civilnog društva na putu evropskih integracija Srbije, nije dovoljno samo održavati konsultacije i dijalog, već i usvojiti konkretne preporuke koje one iznose, što bi pomoglo u prevazilaženju nepoverenja koje postoji prema institucijama, zaključak je sa plenarne sednice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU). Sednica je okupila predstavnike civilnog društva, diplomatskog kora, skupštine i vlade, koji su razmenili mišljenja o trenutnim izazovima na evropskom putu Srbije i izneli preporuke za poboljšanje saradnje civilnog društva sa državnim institucijama u procesu pristupanja EU.

Gde je Srbija na puti ka Evropskoj Uniji, da li se i gde zastalo, poštuje li se vladavina prava, kako stojimo sa ljudskim pravima, šta nas čeka sa novim zakonom o policiji i kako je se sve to sprovodilo, na primer na protestima, raspravljali su predstavnici civilnog društva i vlasti. Da li se ove dve grupe uopšte međusobno čuju, možda se najbolje vidi kada se pogledaju protesti koji su obeležili predhodne tri godine.

Nevladine organizacije sa Kosova i iz Srbije ocenile su da je stalni ciklus eskalacije i deeskalacije u odnosima Beograda i Prištine “odraz neuspeha političke mašte”, a da energija uložena u suočavanje sa najnovijom krizom odvlači pažnju od hrpe gorućih pitanja koja neposredno utiču na svakodnevni život građana. Kako se navodi u zajedničkom saopštenju nakon sastanka u Gračanici, te nevladine organizacije pozvale su na nove konstruktivne glasove koji gledaju u budućnost, ali istovremeno prepoznajući prošlost, odnosno glasove koji „tragaju za partnerstvima i koalicijama mimo crvenih linija koje bi trebalo da ih definišu i one koji javno ustaju protiv ponižavajuće retorike i retorike koja izaziva podele“.