Beograd nastavlja da radi na povlačenju priznanja Kosova

0

Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Srbije nastavljaju da rade na povlačenju priznanja Kosova, poručio je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

On se obratio javnosti nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost kojom je predsedavao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Dan nakon što je Kosovo apliciralo za članstvo u Savetu Evrope (SE) u Beogradu je održan sastanak predstavnika službi za bezbednost. Savet za nacionalnu bezbednost okuplja najviše predstavnike iz sektora odbrane i bezbednosti u Srbiji, a njime predsedava šef države.

“Kao ministar spoljnih poslova danas sam predsedniku Vučiću predao diplomatske note četiri države koje su povukle priznanje Kosova, a Savet za nacionalnu bezbednost ovlastio je Vučića da u trenutku kada to bude smatrao potrebnim i širu javnost obavesti o kojim državama je reč”, rekao je Selaković.

Selaković nije naveo o kojim državama je reč.

“Ovim gestom želimo da damo šansu državama članicama Saveta Evrope (SE) da u junu ne pokrenu postupak prijema tzv. Kosova u SE”, rekao je on.

Vlasti Kosova potvrdile su 12. maja da su i zvanično podnele zahtev za članstvo u toj međunarodnoj organizaciji za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava sa sedištem u Strazburu, u Francuskoj.

Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Grvala je u video poruci, nakon podnošenja zahteva za članstvo u Savet Evrope, rekla da zvanična Priština otvara novo poglavlje.

Šef diplomatije Srbije Nikola Selaković je takođe izneo tvrdnju da su srpske službe bezbednosti došle do informacija da “najmanje dve velike države u ovom trenutku rade na pružanju ozbiljne logističke podrške Prištini u njihovoj kampanji za dobijanje novih priznanja, ali i u onemogućavanju kampanje povlačenja priznanja”.

On takođe nije rekao o kojim je državama reč.

Selaković je naveo da Priština ne poštuje Vašingtonski sporazum kojim se obavezala na jednogodišnji moratorijum od prijavljivanja za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Tim sporazumom koji je potpisan u septembru 2020, u vreme administracije prethodnog američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Srbija se obavezala da će se na isti period uzdržati od diplomatske kampanje za povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova.

“Predajom formalnog zahteva za članstvo u SE Priština je pokazala da ne poštuje postignuti sporazum. Pokazala je da nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga sa Beogradom već se po ko zna koji put odlučila na unilateralni pristup”, ocenio je Selaković.

On je naveo da su zvaničnici SAD na prvu godišnjicu Vašingtonskog sporazuma pozvali Beograd i Prištinu da taj sporazum poštuju.

Jednogodišnji moratorijum je istekao 4. septembra 2021. Na godišnjicu sporazuma Stejt department je ohrabrio Kosovo i Srbiju da nastave sa moratorijumom na pitanja priznavanja koja komplikuju napredak u tehničkim oblastima.

Sada, povodom tvrdnji zvaničnog Beograda da je Kosovo, zahtevom da se pridruži Savetu Evrope, prekršilo odredbe Vašingtonskog sporazuma, Stejt department je naveo da su Kosovo i Srbija suverene zemlje koje imaju pravo da odrede sopstvene spoljnopolitičke prioritete.

“Moratorijum je bio osmišljen da bi se proširio prostor za razgovor i kompromis između Kosova i Srbije, za koji verujemo da je u strateškom interesu obe zemlje”, naveo je portparol Stejt departmenta u pisanom odgovoru za Glas Amerike.

Vašingtonskim sporazumom Srbija i Kosovo su se u odvojenim dokumentima obavezali na ekonomsku saradnju, ali i saradnju sa Sjedinjenim Državama.

Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine, ali još uvek nije uspelo da se učlani u nekoliko važnih međunarodnih organizacija.

Osim što nije članica Evropske unije, Kosovo nije članica ni Svetske trgovinske organizacije, Međunarodne kriminalističke policijske organizacije (INTERPOL) i drugih.

Šta je Savet Evrope?

Savet Evrope je međunarodna organizacija za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava sa sedištem u Strazburu, u Francuskoj. Osnovana je 1949. godine.

Savet Evrope štiti slobodu govora i medija, kao i ravnopravan položaj manjinskih zajednica u državama članicama te organizacije. Takođe, Savet Evrope vodi kampanju oko zaštite dece, protivi se govoru mržnje, a zalaže se za prava Roma. Državama članicama pomaže u borbi protiv korupcije i terorizma, kao i u sprovođenju reformi iz oblasti pravosuđa.

Grupa ustavnih stručnjaka pri Savetu Evrope, koja je poznata i kao Venecijanska komisija, pruža pravne savete raznim državama širom sveta.

Kao međunarodna organizacija, Savet Evrope ne može da donosi zakone, ali ima sposobnost da promoviše primenu međunarodnih sporazuma koje su države članice postigle o različitim temama. Dva ključna tela Saveta su Komitet ministara i Parlamentarna skupština.

