Author Yucom

Saopštenja
0

Koalicija za slobodu pristupa informacijama, povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, ukazuje na to da građani Srbije, ni u proteklih 12 meseci nisu mogli da ostvare svoje ustavno i zakonsko pravo u mnogim bitnim slučajevima. Napretka nije bilo kada je reč o dugogodišnjim nerešenim problemima, uključujući neizvršavanje rešenja Poverenika za informacije, odsustvo odgovornosti zbog takvog kršenja zakona i ignorisanje zahteva za pristup informacijama od strane Vlade Republike Srbije. Povodom izveštaja Poverenika za 2020. godinu, Skupština još uvek nije donela zaključke.

Mediji
0

Na molbu predsednika Aleksandr Vučića, iz procedure je povučen nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima. Zašto je ovaj propis trebalo da bude donet, a koji su to formalni razlozi zbog kojih se neće naći pred ministrima i poslanicima? Kome smetaju kamere? Kojim argumetima opozicija napada predložena zakonska rešenja? Hoćemo li bez ovog zakona biti manje ili više bezbedni? O tome govore Katarina Golubović, direktorkom Jukoma i Stevanom Đokićem, predsednikom Centra za bezbednost istrge i odbrane

Mediji
0

Nema propisanog roka za donošenje odluke Evropskog suda za ljudska prava, pojašnjava za RSE predsednica nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović. “Prosek je sedam godina od podnošenja, s tim što može biti i duži, a ređe kraći. Ovo se odnosi pre svega na presude”, navodi Golubović. Ona takođe ukazuje da donošenju presude prethodi i pokušaj poravnanja.”Veliki broj slučajeva se završi i na taj način, naročito kada su slučajevi povrede suđenja u razumnom roku. Kada je u pitanju Srbija, postoji veliki broj odluka kojim se slučaj skida sa liste, upravo jer su stranke prihvatile ponudu države da isplati određenu naknadu”, pojašnjava Golubović.

Mediji
0

Kako je ranije za Euronews Srbija objasnila Milena Vasić iz iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), Ustav Republike Srbije ne pominje istopolne zajednice. On prilikom određivanja braka pominje da brak nastaje na osnovu slobodnog pristanka muškarca i žene. “Ustav reguliše i vanbračne zajednice kao zajednice izjednačene sa brakom u skladu sa zakonom. Međutim, istopolna zajednica je jedna nova kategorija u porodičnom pravu koja predstavlja registrovanu zajednicu dve osobe i ne može se izjednačiti sa vanbračnom zajednicom, jer je za njeno sklapanje neophodno da budu ispunjeni određeni uslovi i forma”, dodala ona.

Solidarno za prava svih
0

Mreža Solidarno za prava svih predstavlja Informator #5 o napadima i pritiscima na aktiviste i aktivistkinje. Tim belezi napade i pritiske na Mapi incidenata kroz istraživanje javno dostupnih podataka i razgovore sa žrtvama. Na mapi je od početka 2021. godine registrovano 47 napada i pritisaka, kako na one koji se bave zaštitom ljudskih prava, tako i na one koji su se zbog svojih postupaka našli u toj ulozi i trpeli posledice. Mrežu Solidarno za prava svih predvode Komitet pravnika za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Narodni parlament. U avgustu i septembru 2021. godine je registrovano 18  napada i pritisaka.

Solidarno za prava svih
0

Mreža Solidarno za prava svih predstavlja Polugodišnji presek # 1. U dokumentu su prezentovani podaci o napadima i pritiscima na organizacije, neformalne grupe i aktiviste koji se zalažu za  aštitu ljudskih prava koji su zabeleženi na Mapi incidenata, kao i podaci o besplatnoj pravnoj pomoći koja je pružena aktivistima i građanima u slučajevima kršenja ljudskih prava. Mreža je od 1. januara do 30.juna 2021. godine zabeležila 29 napada i pritisaka i pružila besplatnu pravnupomoć građanima u 365 slučaja.

Mediji
0

“Zadatak da se Ustav menja u delu pravosuđa jeste postavljen u procesu evrointegracija. Međutim, podsetimo, Ustav iz 2006. godine je komentarisala i Venecijanska komisija i mnoge druge odredbe pored ovih, ovo je bila odlična prilika da se o tim kritikama raspravlja i da se Ustav promeni na sveobuhvatan način”, istakla je Katarina Golubović iz JUKOM-a.

Mediji
0

Ukoliko se radnice i radnici ohrabre i odluče da ukažu na zlostavljanje ili povrede radnih prava oni mogu da pokrenu radni spor, a u slučajevima kada se radi o krivičnom delu, mogu podneti i krivičnu prijavu. Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Milena Vasić kaže za Nova.rs da od vrste problema zavisi i to kom sudu radnici mogu da se obrate. Tako je za slučajeve zlostavljenja na radu nadležan Viši sud, dok je osnovni sud zadužen za sporove zbog neosnovanog otkaza ili neisplaćenih zarada.

1 2 3 4 5 206