Mediji
0

Predsednica YUCOM-a Katarina Golubović kaže da je v.f. stanje koje se „uobičajilo“, jer je, kako objašnjava, najviši sud u Srbiji našao rupu da se, u odsustvu namere da se biraju predsednici sudova, neko legitiman nalazi na toj funkciji.

Mediji
0

To ne bi bilo moguće da je, umesto oportuniteta, bezuslovno osuđen za ono što se desilo u Idvoru, objašnjava Milan Filipović, pravni savetnik u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM). Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jedan od uslova za prijem u radni odnos nastavnika je da nije pravosnažno osuđivan na bezuslovnu kaznu zatvora od tri meseca ili duže.

Mediji
0

Da bi takvo krivično delo imalo izuzetno nepovoljan uticaj na slobodu izražavanja “koja je već ozbiljno ugrožena”, mišljenje je i dr Katarine Golubović iz YUCOM-a. Kako kaže, napad na nečiji psihički integritet i spokojstvo može dosta široko da se tumači, pa su moguće i mnogobrojne zloupotrebe.

Mediji
0

Komentarišući potez Borka Stefanovića, Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), kaže za Danas: „Apsolutno razumevajući nezadovoljstvo napretkom Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, koje smo i mi kao civilno društvo iskazali saopštenjem, kao i na Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU, smatram da ovaj vid obraćanja ambasadoru EU u zemlji kandidatu nije način na koji se iskazuje to nezadovoljstvo.“

Mediji
0

Ljudsko prava se u Srbiji ostvaruju pred nezavisnim institucijama, kaže Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom). „U sudskim postupcima pred sudom ili u posebnim postupcima kod Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i pred Ustavnim sudom”, dodaje. Ukoliko mu ne bude pružena zaštita i iscrpi sva domaća pravna sredstava, postoji mogućnost da se obrati međunarodnim telima i komitetima, i na kraju – Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Mediji
0

Ljudsko prava se u Srbiji ostvaruju pred nezavisnim institucijama, kaže Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom). „U sudskim postupcima pred sudom ili u posebnim postupcima kod Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnnosti, kao i pred Ustavnim sudom“, dodaje. Ukoliko mu ne bude pružena zaštita i isrpi sva domaća pravna sredstava, postoji mogućnost da se obrati međunarodnim telima i komitetima, i na kraju – Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Mediji
0

Golubović je istakla da se još 2019. godine stalo sa reformom pravosuđa u kontekstu izmena Ustava, odnosno onih odredbi koje se tiču pravosuđa. „Da podsetimo, ceo proces je krenuo još pre dve i po godine kada je Ministarstvo pravde počelo da radi na nacrtu tih amandmana, zatim su ti nacrti išli pred Venecijansku komisiju i pokušalo se sa nekom javnom raspravom u pogledu tih amandmana. Međutim, ta javna rasprava nikada nije zapravo sprovedena kako treba. Mi smo stalno imali nešto što je servirano, a zatim smo imali jako malo vremena da zaista komentarišemo predložena rešenja“, navela je predsednica YUCOM-a.

Mediji
0

Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava, navodi za Danas: „Ne mislim da će Zaključci  (Saveta ministara EU, prim. nov.) biti drugačiji od Nacrta, pre svega jer je nemoguće da se nešto drastično desi u sedam dana da bi popravilo stanje stagniranja na polju vladavine prava. Nama se još od juna, praktično, izjavama različitih EU zvaničnika, pa i ambasadora, nagoveštava da se situacija sa otvaranjem poglavlja neće promeniti do kraja godine, stoga verujem da do toga neće doci, posebno uzimajući u obzir zabeleženi pad na ‘testu vladavine prava’, odnosno stepen kršenja prava i nefunkcionisanja institucija u kontekstu borbe protiv korona virusa.“

1 2 3 141