Ljudska prava Savet Evrope promoviše kroz međunarodne konvencije. To podrazumeva i Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, nasilja u porodici i Konvenciju o sajber kriminalu.

Savet Evrope prati napredak država članica i daje preporuke preko stručnih tela.

Šta bi značilo članstvo Kosova u SE?

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM), kaže da bi Kosovo ulaskom u SE ušlo u sistem prava i obaveza na međunarodnom planu što znači da bi trebalo da potpiše mnoštvo međunarodnih konvencija kojima bi građanima bila garantovana neka nova prava u skladu sa evropskim standardima.

“Građani bi mogli da se obrate određenim institucijama SE, najpopularnijem Evropskom sudu za ljudska prava, ali i nekim drugim telima koja su zadužena za ljudska prava”, objašnjava ona.

Evropski sud za ljudska prava donosi obavezujuće presude po kojima neka država mora da izvrši određenu obavezu.

Svi kandidati za članstvo u Savetu Evrope dužni su, kako navodi za RSE Pavle Kilibarda sa Univerziteta u Ženevi, da ratifikuju Evropsku konvenciju o ljudskim pravima kao jedan od najvažnijih instrumenata ove organizacije.

“To omogućuje pojedincima i drugim državama da protiv njih podnesu predstavke u slučaju kršenja ljudskih prava”, navodi Kilibarda.

On objašnjava da je Evropska konvencija o ljudskim pravima već primenjiva na teritoriji Kosova od 1999. godine na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

“Jedino što bi se u ovom pogledu promenilo u slučaju članstva u Savetu Evrope, odnosno ratifikacijom Evropske konvencije, jeste da bi Evropski sud za ljudska prava stekao jurisdikciju nad Prištinom, što sada nije slučaj”, objašnjava Kilibarda.

Sagovornici RSE takođe navode da bi, iako se puna državnost stiče u Ujedinjenim nacijama, prijem Kosova u SE značio diplomatski poraz Srbije i otežao njenu poziciju u insistiranju na očuvanju svog teritorijalnog integriteta.

“Nepisano pravilo je da država koja želi da postane punopravni član EU, bude desetak godina članica SE. Ono postoji da bi se kroz sistem SE vršio monitoring zaštite ljudskih prava i postojanja vladavine prava u jednoj zemlji”, objašnjava Golubović.

Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. Beograd i Priština od 2011. godine vode dijalog o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije čiji je cilj postizanje pravno obavezujućeg sporazuma.

Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholtz) je 4. maja, kada se u odvojenim susretima u Berlinu sreo sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, rekao da će konačni sporazum između Beograda i Prištine morati da sadrži i priznanje Kosova.

Reakcije Beograda na zahtev Kosova za članstvo u SE

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 12. maja novinarima u Beogradu rekao da će Srbija “dati sve od sebe da pokaže da može da se bori”.

“Ovo ima dodatni efekat na odnose u regionu, kome je to potrebno i ko je Prištinu nagovorio da podnese ovu inicijativu, naš odgovor mora da bude pametan i miran, da sačuvamo stabilnost”, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je poručio i da “ovu igru vode ključne zapadne zemlje”, te da je Srbija “mala slobodarska zemlja koja čuva svoj suverenitet i pravo na svoje odlučivanje”.

“Pokušaćemo da im se na miran i diplomatski način po tom pitanju suprotstavimo”, naveo je on.

Svoj stav o aplikaciji Kosova izneo je 12. maja i ministar unutrašnjih poslova Srbije, Aleksandar Vulin, koji je poručio da, ako se članstvo ostvari, Srbija treba da proglasi i političku neutralnost kao što je proglasila i vojnu.

Srbija, koja pretenduje da postane članica Evropske unije (EU), vodi politiku nesvrstavanja ni u jedan vojni savez. Ipak, vlasti u Srbiji sarađuju i sa NATO i sa Organizacijom dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) sa sedištem u Rusiji.

“Šta zemlje članice Evropske unije zaista misle o Srbiji, pokazaće njihovo glasanje po zahtevu Prištine za njeno članstvo u Savetu Evrope. Ne moramo da čekamo još dvadeset godina da bismo znali da li EU želi Srbiju u svom članstvu, biće dovoljno da glasaju ili ne glasaju protiv prijema teritorije u organizaciju koju čine države”, ocenio je Vulin.

Šta su rekli zvaničnici Kosova?

Vlada Kosova, koja je prethodno odobrila inicijativu za članstvo Kosova u Savetu Evrope, navela je u saopštenju da su ljudska prava i osnovne slobode zagarantovane Ustavom Kosova, te da to podrazumeva konvencija Saveta Evrope, uključujući Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava.

Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Grvala poručila je u svojoj video poruci da je Kosovo najdemokratskija i proevropska zemlja u regionu, te da je optimistična oko članstva u toj organizaciji za ljudska prava.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.