Povodom inicijative za usvajanje Predloga Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, u nedostatku adekvatne javne rasprave, kao i predstavnika opozicionih političkih stranaka u trenutnom sazivu Narodne skupštine, ukazujemo da postojeći Predlog Kodeksa ne rešava suštinske probleme koji postoje u najvišem predstavničkom telu.
Ovim putem izražavamo naše nezadovoljstvo izostankom reformi koje je Vlada Srbije prihvatila da sprovede u procesu pristupanja EU, pogoršanjem poštovanja demokratskih principa i vladavine prava, prisustvom govora mržnje i porastom nasilja nad pojedincima, novinarima, medijima, političkim neistomišljenicima i organizacijama civilnog…
Građani Srbije prošli su kroz vanredno stanje koje je sa sobom donelo polemike oko ustavnosti uvedenih mera i kršenja ljudskih prava. Usledili su izbori, a reforma pravosuđa je izostala, što je Evropska komisija zabeležila u negativnom kontekstu u svom najnovijem izveštaju o napretku. U današnjem izdanju Skriniga o svemu ovome razgovaramo sa predsednicom Komiteta pravnika za ljudska prava Katarinom Golubović.
“Ljudska prava i COVID 19” predstavlja analizu izmena pravnog okvira tokom epidemije COVID-19 i njihovog uticaja na ostvarivanje ljudskih prava. Polazeći od principa vladavine prava, u analizi se prikazuje način donošenja odluka kojim se ograničavaju ljudska prava, kontrola posledica novih propisa u praksi, uz sistematičan prikaz prava koja su pretrpela najviše formalnih ograničenja (sloboda okupljanja, sloboda kretanja, pravo na pravično suđenje, pravo na zdravstvenu zaštitu i sloboda izražavanja). U analizi su prikazana i ograničenja drugih prava, kao što je sloboda veroispovesti i pravo na lični i porodični život, koja su proizašla kao posredna posledica donetih mera.
Komitet pravnika za ljudska prava – Jukom poziva mandatarku za sastav Vlade, Anu Brnabić, da izostavi iz predloga budućih ministara Aleksandra Vulina, dosadašnjeg ministra odbrane.
Aleksandar Vulin je kontinuirano u toku svog mandata ministra odbrane, i intenzivno u toku razgovora Beograda i Prištine, javno nazivao Albance „Šiptarima“ i vređao dostojanstvo albanske nacionalne manjine. Na taj način, on je pokazao nepoštovanje stavova domaćih sudova da pogrdno označavanje albanske manjine ovim nazivom predstavlja govor mržnje. Vulin je zloupotrebljavajući funkciju ministra odbrane, koristio zvanična saopštenja ministarstva, da bi širio govor mržnje protiv Albanaca sa Kosova.
Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Udruženje Narodni parlament iz Leskovca pozivaju aktiviste i aktivistkinje iz Vršca, Zrenjanina i okoline da se prijave na dvodnevni trening osnaživanja u pogledu njihovih prava, mogućnosti i zaštite. Dvodnevni trening u Vršcu će se održati 12. i 13. oktobra u Hotelu Villa Breg (Goranska bb). U prilogu možete pronaći poziv i nacrt agende.
Javna potvrda sumnji da su tokom leta objavljivani netačni podaci o broju preminulih lica od COVID – 19, prebacivanje odgovornosti za to na neimenovene „informatičare“, i odsustvo bilo kakve reakcije od strane „informatičara“, instituta „Milan Jovanović – Batut“ i Vlade Srbije, više nego ikad potvrđuje potrebu da javnosti budu stavljeni na raspolaganje autentični podaci iz Informacionog sistema COVID-19. Jedino na taj način je moguće proveriti da li je do netačnosti došlo prilikom unosa podataka u bazu ili su oni naknadno lažirani.
Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Udruženje Narodni parlament iz Leskovca pozivaju aktiviste i aktivistkinje iz Beograda i okoline da se prijave na dvodnevni trening osnaživanja u pogledu njihovih prava, mogućnosti i zaštite. Dvodnevni trening u Beogradu će se održati 1. i 2. oktobra u Restoranu Topčiderac (Bulevar Vojvode Mišića 81b). U prilogu možete pronaći poziv i nacrt agende.
Infografici „52 dana vanrednog stanja“ ukazuju na važne informacije u pogledu ograničenja osnovnih prava i sloboda za vreme trajanja vanrednog stanja u Republici Srbiji. Vanredno stanje proglašeno je 15. marta 2020. godine u u cilju sprečavanja širenja zaraze i posledica izazvanih virusom SARS-CoV-2, kada je i doneta Odluka o proglašenju vanrednog stanja, a okončano 6. maja 2020. godine Odlukom o ukidanju vanrednog stanja. Prvom odlukom i propisima koji su u narednih 52 dana doneti u vezi s istom, stvorila se zakonska osnova za ograničavanje pojedinih prava građana.
Pandemija virusa COVID-19 je jedna od najvećih globalnih pandemija u modernom vremenu, od koje je do 1. jula 2020. godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, obolelo 10.321.689, a preminulo 507.435 ljudi. Skoro da nema države koja je spremno dočekala ovakvu opasnost po javno zdravlje svojih građana.
Ovaj izveštaj predstavlja nalaze niza aktivnosti koje je Komitet za ljudska prava prepoznao kao neophodne u odgovoru na krizu izazvanu epidemijom virusa COVID – 19.