Iz Ministarstva pravde Srbije nema odgovora na pitanje da li su primili novu hašku optužnicu protiv osuđenika za ratne zločine Vojislava Šešelja, niti da li će se razmatrati njegovo izručenje.
Vest da je optužnica protiv lidera ultradesničarske Srpske radikalne stranke (SRS) isporučena Beogradu objavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da se Šešelj tereti za nepoštovanje suda.
Četiri dana od oružanog sukoba, odblokirano selo Banjska. Priština oslobodila četvoricu od osmorice uhapšenih Srba. Ministar odbrane Srbije u rejonu razmeštaja dela jedinica Vojske, ne navodi se gde. U Srbiji, dan žalosti. Odbačena većina krivičnih prijava koje je državni revizor podneo protiv javnih službenika. Da li se zloupotrebljava načelo oportuniteta? Razgovaramo sa tužiocem Goranom Ilićem. Specijalni sud po drugi put izuzeo 660 kilograma osušene marihuane kao dokaz u postupku Jovanjica 1. Nekadašnji radnici propalih društvenih preduzeća, na ime neisplaćenih zarada, potražuju od države više od 300 miliona evra! O tome, sa gošćom.
Nema spora da je država Srbija dužna radnicima nekadašnjih državnih preduzeća i da će njima taj novac biti isplaćen, ali je trenutak kada će se to dogoditi pitanje koje se postavlja više od 20 godina, kaže za “Marker” Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom.
Slučaj koji su zabeležile kamere Pravosudne akademije ponovo je pokazao da je za srpsko pravosuđe od ključnog značaja javnost njegovog rada. Naime, jedan član komisije posumnjao je da je jedan od kandidata na ispit došao sa unapred dobijenim odgovorima.
– Pitanje migranata je ozbiljno međunarodno pravno pitanje. To je problem koji mora da se reši na međunarodnom nivou. Umesto što će najveći broj migranata primiti Nemačka, oni treba da budu raspoređeni podjednako svuda. Kada je u pitanju Srbija, od nas se očekuje da ne dozvolimo da pređu granicu. Jako mali broj migranata kod nas dobije azil. Oni koji su prešli nelegalno, preko krijumčara granicu oni su zato i u šumi. Njima niko nije objasnio kakva su njihova prava. Politika zatvorenih granica samo je doprinela tome da Srbija postane poligon za krimilane radnje – kaže Vasić za “Blic TV”.
Izgleda da se običan izlazak na kafu može pretvoriti u noćnu moru. Tome svedoči i davesedet jednogodišnja Anastasija, koju je pretukao nepoznati mladić ispred kafića u Paraćinu. Modrice, posekotine, slomljene kosti, nekada će da zarastu, ali da li će siledžije biti na pravi način kažnjene?
Ni više od dva meseca od kada je na društvenim mrežama objavljen spisak na kojem je više od 14 hiljada navodnih “bot“ naloga Srpske napredne stranke, nema reakcije nadležnih. Na tom spisku našla su se i imena pojedinih opštinskih odbornika zaposlenih u javnim preduzećima, ali i aktuelni državni sekretari. Da li su među imenima na spisku SNS botova koji je objavljen pre više od dva meseca i oni koji dobijaju platu iz budžeta, odnosno koje plaćaju svi građani Srbije da u toku radnog vremena sa lažnih naloga optužuju svakoga ko im zasmeta ili zastupaju interese stranke, nadležne institucije ne proveravaju – bar ne zvanično.
Napad na život i telo Predraga Voštinića kao poslednji u nizu nesankcionisanih dugogodišnjih napada i pritisaka na organizaciju i njene članove, predstavlja najekstremniji oblik ugrožavanja osnovnih ljudskih prava. Napadi na branitelje ljudskih prava predstavljaju posebnu društvenu opasnost koja mora biti uzeta u obzir prilikom kvalifikovanja krivičnog dela i sprovođenja istrage“, stoji u saopštenju.
Parnični postupci pokreću se tužbom lica koje želi da ostvari neko pravo ili smatra da mu je neko pravo ugroženo. Zato, u ovom postupku možete se naći u svojstvu tužioca – podneli ste tužbu da ostvarite ili zaštite neko svoje pravo, ili u svojstvu tuženog. U oba slučaja nije neophodno da imate advokata, ali ako želite da vas u parničnom postupku advokat zastupa, to će vas i koštati. Izuzetno, možete ostvariti i pravo na besplatnu pravnu pomoć o čemu možete pročitati više u vodiču „Kako da ostvarite pravo na besplatnu pravnu pomoć – Praktičan vodič za građane“ dostupnom na sajtu Komiteta pravnika za ljudska prava.
Krivični postupak je skup pravila koji ima za cilj da se adekvatno sankcionišu učinioci krivičnih dela, a da pri tome niko nevin ne bude osuđen. Advokatura je služba pružanja pravne pomoći koja obezbeđuje pravično suđenje u krivičnim postupcima, a advokati svojim veštinama pružaju efikasnu odbranu i osiguravaju poštovanje prava okrivljenih lica. Zbog potencijalnog ishoda krivičnog postupka, odosno izricanja sankcije lišenja slobode kao najstrože posledice osude, građani se često odlučuju za angažovanje advokata – branioca u slučaju da su optuženi za izvršenje nekog krivičnog dela. U krivičnom postupku građani se pojavljaju u različitim ulogama, a oni koji snose troškove advokata najčešće su okrivljeni i oštećeni, odnosno lice koje se tereti da je određeno krivično delo učinilo ili žrtva krivičnog dela. Način na koji će se vršiti naplata advokatskih troškova, u praksi je najčešće stvar dogovora između advokata i klijenta.