Bilteni
FOI
Tokom duge istorije ljudskog društva, informacija je često predstavljala jedno od osnovnih sredstava moći u rukama vlastodržaca. Informacija je bila, kao što je i danas često slučaj, ključ vladanja ljudima, jer ako je delovanje onih koji vladaju prikriveno, odnosno ako građani ne znaju šta se dešava u njihovom društvu, ljudska prava i slobode su značajno suženi, a građani sprečeni da aktivno učestvuju u složenim društvenim procesima.
«Tajnost» je često osnov opstanka na vlasti, prikrivanja nezakonitog i nepravilnog rada nosilaca najviših državnih funkcija, rasipništva i korupcije, što su ključne odlike nedemokratskog i zatvorenog sistema, čak i demokratske vlade nastoje da vrše svoje poslove skriveno od očiju javnosti. Stoga pravo na slobodan pristup informacijama u savremenim uslovima predstavlja osnov otvorenosti i transparentnosti rada i postupanja javnih organa i tela (naročito uprave), kao i drugih, sa njima povezanih javnih subjekata. Zato se s pravom naglašava da je informacija „kiseonik“ demokratije, a priznavanje slobode pristupa informacijama ključna tačka transformacije države i uprave iz aparata vlasti i sile u servisno orijentisanu javnu službu
Iz YUCOM-ovog biltena FOI (apr. 2004)
Prigovor savesti
I pored početnih problema u vezi sa tumačenjem i primenom Uredbe koji su se ogledali u nepoštovanju rokova i administrativnom nerazumevanju problema koje za sobom nosi civilno služenje vojnog roka, može se, načelno, reći da se ova Uredba poštuje. Iako Uredba ne zadovoljava u potpunosti standarde Saveta Evrope, pozitivni stav koji je u implementaciji ove
Uredbe imalo Ministarstvo odbrane SCG kao i članovi Komisije koji su odlučivali o zahtevima prigovarača savesti, pokazao je da u slučaju ispravnog i pozitivnog stava državnih organa prema
građanima, Uredba može uspešno da se ostvaruje. Građani koji su se javljali YUCOM-u, imali su više pritužbi na odnos u Vojnom odseku prema njima od strane referenata za popunu, nego na samo ostvarivanje prava.
Iz YUCOM-ovog biltena Prigovor savesti (mar. 2004)
U prilogu: Prigovor savesti – PREUZMITE
Suđenje za ubistvo premijera
Stručnjak za krivično pravo Momčilo Grubač, profesor krivičnog prava na novosadskom
Pravnom fakultetu i bivši predsednik Saveznog ustavnog suda, ocenio je da su sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu „prilično bolećive“ prema advokatima optuženih, jer ne koriste sve instrumente za kažnjavanje pokušaja usporavanja krivičnog postupka. Grubač je primetio da produženje i usporavanje krivičnog postupka ide na štetu pravosuđa i zbog toga se branioci tim sredstvima ne smeju služiti, jer je reč o zloupotrebi prava odbrane koja, nije dozvoljena.
Podsetimo, postoje instrumenti za „održavanje discipline“ koji omogućavaju da osoba bude kažnjena nekoliko puta sa po 50.000 dinara.
Iz YUCOM-ovog biltena Suđenje za ubistvo premijera (feb. 2004)
U prilogu: Suđenje za ubistvo premijera – PREUZMITE
Lustracija
Jedan od najkontroverznijih zakona, koji je izazvao veoma oštre reakcije kako u javnosti, tako i među političarima, je Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, ili, poznatije,
Zakon o lustraciji, koji je stupio na snagu početkom juna 2003. godine, s tim što mu je početak primene određen tek tri meseca od dana stupanja na snagu.
Pravdanje lustracije argumentima da to nije osveta, je samo donekle tačno. Lustracija jeste jedna vrsta sankcije i kao i svaka sankcija u sebi sadrži represivne elemente, s tim što je ova sankcija daleko blaža od krivičnopravnih sankcija i ima karakter preventivne administrativne mere. Ona je mnogo blaža nego što bi bila izrečena kazna kada bi se sankcije za izvršena dela povrede ljudskih prava određivale u krivičnom postupku. Lustracija, zapravo, predstavlja jednu meru kojom treba da se napravi raskid sa totalitarnim režimom tako što će se učesnici „nečasnih dela“ sprečiti da obavljaju određene funkcije u određenom periodu, što predstavlja više meru prevencije, ali u svakom slučaju trpljenje za onoga koji je predmet lustracije, ali trpljenje koje je mnogo manje nego što bi bilo da mu se sudi u krivičnopravnom postupku.
Iz YUCOM-ovog biltena Lustracija (jan. 2004)
U prilogu: Lustracija – PREUZMITE
Tajni dosijei
Otvaranje tajnih dosijea, kao postupak uređen jednim sistemskim zakonom, predizborno je obećanje vladajuće koalicije. Međutim, od 05. oktobra 2000. godine do danas, proces nije okončan. 25. maja 2001. godine, usvojena je Uredba o skidanju oznake poverljivosti sa dosijea vođenih o građanima Republike Srbije u službi državne bezbednosti, dok je 30. maja iste godine usvojena Uredba o stavljanju na uvid određenih dosijea vođenih o građanima Republike Srbije u službi Državne bezbednosti. Ovim su dosijei zatvoreni, umesto da budu otvoreni.
Iz YUCOM-ovog biltena Tajni dosijei (Dec. 2003)
U prilogu: Tajni dosijei – PREUZMITE