Borba za amandmane

0

Borba za nezavisno pravosđe dovela je do jasnih podela po pitanju promena Ustava Srbije kroz amandmane. Sukob koji traje od početka razgovora o ustavnim promenama toliko se zaoštrio tokom poslednje sedmice, da se čuju optužbe zbog stvaranja  “kanala” da se pojača politički uticaj na pravosuđe.

Dve strane oštro su suprotstavljene, tako da čak i dokument Venecijanske komisije tumače na različite načine.

BEZ DIJALOGA:  Neverovatno je da su toliko suprotstavljeni u svojim stavovima, a da je cilj isti, bar onaj za koji se deklarativno bore, a to je nezavisno pravosuđe. Očigledno je da je razlika u tome šta neko podrazumeva pod nezavisnim pravosuđem.

Direktor Jukoma Milan Antonijević  kaže za Novi magazin da ni sudije ni tužioci, odnosno nosioci pravosudnih funkcija i pravnici, nisu slušani tokom rasprave o ustavnim promenama.

“Nije bilo dijaloga, što pokazuje da smo na pogrešnom putu kada je reč o ustavnim promenama. Ipak, zajednički je stav da su neophodne promene Ustava, na koje se uostalom Srbija i obavezala kao država”, kategoričan je Antonijević, napominjući da je veliki deo stručne javnosti od početka kritikovao pokušaj da se kroz sastav dva vrhunska pravosudna organa – Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva – politički utiče na pravosuđe.

U prilog toj tvrdnji Antonijević navodi da i sam dokument Ministarstva pravde pokazuje da nije bilo spremnosti da se čuje druga strana. A upravo je do kulminacije rasprave po pitanju ustavnih promena došlo kada je Ministarstvo pravde prošle nedelje na internetu objavilo kako je Venecijanska komijisa “zalljučila da je poslednja verzija amandmana, koja je nastala nakon usaglašavanja s komentarima stručne javnosti, usklađena s preporukama Venecijanske komisije”.

Na to je zajedničkim saopštenjem reagovalo sedam udruženja pravnika i organizacija, tvrdeći da su netačni podaci Ministarstva pravde Srbije o tome da je Venecijanska komisija Saveta Evrope pozitivno ocenila nacrt najnovije, četvrte verzije amandmana tog ministarstva za izmenu Ustava Srbije u oblasti pravosuđa. Kako je istaknuto, “podaci koje je Ministarstvo pravde iznelo netačni su” jer “Venecijanska komisija uopšte nije odlučivala o usklađenosti najnovije verzije ustavnih amandmana s njenim preporukama”.

Saopštenje su potpisali Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, Komitet pravnik za ljudska prava(JUKOM), Centar za pravosudna istraživanja, Beogradski centar za ljudska prava , Evropski pokret u Srbiji i Transparentnost Srbija. “Netačnost navoda iznetih u saopštenju Ministarstva pravde može se proveriti uvidom u originalni dokument na koji se Ministarstvo pravde poziva i koji se nalazi na internet stranici ove institucije”, piše u saopštenju.

NOTIRANJE: U dokumentu na tom sajtu, pod nazivom “Memorandum Sekreterijata” navodi se, prenose udruženja pravnika i organizacije, da je Sekretarijat – administrativno telo Venecijanske komisije – “sumarno izneo zaključak o usaglašenosti najnovije verzije s ranije datim preporukama”, dok na 116. redovnom zasednju koje pominje Ministarstvo, članovi Venecijanske komisije o tom zaključku Sekretarijata “nisu glasali niti su donosili bilo kakvu odluku, kako se to netačno predstavlja javnosti, već su ga samo ‘notirali'”.

Udruženja pravnika i organizacije podsećaju da je upravo Ministarstvo pravde izbeglo da se obrazi za mišljenje Venecijanskoj komisiji o usklađenosti poslednje verzije ustavnih amandmana, pa se “svesno obratilo administrativnom telu Komisije, dok u domaćoj javnosti tvrdi nešto sasvim drugo”.

To nije prvi put, navode pravosudne organizacije, da “Ministarstvo pravde javnosti dostavlja netačne ili nepravilne informacije o ovako značajnim pitanjima”. U skladu s tim potpisnici saopštenja pozvali su Ministarstvo pravde da četvrtu verziju ustavnih amandmana zaista uputi  organu Saveta Evrope – Venecijanskoj komisiji, a samu Komisiju da se oglasi povodom netačnih informacija iznetih u domaćoj javnosti”.

Antonijević naglašava da su po pitanju memoranduma Venecijanske komisije tražili objašnjenje, kao i da im je iz te komisije odgovoreno kao i u slučaju Ukrajine, odnostno da je dat memorandum, a ne mišljenje, što je uobičajena praksa.

“Takvo obrazloženje Venecijanske komisije je čudno”, kaže Antonijević i dodaje kako je uočeno i da se, kroz pretposlednje i poslednjeustavne amandmane, pokušava “seoba” političkog uticaja u zakone, čime bi se na lagodan način izbeglo ono o čemu  struka govori od početka.

A to je da se ustavnim promenama “obezbeđuje” politički uticaj na pravosuđe – tvrdi Atnonijević, koji smatra očiglednom nameru da se kroz politički uticaj u pravosuđu izvršna vlast učini nadređenom u odnosu na ostale grane vlasti.

Direktor Jukoma podseća i da Venecijanska komisija govori o tome da li su u određenom pravnom aktu poštovani standardi, a ne o idealnom modelu. I prosto je neshvatljivo da bi neko želeo da dobije prelaznu dvojku, kad može da dobije peticu!

Dragana Boljević iz Društva sudija kaže da će se stručna udruženja obratiti i Savetu Evrope i Evropskom parlamentu, pogotovo nakon što ime je stigao odgovor predsednika Venecijanske komisije.

“Suština je da predsednik Venecijanske komisije nije odgovorio na pitanja iz našeg zahteva već nam je odgovorio istim tekstom koji je nedavno objavljen u Večernjim novostima. Njegov odgovor se svodi na opravdanje postupka – nije dato mišljenje već je objavljen memorandum. U skladu s tim, interesovalo nas je s kojim je članom Statuta Venecijanske komisije ili poslovnikom Sekretarijat, kao tehničko telo, izdao taj memorandum”, kaže Boljević.

Prema njenim rečima, dosad je uvek iza mišljenja Venecijanske komisije bio konkretan izvestilac: “to je bilo jasno i transparentno. Sada se pojavljuje dokument – memorandum, a ‘potpisnik’ je Sekretarijat. Suštinsko je pitanje ko je dopustio ili ovlastio Sekreterijat da to radi. Pošto je odgovor predsednika Venecijanske komisije bio takav kakav jeste, obratićemo se drugim, višim instancama, odnosno Savetu Evrope i Evropskom parlamentu.”

I ona je krajnje neobično ocenila to što se, kako im je rečeno, tako postupilo jošsamo u slučaju Ukrajine.

Stiče se utisak da je svojim delovanjem Venecijanska komisija uspela da dodatno zakomplikuje sukob po pitanju ustavnih promena u oblasti pravosuđa. A svi će se saglasiti da su promene u srpskom pravosuđu neophodne, ali ne bilo koje.

Tim pre što je stanje u pravosuđu dovoljno loše, ali uvek može da bude i gore.

Borba za amandmane (Novi magazin, 01.11.2018.)

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.